Пређи на садржај

Појанг

Координате: 29° 04′ 00″ С; 116° 23′ 00″ И / 29.0667° С; 116.3833° И / 29.0667; 116.3833
С Википедије, слободне енциклопедије
Појанг језеро
Језеро Појанг, сателитски снимак
Координате29° 04′ 00″ С; 116° 23′ 00″ И / 29.0667° С; 116.3833° И / 29.0667; 116.3833 29° 04′ 00″ С; 116° 23′ 00″ И / 29.0667° С; 116.3833° И / 29.0667; 116.3833
ТипВештачко језеро
Притоке5 река, првенствено Ган и Сју
ОтокеЈангце
Макс. дужина170 km (110 mi) km
Макс. ширина17 km (11 mi) km
Површина3.210 km2 (1.240 sq mi)[1] km2
Прос. дубина8,4 m (28 ft)[1] m
Макс. дубина25,1 m (82 ft)[1] m
Запремина25,2 km3 (6,0 cu mi)[1] km3
Дужина обале11.200 km (750 mi)[1] km
Над. висина16,5 m (54 ft)[1] m
Појанг језеро на карти Кине
Појанг језеро
Појанг језеро
Водена површина на Викимедијиној остави
1 Shore length is not a well-defined measure.

Појанг (кин: 鄱阳湖 / 鄱陽湖) је језеро на истоку Кине, које лежи уз реку Јангце у провинцији Ђангси, око 250 км југоисточно од града Вухан.[1] Настаје на влажној травнатој равници на ушћу пет река, а на северу се улива у реку Јангце кроз кратки теснац између градова Хукоу и Дуцханг. Има велику хидролошки значај као регулатор тока реке Јангце током кишне сезоне. При великом протоку вода из реке Јангце улива се у Појанг, што ублажава екстреме и ограничава поплаву низводно од ушћа. Процењује се да има капацитет једне петине годишњег тока реке. Површина и водостај Појанга зато знатно флуктуирају на годишњој основи, обично покривајући око 3500 km² и највеће је слатководно језеро у земљи.[2][3]

Рибари на језеру Појанг

Због изградње бране Три клисуре[4][5][6] и регулационог језера узводно од ушћа, приметна је дренажа овог подручја. У исто време, притоке испуњавају базен језера великим количинама [муља] а, које редовно уклањају да би одржале пловне путеве. У посебно сувом периоду у зиму 2012. године, Појанг се готово потпуно осушио, покривајући тада само око 200 km², чинећи га практично немогућим за риболов и водни превоз.[7]

Језеро је познато и као зимско тло или зимско боравиште птица селица огромног броја птице које бораве у мочварној земљи. Свеукупно је на подручју језера забележено више од 300 врста птица, а посебно је важно за сибирске дизалице - скоро сва преостала популација ове изузетно угрожене врсте презимљује овде. Подручје од 224 km² у северозападном делу језера заштићено је као резерват природе, који је такође проглашен мочваром од међународног значаја према Рамсарској конвенцији. [8]

Током зиме, језеро постаје дом за многе мигрирајуће сибирске ждралове, од којих до 90% тамо зимује.[9][10][11][12][13]

Формирање

[уреди | уреди извор]
Мапа укључујући језеро Појанг (означено као Појанг Ху 鄱陽湖) (AMS, 1952).

Језеро Појанг се историјски такође називано језеро Пенгли (彭蠡澤), мада то није исто. Пре династије Хан, Јангце је пратио севернији ток кроз данашње језеро Лонган, док је мочвара Пенгли формирала доњи ток реке Ган.[14][15][16][17] Подручје које је сада језеро Појанг било је равница дуж реке Ган. Око 400. године, река Јангце је прешла на јужнији ток, узрокујући да се река Ган повуче и формира језеро Појанг. Подршком реке Ган су потопљени окрузи Појанг и Хајхун, приморавајући масовну миграцију у град Вученг у данашњем округу Јонгсју. Вученг је тако постао једно од великих древних општина у провинцији Ђангси. Ова миграција је створила фразу „Потапање округа Хајхуен је довело до настанка града Вученг“ ().

Језеро Појанг достигло је највећу величину током династије Танг, када је његова површина достигла 6.000 km2 (2.300 sq mi).

