Salvator Mundi (Leonardo)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Salvator Mundi
Spasitelj sveta
Leonardo da Vinci, Salvator Mundi, c.1500, oil on walnut, 45.4 × 65.6 cm.jpg
УметникLeonardo da Vinči
Годинаoko 1500.
Техникаulje na orahovoj dasci
Дименензије45,4 × 65,6 cm
Стањеrestaurirana
ВласникMinistarstvo kulture i turizma Abu Dabija kupilo je sliku za Luvr u Abu Dabiju. Trenutno je u vlasništvu Muhameda ibn Salmana

Salvator Mundi ("Spasitelj sveta" u prevodu sa latinskog) je slika italijanskog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija datirana oko 1500. godine.[1][2] Slika za koju se dugo mislilo da je kopija izgubljenog originala prekrivena naknadnim slojevima boje, otkrivena je, restaurirana i uključena u veliku Leonardovu izložbu u Nacionalnoj galeriji u Londonu 2011-12.[3] Iako nekoliko vodećih naučnika smatra da je ovo zaista Leonardovo delo,[4] drugi stručnjaci to osporavaju, a neki od njih smatraju da su njegovi samo određeni elementi.[5]

Na slici je prikazan Isus u renesansnoj odeći, kako desnom rukom blagosilja, dok u levoj drži providnu kristalnu kuglu koja ne prelama svetlost, a koja predstavlja 'nebesku sferu' i nagoveštava njegovu ulogu Spasitelja sveta (Salvator mundi na latinskom).[6][7] Poznato je oko 20 drugih verzija ovog dela, koje su naslikali Leonardovi učenici i sledbenici. Pripremni Leonardovi crteži draperije kredom i mastilom čuvaju se u britanskoj Kraljevskoj kolekciji.

Ovo je jedno od dvadesetak poznatih Leonardovih dela i jedino koje se nalazi u privatnom vlasništvu. Prodata je 15. novembra 2017. na aukciji kuće Kristi u Nujorku za 450,3 miliona dolara Badr ibn Abdulahu, postavljajući novi rekord kao najskuplja slika ikad prodata na javnoj aukciji.[8] Princ Badr ju je, prema navodima, kupio u ime Odeljenja za kulturu i turizam Abu Dabija,[9][10] ali se danas smatra da ju je kupio za svog bliskog saveznika i prestolonaslednika krune Saudijske Arabije, princa Muhameda ibn Salmana. Ovo je usledilo krajem 2017, nakon izveštaja da će slika biti izložena u Luvru u Abu Dabiju[11][12] i neobjašnjivog otkazivanja predstavljanja planiranog za septembar 2018.[13] Trenutna lokacija slike je nepoznata,[14] ali u izveštaju iz juna 2019. se navodi da se čuva na ibn Salmanovoj luksuznoj jahti do završetka kulturnog centra u Al-Uli.[15]

Istorijat[уреди]

Fotografija (oko 1908–1910.) na kojoj se vidi doslikavanje

Salvator Mundi Leonarda da Vinčija je verovatno naslikan za Luja XII od Francuske i njegovu suprugu Anu od Bretanje.[1] Slika je naručena oko 1500. godine, ubrzo nakon što je Luj XII osvojio Milansko vojvodstvo i preuzeo kontrolu nad Đenovom u Drugom italijanskom ratu. Leonardo se preselio iz Milana u Firencu 1500. godine.[16] Više kopija slike napravili su Leonardovi sledbenici, uključujući i njegovog učenika Salaija (1511). Neke se verzije značajno razlikuju od originala, pri čemu je na nekoliko njih, među kojima su i verzije njegovih učenika Marka d'Ođona (oko 1500.) i Salaija,[a] Isus predstavljen kao mlađi.[b]

