Sala delle Asse (слика)

С Википедије, слободне енциклопедије

Sala delle Asse
УметникЛеонардо да Винчи
Година1498
Правацренесанса
Техникатемпера на малтеру
Димензије268 m²[1] cm
МестоДворац Сфорца

Sala delle Asse је локација слике Леонарда да Винчија, насликане на зидовима и плафону техником уље на малтеру. На њој су приказане “испреплетане биљке са воћем и једнобојно корење и стене”. Насликана је око 1498. и налази се у дворцу Сфорца у Милану.

Историја[уреди | уреди извор]

Током сликања Тајне вечере, Леонардо је осликао и собу у дворцу Сфорца за личну употребу Лодовика Сфорце, тадашњег војводе од Милана.[2] Неки документи описују Леонардов рад у дворцу; то укључује и наредбу Лодовика Сфорце и писмо Гуалтиера Бескапеа из 1498. упућено војводи, где пише да је у септембру 1498. уметник завршио декорацију просторије.[3] Леонардо је био одговоран за декорацију плафона и зидова, али није познато колико људи је радило са њим.

Опис и стил[уреди | уреди извор]

Слика покрива плафон и горњи део зидова просторије. Леонардо је дизајнирао декорациону шему која репродукује отворени простор, у којем се налази велики број стабала, почевши од зидова, преко линета, да би на крају прекрила цео плафон где стварају густу перголу са сложеном испреплетаном шаром.[4] Густа мрежа грања и лишћа, према Франку Золнеру, “изгледа као да се пробија кроз зид затворене просторије претварајући је у идеално отворени пејзаж”.[5]

Фреска показује неке корене како пробијају стене и формирају основе дебла дрвета, који формирају гране и зелено лишће које покрива плафон, проткан геометријским шарама.

Теоријски трагови декорације биљних мотива могу се наћи у поглављу “Дрвеће и поврће” Леонардове „Расправе о сликарству“.

Рестаурација[уреди | уреди извор]

Просторија је била коришћена у различите сврхе, а служила је и као хангар; фреска, која се све више погоршавала, била је омалтерисана 1893/4. године. 1901/2. први пут ју је обновио Лучи Белтрами, али он није оклевао да слика преко оних делова који су оштећени или недостају. Нова рестаурација завршена је 1954. године уклањањем свега онога што није оригинал, у оној мери у којој је то било могуће.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [„Architecture & Art: December 2007”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2014. г. Приступљено 06. 06. 2015.  Architecture & Art: December 2007]
  2. ^ Leonardo DaVinci
  3. ^ Nardini, Bruno (2010). Leonardo. Giunti Editore. стр. 83—. ISBN 978-88-09-75311-2. 
  4. ^ Leonardo Da Vinci By Simona Cremante, Leonardo (da Vinci)
  5. ^ Leonardo da Vinci. Paintings and Drawings. Frank Zöllner, Taschen.

Литература[уреди | уреди извор]