Новица Марковић
| Новица Марковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. септембар 1938. |
| Место рођења | Лугавчина, |
| Датум смрти | 2006. (67/68 год.) |
| Место смрти | Београд, |
| Војна каријера | |
| Служба | |
| Војска | |
| Чин | пуковник |
Новица Марковић (Лугавчина, 1. септембар 1938 – Београд, 2006) је био српски и југословенски официр, гардијски пуковник Југословенске народне армије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1. септембра 1938. године у смедеревском селу Лугавчина, где је завршио основну школу. Завршио је Војну академију у Београду 1961. године и преузет је у гарду.
У чину капетана прве класе је распоређен да предаје рапорт председнику СФРЈ Јосипу Брозу Титу при повратку са путовања у земљу, по чему је остао и упамћен. Затим је ванредно унапређен у мајора и распоређен у Подгорицу, касније Пожаревац, Сарајево и Приштину, а био је и командант касарне "Четврти јул" на Вождовцу.[1]
Током 1980. године, завршио је Високу школу за ратне вештине и Школу народне одбране. У управи Генералштаба је био помоћник начелника Управе за ратне вештине.
Пензионисан је уочи распада Југославије. Умро је 2006. године и сахрањен је у Београду. Иза њега је остала супруга Босиљка, кћерка и син.
Одликовања
[уреди | уреди извор]
Орден за војне заслуге са сребрним венцем
Орден за војне заслуге са златним венцем
Орден народне армије са златном звездом
Орден братства и јединства са сребрним венцем
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Петровић, Драгољуб (2014). Хроника Лугавчине. Смедерево. стр. 135—137. ISBN 978-86-91-78530-7.