Od 1638. do 1641. godine, Leonardova slika se po svemu sudeći nalazila u londonskom plemićkom dvorcu Čelzi , koji je pripadao Džejmsu Hamiltonu, prvom vojvodi od Hamiltona. Hamilton je nakon učešća u Engleskom građanskom ratu pogubljen, 9. marta 1649. godine, a neke od njegovih stvari odnete su u Holandiju da se prodaju.[19] Češki umetnik Vaclav Holar je negde u to vreme napravio svoju gravuru - kopiju, datiranu 1650, u Antverpenu.[20][c] Slika je takođe zabeležena u vlasništvu Henrijete Marije, 1649. godine,[d] iste godine kada je pogubljen njen suprug Čarls I . Slika je uvrštena u inventar Kraljevske kolekcije,[e] procenjena je na 30 funti, a Čarlsova imovina stavljena na prodaju pod Komonveltom Engleske. Slika je prodata jednom poveriocu 1651, vraćena Čarlsu II nakon engleske Restauracije 1660. i uvrštena u popis Čarlsove imovine u palati Vajthol 1666. godine. Nasledio ju je Džejms II, i verovatno se nalazila kod njega do trenutka dok nije prešla u ruke njegove ljubavnice Ketrin Sedli, sa kojom je imao nezakonitu ćerku koja je postala treća supruga Džona Šefilda, vojvode od Bakingema. Vojvodin nezakoniti sin, ser Čarls Herbert Šefild, stavio je sliku na aukciju 1763. godine[21] zajedno sa drugim umetničkim delima iz Bakingemske palate kada je ova zgrada prodata Džordžu III.

Slika je u XIX veku stavljena u pozlaćeni okvir, i takva je ostala do 2005. godine.[23] Godine 1900, kupio ju je britanski kolekcionar Frensis Kuk za svoju kolekciju u Dauti hausu u Ričmondu. Slika je bila oštećena prilikom prethodnih pokušaja restauracije, a autorstvo je pripisano Leonardovom sledbeniku Bernardinu Luiniju.[21] Kukov praunuk ju je 1958. prodao na aukciji za 45 funti[7] kao delo Leonardovog učenika Đovanija Antonija Boltrafija, kome je autorstvo ostalo pripisano sve do 2011.[24]

Ponovno otkrivanje i restauracija[уреди]

Slika u katalogu aukcijske kuće iz 2005. godine, gde je navedena kao „Posle Leonarda da Vinčija“ i procenjena na 1.200–1.800 dolara[25]
Fotografija iz 2006–07. posle čišćenja [f]
Nakon restauracije i uramljivanja

Salvator Mundi je jedna od Leonardovih najkopiranjiih slika, sa oko 12 poznatih verzija koje su naslikali njegovi učenici i drugi. Smatralo se da je Leonardova verzija izgubljena posle sredine XVII veka. Godine 1978, Džoan Snou-Smit iznela je uverljive argumente da je navodna kopija koja se nalazila u kolekciji markiza Žan-Luja de Ganaja u Parizu izgubljeni original, na osnovu njene sličnosti sa Svetim Jovanom Krstiteljem.[g] Mnoge istoričare umetnosti je uverila, s obzirom da je uspela da uspostavi direktnu istorijsku vezu između Leonarda da Vinčija, gravure Vaclava Holara i slike iz Ganajeve kolekcije.[26]

Godine 2005, Salvator Mundi se našao na aukciji i prodat je za manje od 10.000 dolara konzorcijumu trgovaca umetninama koji su činili Aleksander Periš i Robert Sajmon,[27] specijalista za Stare majstore.[28][29] Prodata je sa imanja Bazila Klovisa Hendrija, biznismena iz Baton Ruža,[30] preko aukcijske kuće galerije Sent Čarls u Nju Orleansu. Slika je imala debele slojeve naknadnog doslikavanja, tako da je izgledala kao kopija i opisana je, pre restauracije, kao "ruinirana, mračna i sumorna".[31]

Konzorcijum je smatrao da postoji mogućnost da je ta ruinirana slika niskog kvaliteta (preko koje se prekomerno doslikavalo) u stvari davno nestali da Vinčijev original. Angažovana je Dajen Dvajer Modestini sa Njujorškog univerziteta da nadgleda restauraciju. Ona je započela uklanjanjem naknadnih slojeva acetonom, što je vodilo otkriću da je u nekom trenutku stepenasto neravna površina u blizini Hristovog lica skidana oštrim predmetom i poravnavana mešavinom gessa, boje i lepka.[23] Pomoću infracrvenih fotografija slike koje je napravio Sajmon, Modestini je otkrila pentimento (raniju verziju) na kojem je palac ruke koja blagosilja ispravljen, a ne savijen.[23] Ovo otkriće da je Hrist imao dva palca na desnoj ruci bilo je presudno. Ovaj pentimento (bukvalno: „kajanje“) pokazuje da se umetnik premišljao u vezi sa položajem palca. To premišljanje se smatra dokazom da nije u pitanju kopija, već upravo original, jer neko ko slika kopiju ne bi imao nikakvo dvoumljenje u vezi sa kompozicijom.[12]