Еколошки проблеми

[уреди | уреди извор]
Мапа средњег и низводног одвода реке Јангце, локација бране језера Појанг

Губитак дивљих животиња

[уреди | уреди извор]

Забрана риболова је на снази од 2002. У јануару 2020. Кина је увела 10-годишњи мораторијум на риболов на 332 локације дуж Јангцеа, укључујући језеро Појанг, како би се заштитио водени биодиверзитет.[18]

Године 2007, изражена је бојазан да би кинеска бесперајна плискавица, локално позната као јиангџу („речна свиња“), која је пореклом из језера заједно са другим водама као што је језеро Донгтинг, могла да прати баиџија, делфина реке Јангце, до изумирања. Упућивани су позиви да се предузму акције за спасавање плискавица, којих је остало око 1.400, са између 700 и 900 у Јангцеу, а још око 500 у језерима Појанг и Донгтинг. Ниво популације из 2007. мањи је од половине нивоа из 1997. године, а величина популације опада по стопи од 7,3 процента годишње.

Ископавање песка је постало ослонац локалног економског развоја у последњих неколико година и важан је извор прихода у региону који се граничи са језером Појанг. Али у исто време, пројекти јаружања велике густине били су главни узрок помора локалне популације дивљих животиња. Јаружање чини воду у језеру мутнијом, те плискавице не могу да виде колико су некада могле и морају да се ослоне на своје високо развијене сонарне системе да би избегле препреке и тражиле храну. Велики бродови улазе и излазе из језера стопом од два у минути и тако велика густина пловидбе значи да плискавице тешко могу да чују храну, а такође не могу слободно да пливају с једне обале на другу.[19]

Штавише, очекује се да ће изградња бране на језеру Појанг изазвати разорне ефекте на преостале плискавице.[20]

Скупљање

[уреди | уреди извор]

Због бране Три клисуре узводно на реци Јангце, језеро Појанг може сезонски да се смањи и пресуши.

Године 2012, језеро је скоро потпуно пресушило. Површина од 200 km2 (77 sq mi) земље је била под водом у октобру, док је језеро нормално површине 3.500 km2 (1.400 sq mi) када је пуно. Поред бране Три клисуре, која мора да складишти воду у свом резервоару да би била употребљива зими, за умањење језера је окривљена и суша.[7]

Локална влада Ђангсија је предложила изградњу бране на језеру Појанг да би се одржали нивои воде у језеру, изградњом бране преко везе између језера и реке Јангце.[21][22] Чека се процена утицаја на животну средину. Научници, као и еколошке групе, као што је Светски фонд за природу, критиковали су предлог, тврдећи да ће вештачки инжењеринг нивоа воде у језеру негативно утицати на разноврсност дивљих животиња.[23]

У историји

[уреди | уреди извор]

