Ненад Брновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Брновић
Ненад Брновић
Лични подаци
Пуно име Ненад Брновић
Датум рођења (1980-01-18)18. јануар 1980. (44 год.)
Место рођења Титоград, СФР Југославија
Висина 1,77 m
Позиција везни играч
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—1998 Забјело 28 (0)
1998—1999 Младост Апатин 13 (0)
1998—1999 Хајдук Кула 2 (0)
1999—2004 Зета 143 (18)
2004—2009 Партизан 47 (6)
2009 → Рад 13 (0)
2009—2011 Будућност Подгорица 52 (3)
2011 Мес Сарчешме 17 (2)
2012 Влазнија 9 (0)
2012 Могрен 15 (1)
2013 Зета 14 (0)
2013—2015 Ловћен 53 (0)
Репрезентативна каријера
2002—2005 СРЈ / СЦГ 16 (0)
Тренерска каријера
2015 Зета
2022—2023 Сутјеска Никшић
2023— Петровац
* Датум актуелизовања: 5. новембар 2023.

Ненад Брновић (Титоград, 18. јануар 1980) црногорски је фудбалски тренер и бивши фудбалер. Освојио је једном Првенство Србије и Црне Горе са Партизаном и једном Куп Црне Горе са Ловћеном.

Његов рођени брат Бојан је такође био фудбалер.[1]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у фудбалском клубу Забјело из Подгорице. Након тога је наступао у Младости из Апатина и Хајдуку из Куле,[2] а праву афирмацују је стекао у Зети из Голубоваца у којој је играо до лета 2004. године.

У јуну 2004. године, Брновић је заједно са Бранимиром Петровићем, саиграчем из Зете, потписао четворогодишњи уговор са београдским Партизаном.[3][4][5] Био је стандардан првотимац Партизана у сезони 2004/05, када је освојена титула првака државе и изборен пласман у осмину финала Купа УЕФА.

И у наредној 2005/06. сезони је био стандардан у првих 11, али резултати клуба су били доста слабији. Брновић је био један од играча који су промашили једанестерац у пенал серији са Артмедија Петржалком, у последњем колу квалификација за улазак у Лигу шампиона.[6] Потом је наступио и на оба меча са Макаби Петах Тиквом, када је Партизан елиминисан након пораза 2:5 у Београду,[7] иако је на првом мечу у Израелу славио резултатом 0:2.[8] Након годину и по дана стандардног наступања у дресу „црно-белих“, Брновић је доживео изузетно тешку повреду - 21. марта 2006, на првенственој утакмици са Зетом. Већ у 6. минуту противнички фудбалер Јован Маркоски неопрезно је стартовао и сломио му и тибију и фибулу леве ноге.[9][10] Ненад је оперисан на ВМА и прва процена била је да ће морати да паузира бар шест до осам месеци. Међутим, касније се испоставило да му је потребна нова операција, која је обављена у јануару 2007, на Ортопедској клиници на Бањици.[11]

У септембру 2007, иако и даље повређен, Брновић је потписао нови једногодишњи уговор са Партизаном.[12] Након више од две године неиграња, на терен се вратио 7. септембра 2008, када је одиграо петнаест минута у пријатељској утакмици са грчким ПАОК-ом у Солуну.[13] Наступио је и месец дана касније на пријатељској утакмици са Славијом из Источног Сарајева.[14] Ипак није добијао прилику у такмичарским утакмицама, па је у јануару 2009. прослеђен на позајмицу у Рад до краја сезоне.[15][16]

Лета 2009. године, након што му је истекао уговор са Партизаном, Брновић је као слободан играч потписао двогодишњи уговор са екипом подгоричке Будућности.[17] Две сезоне је наступао за Будућност, након чега је каријеру наставио у Ирану. Почетком 2012. је прешао у албанског суперлигаша Влазнију из Скадра, да би се лета исте године вратио у црногорски фудбал и потписао за Могрен из Будве. Почетком 2013. године је по други пут у каријери потписао за Зету.[18] Након полусезоне у Зети, прешао је у цетињски Ловћен,[19] који му је био и последњи клуб у играчкој каријери.[20] Са Ловћеном је освојио Куп Црне Горе 2014. године.[21]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Брновић у дресу репрезентације СЦГ

За сениорску репрезентацију је одиграо 16 утакмица. Дебитовао је 17. априла 2002. против Литваније (4:1) у Смедереву.