Modestini je potom angažovala stručnjaka za ploče Moniku Grizbah da ostruže drvenu ploču na kojoj je bila slika, a koju su progrizli crvi, zbog čega se raspala na sedam delova. Grizbah ju je ponovo sastavila pomoću lepka i drvenih letvica.[23] Krajem 2006. godine, Modestini je započela restauraciju.[23] Istoričar umetnosti Martin Kemp bio je kritičan u vezi rezultata: "Oba palca" slike u sirovom stanju "znatno su bolja od jednog koji je naslikala Dajen."[12] Delo je potom potvrđeno kao Leonardova slika.[29][31] Od novembra 2011. do februara 2012, slika je bila izložena u Nacionalnoj galeriji kao rad Leonarda da Vinčija, nakon potvrde autentičnosti od strane te institucije. Godine 2012, autentičnost je potvrdio i Muzej umetnosti u Dalasu.[27][32][h]

U maju 2013. godine, švajcarski trgovac umetninama Iv Buvije kupio je sliku za nešto više od 75 miliona dolara (putem privatne prodaje posredstvom aukcijske kuće Sotbi iz Njujorka). Slika je zatim prodata ruskom kolekcionaru Dmitriju Ribolovljevu za 127,5 miliona dolara.[34][35][36] Ova prodaja – zajedno sa sa nekoliko drugih Buvijeovih prodaja Ribolovljevu – dovela je do pravnog spora između Ribolovljeva i Buvijea,[37] kao i između izvornih distributera slike i Sotbija. Godine 2016, distributeri su tužili Sotbi zbog razlike u ceni, tvrdeći da su zakinuti. Ova aukcijska kuća je izjavila da nije znala da je Ribolovljev predviđeni kupac, i tražila je odbacivanje tužbe.[38] Godine 2018, Ribolovljev je takođe tužio Sotbi za 380 miliona dolara, tvrdeći da je ta aukcijska kuća svesno učestvovala u Buvijeovoj prevari u kojoj je i slika igrala ulogu.[39]

Slika je izlagana u Hong Kongu, Londonu, San Francisku i Njujorku 2017. godine, a zatim je prodata na aukciji u Kristiju u Njujorku 15. novembra 2017. za 450.312.500 dolara,[i] što je novi rekord za jedno umetničko delo (licitiranih 400 miliona dolara plus 50,3 miliona u taksama).[43][44] Kupac je bio princ Saudijske Arabije Badr ibn Abdulah.[8][45] U decembru 2017. godine, časopis The Wall Street Journal objavio je da je princ Badr bio posrednik u ime prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana.[46] Međutim, Kristi je potvrdio da princ Badr posredovao u ime Odeljenja za kulturu i turizam Abu Dabija, s namerom da se slika izloži u Luvru u Abu Dabiju.[9][47] U septembru 2018. godine, izložba je odložena na neodređeno vreme,[48] a u novinarskom izveštaju od januara 2019. kaže se da "niko ne zna gde se slika nalazi i postoji ozbiljna zabrinutost za njenu fizičku bezbednost."[27] Džordžina Adam, urednik-konsultant časopisa The Art Newspaper, odbacila je ove izveštaje rečima "Verujemo da se nalazi u skladištu u Ženevi."[49] Kasnije je objavljeno da se nalazi na ibn Salmanovoj luksuznoj jahti koja se nalazi na Crvenom moru od juna 2019.[50]

Pripisivanje[уреди]

Otprilike godinu dana po započetom restauratorskom radu, Dajen Dvajer Modestini je primetila da su prelazi boje na usnama subjekta "savršeni" i da "nijedan drugi umetnik nije mogao to da naslika". Proučavajući Mona Lizu radi poređenja, zaključila je da je "umetnik koji ju je naslikao ista ona ruka koja je naslikala i Spasitelja sveta."[23]

