Пређи на садржај

Ненад Ненић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Ненић
Деби Ненада Ненића у Народном позоришту у Београду као Данкаиро у Бизеовој опери „Кармен“
Лични подаци
Датум рођења(1970-01-24)24. јануар 1970.(54 год.)
Место рођењаСремска Митровица, Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ЗанимањеСоло певач
Музички рад
ЖанрКласична музика, Опера
Инструментглас, баритон

Ненад Ненић (Сремска Митровица, 24. јануар 1970) српски је оперски певач (баритон), солиста Опере и театра „Мадленијанум“ у Земуну и професор на одсеку за соло певање Музичке школе „Коста Манојловић“ у Земуну.[1]

Певачки почеци и школовање

[уреди | уреди извор]

Дошавши у Београд на студије историје, почиње да пева у хору АКУД „Шпанац“ који је водио чувени југословенски хорски диригент Слободан Бурсаћ, који му предлаже да почне да школује глас. По смрти маестра Бурсаћа, наставља да пева у хоровима КУД „Абрашевић“ и АКУД „Иво Лола Рибар“ које је водио истакнути хорски диригент Милован Панчић, који га упознаје са проф. Љубицом Живковић, у чијој класи почиње да учи соло певање. Убрзо од маестра Панчића добија и прве хорске соло деонице. По завршетку одсека за соло певање у Средњој музичкој школи „Јован Бандур“ у Панчеву, у класи проф. Љубице Живковић, уписује и дипломира студије соло певања на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Александре Дуде Ивановић. Постдипломске студије уписао је на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Катице Николић.

Ненад Ненић у костиму Реџеп-аге са поштоваоцима - Опера Станислава Биничког „На уранку“, Оперски студио Народног позоришта у Београду

У току студија добија награде за студента године, постаје члан и стиче диплому Оперског студија Народног позоришта у Београду под вођством примадоне Бисерке Цвејић и редитеља Борислава Поповића, са којима учи и остварује своје прве улоге: Реџеп-ага (Станислав Бинички - На уранку)... Похађао је курсеве код диригента Римске опере Карла Вентуре и код чувеног енглеског сопрана Полин Тинзли.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Први професионални аганжман имао је у Хору Уметничког Ансамбла Југословенске народне армије, чији је био солиста. Као солиста Хора Позоришта на Теразијама имао је запажене улоге у мјузиклима, а и до данас је остао сарадник хора.

Ненад Ненић као Дандини у Росинијевој опери „Пепељуга“ - Народно позориште у Београду

У Опери Народног позоришта у Београду, где је био анганжован као солиста, остварио је неке мање роле, а затим и низ улога првог и другог фаха. Дебитовао је улогом Данкаира (Ж. Бизе - Кармен), а следили су: Папагено (В. А.Моцарт - Чаробна Фрула); Дандини (Ђ.Росини - Пепељуга); Шонар (Ђ.Пучини - Боеми); Петер (Е. Хумпердинк - Ивица и Марица); Маруло (Ђ. Верди - Риголето).

Валентина Ташкова и Ненад Ненић као Фјордилиђи и Гуљелмо у Моцартовој опери „Тако чине све“ - Опера и театар „Мадленијанум"

У Опери и театру „Мадленијанум“, где је врло аганжован солиста, остварио је следеће улоге:

Гуљелмо (В. А. Моцарт - Тако чине све); Краљ, Човек са мазгом (К. Орф - Мудрица); Лутер, Креспел, Шлемил (Ж. Офенбах - Хофманове приче); Маркиз д' Обињи, Барон Дуфол (Ђ. Верди - Травијата); Шарплес (Ђ. Пучини - Мадам Батерфлај); Гаспаро (Г. Доницети - Рита; копродукција са хрватским уметницима); Шарло, Бонифас (Ж. Ибер - Анжелика; копродукција са хрватским уметницима); Силвио (Р. Леонкавало - Пајаци); Пер Гинт (Е. Григ - Северна бајка; музичко-балетски спектакл). У наставку каријере остварио је улогу кнеза Гинделбаха,у оперети Бечка крв, за коју је похваљен и као глумац. Једно време је са колегиницом Тањом Обреновић радио у Оперском студију младих при Мадленијануму као педагог на изведби Чаробне фруле и Љубавног напитка.

