Тункиншки национални парк

Координате: 51° 41′ N 102° 08′ E / 51.683° С; 102.133° И / 51.683; 102.133
С Википедије, слободне енциклопедије
Тункиншки национални парк
IUCN категорија II (национални парк)
Мапа са локацијом заштићене области Тункиншки национални парк
Мапа са локацијом заштићене области Тункиншки национални парк
МјестоБурјатија Русија
Најближи градИркутск
Координате51° 41′ N 102° 08′ E / 51.683° С; 102.133° И / 51.683; 102.133
Површина11,837 km²
Основано1991. године
Управљачко тијелоФедерални центар за здравље животиња Русије

Тункиншки национални парк (рус. Тункинский) се налази у јужном делу централног Сибира, обухвата планински регион усред која се надовезује над долином Бајкалског језера југозападно до границе са Монголијом. На северу и западу долина се граничи са рубом Сајанских планина. На истоку се налази нижа Хамар-Дабан планина. Са површином од 1.183,662 хектара, парк обухвата целокупни Тункиншки рејон у Републици Бурјатији. То је око 200 km југозападно од града Иркутска.[1]

Топографија[уреди | уреди извор]

Географија Тункиншког региона укључује драматичне пределе (Туншке Алпе) пукотина и глацијалних долина и планина, топлих извора, планинских ливада, водопада и многих сродних станишта. Парк се налази на месту где се срећу тајге, степе, алпске шуме и језерски екосистеми. Тункиншки, и долина Тунке, налази се између- Бајкалског језера и језера Хувсгул.[2][3] Висине планина се крећу од 668 m до 3.172 m.[4] Централна долина Иркута је равница са плодном земљом која је погодна за пољопривреду. У долини постоји неколико малих насеља, углавном настањених аутохтоним сибирским народима.[5]

Клима[уреди | уреди извор]

У парку влада континентална клима (Кепенова класификација климата Dwc субполарна клима: снежна клима са сувом и хладном зимом и прохладним летом). Просечна количина падавина годишње износи 595 mm (највеће количине су летње падавине).[6]

Фауна[уреди | уреди извор]

Као биолошки разнолик и изолован парк, Тункиншки је дом бројним животињама: идентификовано је преко 305 кичмењака, од којих је 62 окарактерисано као ретко или угрожено. У угрожене врсте спадају снежни леопард (са потврђеним присуством у северном делу парка) и азијски дивљи пас (такође присутан у северном делу).[7] Истраживачи парка идентификовали су 54 врсте сисара (неке од њих су сибирска срна, ждеравац, лос, и степски твор), 18 врста риба (најчешће липљан, шаран, кленић и жутоперка), 207 врста птица гњездарица и још 30 селица, 4 врсте водоземаца и 5 врсте гмизаваца.[1]

Флора[уреди | уреди извор]

Екорегија обухвата четинарске шуме на падинама Сајанских планина (које се често називају шуме тајге) које се сврставају у умерене четинарске шумске биоме.[8] То су шуме прелазних зона које садрже врсте из сибирске тајге и монголске степе, пре свега бора, кедра и ариша. Доња подручја карактерише шумско-степска вегетација.[9] Виша надморска висина укључује тундру и алпске пропланке. Забележено је више од 900 васкуларних биљака, а 43 угрожене врсте биљака наведене су у руској Црвеној књизи.

Туризам[уреди | уреди извор]

Мали спа центар Аршан налази се у подножју Сајанске планине, а познат је по карбонатним минералним изворима. У граду постоји развијена инфраструктура, укључујући хотеле, купалишта и кафиће. Подручје је познато по кајаку, планинарењу и пењању по стенама.[5]

Бдидарма Датсан, у близини Аршана.


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „NPTunka”. Official Park Site (in English). Ministry of Natural Resources and Environment of the Russian Federation. Архивирано из оригинала 13. 4. 2012. г. Приступљено 1. 11. 2015. 
  2. ^ „TunkaRus”. Tunkinsky Park; Russian Zapovedniks and National Parks. Russian Nature. Приступљено 1. 11. 2015. 
  3. ^ „RusNature”. Geophysical Features of Lake Baikal and Its Catchment. Russian Nature. Приступљено 1. 11. 2015. 
  4. ^ Russia, OOPT. „ooptinfo”. Protected Russia: Tunkinsky Park. Приступљено 1. 11. 2015. 
  5. ^ а б „BiakalComplex”. Baikal Tourism, Tunka Valley. Приступљено 1. 11. 2015. 
  6. ^ Kottek, M.; et al. „Koeppen” (PDF). World Map of the Koeppen-Gieger Climate Classification, Updated. Meteoroligische Zeitschrift, June 2006. Приступљено 1. 8. 2015. 
  7. ^ „WildRussia” (PDF). Tunkinsky National Park. Wild Russia News, Fall 2006. Приступљено 1. 11. 2015. 
  8. ^ „GlobalSpecies”. Sayan Montane Conifer Forests. Global Species. Архивирано из оригинала 30. 01. 2016. г. Приступљено 1. 11. 2015. 
  9. ^ „RusNatureSayan”. The Sayan Mountains. Russian Nature. Приступљено 1. 11. 2015.