Direktor Nacionalne galerije Nikolas Peni napisao je 2006. godine da on i neki od njegovih kolega smatraju ovo delo Leonardovim originalom, ali da "neki od nas smatraju da možda postoje delovi koji potiču iz radionice".[23] Peni je 2008. godine sproveo uporednu studiju Salvator Mundi-ja i Bogorodice među stenama. Martin Kemp je kasnije o tom sastanku rekao: "Napustio sam atelje razmišljajući da Leonardo mora biti umešan u velikoj meri", kao i da "niko od okupljenih nije otvoreno izrazio sumnju u to da je Leonardo odgovoran za sliku".[23] Konsenzusom iz 2011, na skupu koji je sazvao Peni, nedvosmisleno je ocenjeno da je Leonardo da Vinči autor slike.[24][51] U julu 2011. izdata su posebna saopštenja za javnost predstavnika za oglašavanje vlasnika i Nacionalne galerije u kojima je zvanično objavljeno "novo otkriće".[52]

Hristove šake, kovrdže na kosi i draperija dobro su očuvani, približno njihovom prvobitnom stanju.[7]

Pošto je očišćena i restaurirana, slika je upoređena sa dvadeset drugih verzija Spasitelja sveta i procenjena kao superiornija od njih. Izložila ju je londonska Nacionalna galerija na izložbi Leonardo da Vinči: Slikar na Milanskom dvoru, od novembra 2011. do februara 2012.[20][31][53][54] Nekoliko karakteristika na slici dovelo je do potvrde autorstva: veći broj pentimenata je očigledan, a naročito položaj desnog palca. Sfumato efekat lica – očigledno delom postignut manipulacijom boje pomoću dlana ruke – tipičan je za mnoga Leonardova dela.[55] Način na koji su odrađeni uvojci kose i vez na epitrahilju takođe su indikatori Leonardovog stila. Pored toga, pigmenti i ploča od orahovog drveta na kojoj je delo naslikano u skladu su sa drugim Leonardovim slikama.[56] Pored toga, šake na slici su prikazane veoma detaljno, po čemu je Leonardo poznat: on je secirao udove pokojnika kako bi ih proučavao i prikazao delove tela na krajnje realističan način.[57]

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za Leonarda, Martin Kemp,[58][59] koji je pomogao da se utvrdi originalnost dela, rekao je da je odmah posle prvog pregleda restaurirane slike znao da je to Leonardov rad: "Ostavljala je onakav utisak kakav ostavljaju Leonardovi radovi... ima onu misterioznu neobičnost kakvu imaju kasnije Leonardove slike." O delovima koji su bolje sačuvani, poput kose, Kemp kaže: "Uvojak ima onu neobičnost, kao da je kosa živa, pokretna supstanca ili poput vode, onako kako je Leonardo opisivao kosu."[55] Kemp takođe navodi:

"Ma koliko da su Leonardovi sledbenici i imitatori bili vešti, niko od njih nije dostigao takve nivoe 'filozofskog i suptilnog mišljenja'. Nemamo razloga za sumnju da prisustvujemo delu slikara iz Vinčija."[60]

Pentimenti vidljivi na dlanu leve ruke prikazani kroz providnu kuglu su možda dokaz Leonardovog autorstva.[7]

Volter Ajzakson je u Leonardovoj biografiji napisao da kugla koju Hrist drži ne odgovara onome kako bi kugla u realnosti izgledala:[61]

"S jedne strane, prikazana je s prelepom naučnom preciznošću, ali Leonardo je propustio da naslika distorziju do koje dolazi kad se kroz čvrstu providnu kuglu posmatraju predmeti koji je ne dodiruju. Staklo ili kristal, bilo da su u obliku kugle ili sočiva, stvaraju uvećane, obrnute i preokrenute slike. Umesto toga, Leonardo je naslikao kuglu kao da je šuplji stakleni mehur koji ne prelama i ne iskrivljuje svetlost koja prolazi kroz nju."[62]

Ajzakson veruje da je ovo bila „svesna odluka Leonarda“[63] i spekuliše da je Leonardo ili mislio da bi tačniji prikaz odvlačio pažnju, ili je „suptilno pokušao da Hristu i njegovoj kugli da izgled čuda“.[62] Kemp, s druge strane, kaže da je udvojena kontura dlana koji drži sferu – što je restauratorka opisala kao pentimento – u stvari tačan prikaz prelamanja svetlosti koje proizvodi kugla od kalcita.[55] On napominje da je dvostruko prelamanje tipično za providnu kalcitnu kuglu.[j] Kemp dalje primećuje da kugla „blista od niza tačkica (ili džepova vazduha)“ – što potvrđuje njeno čvrsto stanje.[6]