Последњу утакмицу за репрезентацију Србије и Црне Горе одиграо је 8. јуна 2005. против Италије у Торонту.[22]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Брновић је тренерску каријеру почео као асистент Миодрагу Мартаћу у Зети, а по његовом одласку у октобру 2015. и самостално је водио тим из Голубоваца.[23] Касније је радио и у млађим категоријама београдског Партизана.[24]

У августу 2022. постављен је за тренера Сутјеске из Никшића.[25] Са Сутјеском је у сезони 2022/23. освојио Куп Црне Горе,[26] док је екипа у првенству завршила на другом месту са истим бројем бодова као Будућност, али и лошијим међусобним скором. На почетку сезоне 2023/24, Сутјеска је играла у квалификацијама за Лигу конференција где је у 1. колу елиминисала Космос из Сан Марина (1:0, 1:1), док је у 2. колу испала од Санта Коломе из Андоре (2:0, 0:3). Након елиминације од клуба из Андоре, Брновић је смењен 9. августа 2023. године. Водио је Сутјеску на 45 утакмица у којима је екипа уписала 25 победа, 14 мечева одиграла нерешено, а девет изгубила.[27]

Крајем октобра 2023. постављен је за тренра ОФК Петровца.[28]

Успеси[уреди | уреди извор]

Играчки[уреди | уреди извор]

Партизан
Ловћен

Тренерски[уреди | уреди извор]

Сутјеска Никшић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Braća Brnović: Eh, da nije bilo tih povreda”. cdm.me. 13. 1. 2017. 
  2. ^ Nenad Brnovic
  3. ^ Бранимир Петровић и Бојан Брновић појачали конкуренцију у Партизану glas-javnosti.rs
  4. ^ „Novi igrači u Humskoj”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 28. 09. 2020. 
  5. ^ Brnović i Petrović u Partizanu
  6. ^ NENAD BRNOVIĆ OTKRIO POSLE 11 GODINA: Trebalo je da šutiram peti penal protiv Artmedije, ali...
  7. ^ „Katastrofa Partizana za jesen bez Evrope”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 28. 09. 2020. 
  8. ^ „Partizan završio posao u Tel Avivu”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2020. г. Приступљено 28. 09. 2020. 
  9. ^ 9 fraktura "crno-belih" za 8 meseci
  10. ^ „Знао сам одмах да је пукла...”. novosti.rs. 
  11. ^ Na teren, kad kaže lekar
  12. ^ Nenad Brnović - ugovor zamenio štake
  13. ^ PAOK - Partizan: Braća po fudbalu
  14. ^ Slavija slavila, Partizan nije "kvario"!
  15. ^ Nenad Brnović pozajmljen Radu
  16. ^ Nenad Brnović na pozajmici u Radu
  17. ^ Брновић у Будућности из Подгорице b92.net
  18. ^ Antalija za bolje proljeće
  19. ^ Pet pojačanja za Lovćen, generalna provjera protiv Mogrena
  20. ^ Brnović fudbalsku karijeru završava u dresu Lovćena: Sa terena na klupu
  21. ^ Lovćen pobjednik Kupa Crne Gore
  22. ^ Ненад Брновић, reprezentacija.rs
  23. ^ „Bivši igrač Partizana postao trener Zete”. mozzartsport.com. 3. 10. 2015. Приступљено 5. 11. 2023. 
  24. ^ „Nenad Brnović: Moja ambicija je Partizan!”. volimpartizan.rs. 27. 2. 2022. Приступљено 5. 11. 2023. 
  25. ^ „Zvanično: Nenad Brnović vodi Sutjesku”. vijesti.me. 12. 8. 2022. Приступљено 5. 11. 2023. 
  26. ^ „Nenad Brnović doveo Sutjesku do pehara Kupa: Igrali smo najlepši fudbal u Crnoj Gori”. mozzartsport.com. 3. 6. 2023. Приступљено 5. 11. 2023. 
  27. ^ „Nenad Brnović zvanično napustio Sutjesku”. vijesti.me. 9. 8. 2023. Приступљено 5. 11. 2023. 
  28. ^ „Brnović novi trener Petrovca: Debi u Kupu, povratak u Nikšić već u nedjelju”. vijesti.me. 30. 8. 2023. Приступљено 5. 11. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Брновић&oldid=27680373”