У оквиру престижног БАМ фестивала бруклинске музичке академије, гостовао је на сцени њујоршке опере „Хауард Гилман“, улогом Репортера у опери о Николи Тесли „Љубичаста ватра“ композитора Џона Гибсона, уз еминентне америчке и српске солисте, као и диригента Ану Зорану Брајовић.

Остварио је и улогу Аполона Аполоновича Аблеухова, на премијерном извођењу камерне опере „Петроград“ Бранке Поповић. Представа је у организацији Југоконцерта, Дома омладине Београда, СОКОЈ-а, Министарства културе и Секретаријата за културу Града Београда, изведена уз пратњу реномираног гудачког оркестра Гудачи Св. Ђорђа.

Сарађивао је са више камерних састава и оркестара. Уз Нову бугарску филхармонију, хор Конзерваторијума из Софије и диригента Зорана Андрића, са еминентним бугарским и српским солистима изводио је солистичке деонице у ораторијуму „Стварање света“ Франца Јозефа Хајдна и „Реквијему“ Антоњина Дворжака.

Уз Хор и Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије, под диригентском палицом Станка Јовановића, премијерно је извео „Србија је… Молитва, Тајна, Љубав, Вера и Нада“, кантату Вере Миланковић, чије је соло песме премијерно изводио, као и композиције Оливера Бенића. Са колегиницом Тањом Обреновић, мецосопраном, наступао је више пута солистички и камерно, изводећи ауторске композиције Вере Миланковић. У септембру 2024. године наступио је као Маестро у оперети "Иза оперских кулиса" композиторке Вере Миланковић у оквиру Кустендорф класик фестивала на Мокрој Гори и на 58. Мокрањчевим данима у [2]Неготину. Наступао је као солиста са разним хоровима изводивши широки репертоар световне и духовне музике, као и премијере дела композитора Светислава Божића. Са хором Обилић Крсмановић и камерним оркестром под вођством Ане Ћосовић, извео је српску премијеру дела Pieta, композитора Ричарда Блекфорда.

Остварио је низ солистичких концерата и реситала у Србији, уз пратњу реномираних пијаниста као што су Марија Ђукић, Татјана Симоновић-Оваскаинен...

Наступао је у оперским театрима и концертним дворанама широм Србије (У Београду: Велика дворана Задужбине Илије М. Коларца, Велика дворана Сава центра, Галерија Српске Академије Наука и Уметности, Велика дворана Опере и театра „Мадленијанум“, Велика сала Народног позоришта... У Новом Саду: Српско народно позориште, Синагога; У многим мањим градовима широм Србије...), као и у градовима бивше Југославије (Словенија - Љубљана; Хрватска - Загреб, Вараждин; Бивша Југословенска Република Македонија - Скопље; Босна и Херцеговина, Република Српска - Бања Лука), Европе (Италија - турнеја по мањим градовима; Француска - Париз; Чешка Република - Праг, Карлови Вари) и Сједињених америчких држава, у оперским представама, на концертима и еминентним фестивалима класичне музике као што су БЕМУС, Мокрањчеви дани, БАМ фестивал у Њујорку...

...премијерно изведена њена кантата по стиховима Десанке Максимовић „Србија је… Молитва, Тајна, Љубав, Вера и Нада“ у стилу музичког реализма типа Јаначека и Коњовића који не дозвољава мелодијска расплињавања и ближи и типу музичког парланда (при чему је изузетно јасну дикцију постигао баритон Ненад Ненић у лирској нарацији без родољубивих егзалтација и у респонзоријалном певању са оркестром, чиме је заслужио и аплауз на отвореној сцени).