Na drugim verzijama ili kopijama Spasitelja sveta često se nalaze mesingana kugla, Zemljin globus ili globus cruciger; ponegde izgledaju kao da su napravljeni od prozirnog stakla ili sadrže pejzaže. Kugla na Leonardovoj slici, kako kaže Kemp, ima „neverovatnu seriju malih svetlećih mrlja – poput mehurića, ali one nisu okrugle – nežnih boja, sa malim impastom, dodatkom tamne nijanse, posebno oko dela u kojem se javlja refleksija." Ovo su karakteristične osobine kalcita, za koji je Leonardo bio stručnjak. Njega su angažovali da procenjuje vaze koje je Izabela d'Este[k] planirala da nabavi, i veoma se divio svojstvima ovog minerala.[55]

Ikonografski, kristalna sfera odnosi se na nebesa. U ptolemejskoj kosmologiji zvezde su ugrađene u nepomičnu nebesku kristalnu sferu (koja se sastoji od etera), sa sferičnom Zemljom u centru svemira. "Tako da ono što imamo na Spasitelju sveta", kaže Kemp, "zaista je 'spasitelj kosmosa', a to je vrlo leonardovska transformacija."[55]

Leonardov Pariski rukopis D, 1508–09.[66]

Drugi aspekt Leonardove slike koji je Kemp proučavao je dubina polja ili plitki fokus. Hristova ruka kojom blagosilja izgleda izoštreno, dok je njegovo lice – premda do neke mere izmenjeno ili oštećeno – neizoštreno. U Leonardovom Rukopisu D iz 1508–1509.[67] opisana su njegova istraživanja teorije vida, optike oka i teorija u vezi sa senkom, svetlošću i bojom. U Spasitelju sveta, umetnik je namerno stavio naglasak na neke delove slike u odnosu na druge. Elementi u prvom planu su fokusirani, dok oni udaljeniji, kao što je subjektovo lice, jedva da su u fokusu. Rukopis D pokazuje da je Leonardo istraživao ovaj fenomen na prelazu između dva veka. Kombinacija intelektualnih i optičkih aspekata i upotreba poludragih minerala svojstveni su Leonardovom opusu.[55]

Pripremne studije
Dve Leonardove studije draperije za Salvator Mundi Kraljevska kolekcija[68]

"Postoji širok konsenzus o Leonardovom autorstvu," rekao je bivši kopredsedavajući odeljenja za slike starih majstora u Kristiju, Nikolas Hol: "Ovo je najvažnija slika jednog od starih majstora koja je u mom životu prodata na aukciji."[69] Aukcijska kuća Kristi navodi na koji način su stučnjaci potvrdili da je slika delo Leonarda da Vinčija:

Za neobično jedinstven naučni konsenzus da je slika Leonardova postoji nekoliko razloga, u koje spadaju: prethodno pomenuta veza slike sa dva originalna pripremna crteža u zamku Vindzor; činjenica da odgovara kompoziciji „Spasitelja sveta“ dokumentovanoj u gravuri Vaclava Holara iz 1650; i njena očigledna superiornost u odnosu na više od 20 poznatih naslikanih verzija iste kompozicije. Pored toga, izvanredan kvalitet slike, koji je posebno evidentan u najbolje očuvanim delovima, i njena bliska veza sa Leonardovim poznatim slikama iz perioda oko 1500. godine, učvršćuju taj konsenzus.[20][70]

Prema Robertu Sajmonu, "Leonardo je Spasitelja sveta slikao orahovim uljem, a ne lanenim, kao što su to radili svi drugi umetnici u tom periodu. ... U stvari, on je pisao o korišćenju orahovog ulja kao o novoj naprednoj tehnici."[71] Sajmon takođe kaže da ultraljubičaste fotografije otkrivaju da je restauracija uglavnom odgovorna za tamnija područja slike; ostatak je originalna boja.[72] Ben Luis, koji osporava potpuno autorstvo Leonarda, priznaje tu mogućnost, zahvaljujući originalnosti lica, koje "ima nešto moderno u sebi".[72] Kemp kaže:

Ne isključujem mogućnost učešća ateljea. ... Ali ne mogu definisati nijednu površinu za koju bih rekao da je rad ateljea.[73]

Delimično pripisivanje[уреди]