Ту се 1363. године одиграла Битка код језера Појанг.[24][25][26][27] За ту битку се тврди да је једна највећих поморских битки у историји.[28]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „Poyang Lake”. World Lake Database. International Lake Environment Committee Foundation. 1999. Архивирано из оригинала 08. 07. 2018. г. Приступљено 6. 1. 2017. 
  2. ^ Bengtsson, Lars; Herschy, Reginald W.; Fairbridge, Rhodes W. (25. 6. 2012). Encyclopedia of Lakes and Reservoirs. Springer. стр. 156—160. ISBN 978-1-4020-5616-1. 
  3. ^ [1] Lake Poyang Enciklopedija Britannica
  4. ^ Ma, Yue (26. 11. 2010). „Three Gorges Dam”. large.stanford.edu. Stanford University. Архивирано из оригинала 11. 4. 2016. г. Приступљено 13. 2. 2016. 
  5. ^ „Three Gorges Dam Hydro Electric Power Plant, China”. Power Technology. 21. 2. 2020. Архивирано из оригинала 28. 5. 2018. г. Приступљено 27. 5. 2018. 
  6. ^ „Three Gorges Project” (PDF). chincold.org.cn. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 3. 2014. г. Приступљено 1. 1. 2015. 
  7. ^ а б Thibault, Harold (2012-01-31). „China's largest freshwater lake dries up”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2016-11-09. 
  8. ^ [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2018) The Introduction of Jiangxi Poyang Lake National Nature Reserve, Global Nature Fund
  9. ^ BirdLife International (2018). „Leucogeranus leucogeranus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22692053A134180990. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22692053A134180990.en Слободан приступ. Приступљено 11. 11. 2021. 
  10. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14. 
  11. ^ Peters, James Lee, ур. (1934). Check-list of Birds of the World. 2. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. стр. 153. 
  12. ^ Pallas, Peter Simon (1773). Reise durch verschiedene Provinzen des Russischen Reichs (на језику: немачки). 2. St. Petersburg: Academie der Wissenschaften. стр. 714. 
  13. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 224. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  14. ^ 龙感湖管理区（农场 [Longganhu Administrative District (Farm)] (на језику: кинески). XZQH. 8. 8. 2014. Приступљено 15. 1. 2018. „"1955年，中央长江水利规划办公室正式下文，将龙湖、感湖合并称为“龙感湖”。"” 
  15. ^ Sumin, Wang; Hongshen, Dou (1998). Lakes in China. Beijing: Science Press. стр. 235. ISBN 7-03-006706-1. 
  16. ^ 湖北龙感湖国家级自然保护区简介. Wetlands China. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 2018-10-27. „湖北龙感湖国家级自然保护区地处长江中下游的湖北黄梅县境内，南与江西省著名的庐山风景名胜区隔长江相望，东与安徽省安庆沿江湿地相连，地理座标为东经115°56′~116°07′，北纬29°49′~30°04′之间，2009年9月18日，经国务院办公厅国办发[2009]54号文批准成立国家级自然保护区，总面积为22322h㎡,是由湖泊、滩涂、草甸等组成的以生物多样性和内陆水域生态系统为主要保护对象的湿地类型自然保护区，是我国众多淡水湖泊中保持最为完好的重要湖泊湿地之一。” 
  17. ^ http://www.ndrc.gov.cn/zcfb/zcfbtz/201504/t20150416_688229.html Архивирано 2015-12-08 на сајту Wayback Machine page 26 水产品基地：{...} 龙感湖。pdf also at https://commons.wikimedia.org/wiki/File:长江中游城市群发展规划.pdf
  18. ^ „China starts 10-year fishing ban on Yangtze River - Xinhua | English.news.cn”. www.xinhuanet.com. Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г. Приступљено 2021-04-22. 
  19. ^ Kejia Z. (2007). Poyang Lake saving the finless porpoise. Chinadialogue.net. Retrieved on 28 September 2017
  20. ^ Chen, S. (24. 9. 2017). „Water scheme threatens Yangtze River porpoises with extinction, scientist warns”. South China Morning Post. Приступљено 29. 12. 2018. 
  21. ^ „China alters controversial Poyang dam plan”. Xinhua. 6. 2. 2012. Приступљено 29. 6. 2014. 
  22. ^ Chen S.. 2017. Water scheme threatens Yangtze River porpoises with extinction, scientist warns. South China Morning Post. Retrieved on September 28, 2017
  23. ^ Ives, Mike (29. 12. 2016). „As China's Largest Freshwater Lake Shrinks, a Solution Faces Criticism”. The New York Times. Приступљено 29. 12. 2016. 
  24. ^ Dreyer, Edward L., 'The Poyang Campaign of 1363: Inland Naval Warfare in the Founding of the Ming Dynasty,' in Kierman, Frank A., and Fairbank, John K. (eds.), Chinese Ways in Warfare (Cambridge, MA., Harvard University Press, 1974).
  25. ^ Turnbull, Stephen, 'Fighting Ships of the Far East (1): China and Southeast Asia 202 BC – AD 1419.'. . Oxford: Osprey Publishing. 2002. .
  26. ^ Twitchett, Denis (1998), The Cambridge History of China Volume 7 The Ming Dynasty, 1368–1644, Part I, Cambridge University Press 
  27. ^ Wakeman, Frederic, Jr (фебруар 1993). „Voyages”. American Historical Review. 98 (1): 1—17. .
  28. ^ Andrade 2016, стр. 59.

Литература

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Појанг на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Појанг&oldid=28391386”