Предивно је инкорпорирана чудесна арија Краљице Ноћи из Моцартове „Чаробне фруле“ (додуше без вратоломних ефова из треће октаве) у извођењу Софије Пижурице; сценични и лепо обојени глас Ненада Ненића господарио је сценом у сваком тренутку, Раде Пејчић је музикално диригентским гестом обликовао све то, а Верина партитура оставила је на мене утисак да у њој нема ниједне сувишне ноте и ниједног претераног и лоше осмишљеног детаља! (Блиц, 28.09.2024. критика Гордане Крајачић)

(Музика класика бр. 12, јул - септембар 2013. - КОНЦЕРТИ

- Вера Миланковић, Љубица Секулић, Зоран Симјановић)[3]

На сцени су подједнако бриљирали и певачи и играчи. Троје солиста – Ненад Ненић као Пер Гинт, Јасмина Стојковић и Олга Малевић-Ђорђевић као Солвејг и Тања Обреновић у улози Анитре, уједно су и плесали на сцени.

(М. Р. Б., Политика (новине), Београд, 11. децембар 2011. - Премијера балета „Северна бајка”)[4]

Сјајна музика, одлично оркестарско вођење и интерпретација и посебно, учествовање Тање Обрановић, мецосопрана, Ненада Ненића, баритона и младе Јасмине Стојковић, сопрана (у вокалној улози Солвејге) изазвали су одушевљене у гледалишту.

(Критика „Северне бајке“ на сајту Опере и театра „Мадленијанум")[5]

Посебно треба истаћи Ненада Ненића, који је показао леп и упечатљив глас, глумачки прецизно и храбро дочаравши у извесној мери неодлучног и таштог заводника Силвија.

(Ксенија Стевановић, Политика (новине), Београд, 18. новембар 2011. - „Маштовити Александров“, Опера „Пајаци” Руђера Леонкавала у Опери и театру Маделенианум[6])

...с његовим добрим педагогом, музикалним баритоном, Ненадом Ненићем (кога памтимо по одличној улози у Моцартовој опери „Тако чине све“, на сцени „Мадленијанума“), отварају лепе перспективе уметничког развоја.

(Марија Адамов, Бечејски мозаик, 04. јун 2010. - преглед манифестације Обзорја на Тиси-18. дани Јосифа Маринковића)[тражи се извор]

После је Хор „Абрашевића“ гдје је доминирао баритон солисте Ненада Ненића извео ову композицију.

(Радио Светигора - глобални хришћански радио, 2009. - Одржана Светосимеоновска академија на Коларцу)[7]

Ненад Ненић као Репортер руководио је својом деоницом са очигледном посвећеношћу.

(Стив Смит, Њујорк Тајмс, 20. октобар 2006. - Музички преглед, „Љубичаста ватра"[8])

Отац добија комичну црту – лежерно неодговоран, срећан што је довукао брдо хране једва да и примети да му нема деце, полупијан скаче с крова куће! Све то не смета баритону Ненаду Ненићу да пева, и то одлично.

(Марија Ћирић, Време, 11. јул 2002. - Класика-Ивица и Марица, Енглберта Хумпердинк-Вештица без моћи)[9]

Баритон Ненад Ненић инсистира на „буфо" карактеристикама лика Гуљелма и успева му да добро насмеје публику.

(Марија Ћирић, Време, 23. мај 2002. - Опера: Così fan tutte; Вофлганг Амадеус Моцарт – Così fan tutte, Камерна опера Мадленианум)[10]

Педагошка каријера

[уреди | уреди извор]

Од 2006. године бави се вокалном педагогијом. Као професор камерне музике радио је у Музичкој школи „Јосип Славенски“ у Београду. Тренутно ради као професор соло певања,камерне музике и читања с листа у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, где је два мандата био и шеф одсека. Током своје педагошке каријере, његови ученици су освојили називе Лауреата и бројне награде (претежно прве и друге награде) на престижним републичким и међународним такмичењима соло певача у Србији и региону. Ученици који су матурирали у класи проф. Ненада Ненића уписали су студије соло певања на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци, Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајаву, Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу, као и на Универзитету за музику и извођачку уметност у Манхајму (Немачка), затим на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Захваљујући својим педагошким резултатима, изабран је за члана жирија 10. Међународног такмичења соло певача „Лазар Јовановић“ у Београду и међународног Интернет музичког такмичења у организацији МИР продукције. Такође је учествовао као члан жирија на међународном натјецању младих пјевача"Лав Мирски" у Осијеку и на такмичењу "Стеван Мокрањац" у Неготину, где је и одржао први мастерклас.

Референце

[уреди | уреди извор]