Neki ugledni stručnjaci za renesansnu umetnost dovode u pitanje potpuno pripisivanje slike Leonardu.[74][63][75] Žak Frank, pariski istoričar umetnosti i stručnjak za Leonarda koji je više puta proučavao Mona Lizu izvan rama, izjavio je: "Kompozicija ne potiiče od Leonarda, on je preferirao uvrnut pokret. To je dobar studijski rad sa malo Leonarda u najboljem slučaju, i veoma je oštećen. Nazvali su ga 'muškom Mona Lizom', ali uopšte ne izgleda tako."[69]

Majkl Dejli, direktor ArtWatch-a u Velikoj Britaniji, sumnja u autentičnost Salvator Mundi-ja i teoretiše da je to možda prototip subjekta koji je naslikao Leonardo:[76][77] "Ova potraga za prototipom Leonardove slike može izgledati sporna ili uzaludna: ne samo da dve studije draperije sadrže jedini prihvaćeni Leonardov materijal koji se može povezati sa grupom, već u Leonardovoj literaturi nema zapisa da je umetnik ikada radio na takvom slikarskom projektu."

Dr Karmen Bambah, specijalista za italijansku renesansnu umetnost u muzeju Metropoliten, dovela je u pitanje potpuno pripisivanje slike Leonardu: „proučavajući i prateći sliku tokom konzervatorskog tretmana i videvši je u kontekstu na izložbi Nacionalne galerije, veći deo originalne oslikane površine može biti rad Boltrafija, ali sa delovima koje je uradio sam Leonardo, konkretno Hristovu desnu ruku, delove rukava, levu ruku i kristalnu kuglu."[78][79] Godine 2019, dr Bambah je kritikovala aukcijsku kuću Kristi zbog njihove tvrdnje da je ona jedan od stručnjaka koji su sliku pripisali Leonardu. U svojoj novoj knjizi Ponovno otkriveni Leonardo da Vinči, još je određenija, pripisujući većinu rada Boltrafiju, "sa samo 'malim retuširanjima' od strane samog majstora".[5]

Metju Landrus, istoričar umetnosti sa Univerziteta u Okfordu, složio se sa konceptom da je neke delove slike naslikao Leonardo („između 5 i 20%“), ali sliku pripisuje Leonardovom saradniku Bernardinu Luiniju, pri čemu primećuje Luinijevu veštinu u slikanju zlatnih šara.[80]

Frank Colner, autor kataloga Leonardo da Vinči. Kompletne slike i crteži[81] piše:

Prekomerno čišćenje dovelo je do abrazije po celoj slici, naročito na licu i kosi.[69] Iznad Hristovog levog oka (desno) vidljivi su tragovi koje je umetnik napravio donjim delom dlana kako bi licu dao mekoću.[7]

Ovo pripisivanje autorstva je kontroverzno prvenstveno iz dva razloga. Prvo, veoma oštećena slika morala je da bude podvrgnuta veoma obimnoj restauraciji, zbog čega je njen originalni kvalitet izuzetno teško proceniti. Drugo, Salvator Mundi u svom sadašnjem stanju demonstrira snažno razvijenu sfumato tehniku koja više odgovara stilu talentovanog Leonardovog učenika, koji je bio aktivan 20-ih godina XVI veka, nego stilu samog majstora. Način na koji je slika stavljena na tržište takođe je dao razlog za zabrinutost.[76][81][82]

Colner takođe objašnjava da kvalitet Spasitelja sveta nadmašuje ostale poznate verzije, međutim,

takođe pokazuje i brojne slabosti. Na primer, nijanse ruke koja blagosilja izgledaju bledo i voštano kao na brojnim slikama iz radionice. Hristovi uvojci mi takođe izgledaju previše šematski u izvođenju, a veći nabori draperije suviše neizdiferencirano, naročito na desnoj strani. ... O ovom pitanju će verovatno biti moguće doneti tačniju presudu nakon što rezultati tehničkih analiza slike budu u potpunosti objavljeni (Dalivalle/Kemp/Simon 2017).[76][81][83]

Zahtev pariskog Luvra da Salvator Mundi bude izložen na izložbi Leonarda da Vinčija 2019-20.[84] ostao je bez odgovora,[85] što je neke navelo da pretpostave da je razlog tome sumnja u Leonardovo potpuno autorstvo.[86] Kemp je osporio ovo obrazloženje rečima:

To jednostavno nije tačno ... jer čak i ako su Luvr ubedili da je restauratorski tim odigrao ulogu u slici, što bi bilo izvodljivo i nije ništa novo, to ih ne bi sprečilo da je izlože. To je velika i važna slika. Priča je senzacionalizovana i netačna.[2]

Prijem[уреди]

Ponovno otkrivena Leonardova slika izazvala je veliko interesovanje u medijima i široj javnosti tokom preaukcijskog izlaganja u Hong Kongu, Londonu, San Francisku i Njujorku. Preko 27.000 ljudi je uživo videlo delo pre aukcije, što je, prema aukcijskoj kući Kristi, najveći broj ljudi koji je video jedno umetničko delo ikada pre prodaje.[74] Nikad ranije kuća Kristi nije koristila spoljnu agenciju za oglašavanje nekog umetničkog dela. Oko 4.500 ljudi je stajalo u redu da vidi delo u Njujorku na vikend pre početka prodaje.

Nazvana "Poslednji da Vinči", Salvator Mundi je jedina poznata Leonardova slika koja se još uvek nalazi u privatnim rukama. Nešto manje od dvadeset drugih poznatih Leonardovih dela čuva se u muzejima širom sveta, uključujući Mona Lizu i Tajnu večeru. Jedino Leonardovo delo u Severnoj Americi, Ginevra de Benči, čuva se u Nacionalnoj umetničkoj galeriji u Vašingtonu.[74] Muzej je kupio Ginevru 1967. godine za 5 miliona dolara putem privatne prodaje (ekvivalentno 36,4 miliona dolara u 2017. godini), što je bio svetski rekord u to vreme. Salvator Mundi je prva Leonardova slika koja se pojavila na javnoj prodaji posle 100 godina.

Galerija[уреди]

Kopije[уреди]

Druge verzije[уреди]

Mladi Hrist sa globusom[уреди]

Reference[уреди]

Fusnote

  1. ^ Titled Cristo giovanetto come Salvator Mundi[17]
  2. ^ The Apostle John in Leonardo's The Last Supper is similarly depicted as feminine relative to Jesus.[18]
  3. ^ He had also been in England from 1637 to 1646. He also may have simply copied a copy of Leonardo's painting.[21]
  4. ^ Some scholars claim that she might have had the painting when she moved from France and married Charles I in 1625, but this does not explain it being in Hamilton's possession from 1638 to 1641[19]—although Hamilton may have simply possessed a different copy.[21]
  5. ^ Some scholars speculate that this could have been a copy, such as the one by Giampietrino.[22]
  6. ^ Fragmentation caused by removal of worm-eaten auxiliary panel[23]
  7. ^ Criteria for the comparisons included style, color, material, technique, historical evidence, spectral analysis at the Louvre laboratory, and the possibility that the Ganay painting could have been copied by Hollar in Nantes, France.[26]
  8. ^ The last Leonardo to be discovered was the Benois Madonna, found in 1909.[33]
  9. ^ The highest price previously paid for an artwork at auction was for Pablo Picasso's Les Femmes d'Alger, which sold for $179.4 million in May 2015 at Christie's New York. Willem de Kooning's Interchange was sold privately by the David Geffen Foundation to hedge fund manager Kenneth C. Griffin in September 2015 for $300 million, formerly the highest known sale price for any artwork.[40][41][42]
  10. ^ None of the copyists had likely noticed or reproduced this crystalline orb with a double refraction.
  11. ^ One of several candidates proposed as a plausible subject of Leonardo's Mona Lisa,[64] who owned a portrait of her drawn by Leonardo[65]
  12. ^ Leonardus da Vinci pinxit, Wenceslaus Hollar fecit Aqua forti, secundum originale, A°. 1650 [87]

Citati

  1. 1,0 1,1 „Salvator Mundi”. Christie's. Приступљено 27. 11. 2017. 
  2. 2,0 2,1 Kinsella, Eileen (12. 6. 2019). „'Debunking This Picture Became Fashionable': Leonardo da Vinci Scholar Martin Kemp on What the Public Doesn't Get About 'Salvator Mundi'. artnet news. 
  3. ^ Syson, Luke (2011). Stephenson, Johanna, ур. Leonardo da Vinci: Painter at the Court of Milan. London: National Gallery Company. стр. 302. ISBN 9781857094916. 
  4. ^ Hartley-Parkinson, Richard (16. 11. 2017). „Leonardo Da Vinci portrait of Jesus Christ 'Salvator Mundi' sells for $450,000,000”. Metro. 
  5. 5,0 5,1 Alberge, Dalya (2. 6. 2019). „Leonardo da Vinci expert declines to back Salvator Mundi as his painting”. The Guardian. Приступљено 2. 6. 2019. »Dr Carmen Bambach believes the polymath likely only did small retouchings to the work« 
  6. 6,0 6,1 Martin Kemp, Christ to Coke: How Image Becomes Icon, Oxford University Press (OPU), 2012, p. 37, ISBN 0199581118
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 „Video: The Last da Vinci – Christie's”. Christies.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  8. 8,0 8,1 David D. Kirkpatrick (6. 12. 2017). „Mystery Buyer of $450 Million 'Salvator Mundi' Was a Saudi Prince”. New York Times. Приступљено 12. 12. 2017. 
  9. 9,0 9,1 Yara Bayoumy (8. 12. 2017). „Abu Dhabi to acquire Leonardo da Vinci's 'Salvator Mundi': Christie's”. Приступљено 9. 12. 2017 — преко Reuters. 
  10. ^ „Bought a $450M painting? In NY, don't worry about the tax”. TheNewsTribune.com. Приступљено 9. 12. 2017. 
  11. ^ „Salvator Mundi”. Abu Dhabi Department of Culture and Tourism on Twitter. 8. 12. 2017. Приступљено 2. 4. 2019. 
  12. 12,0 12,1 12,2 Jones, Jonathan (14. 10. 2018). „The Da Vinci mystery: why is his $450m masterpiece really being kept under wraps?”. The Guardian. Приступљено 20. 10. 2018. 
  13. ^ „Postponement of the unveiling of Salvator Mundi”. Abu Dhabi Department of Culture and Tourism on Twitter. 2. 9. 2018. Приступљено 2. 4. 2019. 
  14. ^ Kirkpatrick, David D. (30. 3. 2019). „A Leonardo Made a $450 Million Splash. Now There’s No Sign of It”. The New York Times. Приступљено 31. 3. 2019. 
  15. ^ Kazakina, Katya (10. 6. 2019). „Da Vinci's $450 Million Masterpiece Is Kept on Saudi Prince's Yacht: Artnet”. Bloomberg. Приступљено 12. 6. 2019. 
  16. ^ correspondent, Mark Brown Arts (10. 10. 2017). „Only Leonardo da Vinci in private hands set to fetch £75m at auction”. theguardian.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  17. ^ Barbatelli, Nicola; Melani, Margherita (ур.). Leonardo a Donnaregina: I Salvator Mundi per Napoli. CB Edizioni. стр. 19. ISBN 9788897644385.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  18. ^ Hodapp, Christopher; Von Kannon, Alice (2007). The Templar Code for Dummies (1st изд.). Wiley. стр. 257. ISBN 978-0-470-12765-0. 
  19. 19,0 19,1 19,2 Cole, Alison (30. 8. 2018). „Leonardo's Salvator Mundi: expert uncovers 'exciting' new evidence”. The Art Newspaper. Приступљено 27. 5. 2019. 
  20. 20,0 20,1 20,2 „Salvator Mundi — The rediscovery of a masterpiece: Chronology, conservation, and authentication – Christie's'. Christies.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  21. 21,0 21,1 21,2 21,3 Daley, Michael (18. 9. 2018). „How the Louvre Abu Dhabi Salvator Mundi became a Leonardo-from-nowhere”. Artwatch. Приступљено 27. 5. 2019. 
  22. ^ Bailey, Martin (28. 11. 2018). „Would the 'royal' Salvator Mundi please stand up?”. The Art Newspaper. Приступљено 4. 6. 2019. 
  23. 23,0 23,1 23,2 23,3 23,4 23,5 23,6 23,7 23,8 Shaer 2019.
  24. 24,0 24,1 24,2 24,3 H. Niyazi, "Platonic receptacles, Leonardo and the Salvator Mundi", iconographic and provenance details of the painting, 18 July 2011
  25. ^ St. Charles Gallery, 9–10 April 2005 auction catalog, New Orleans
  26. 26,0 26,1 Snow-Smith, Joanne. The Salvator Mundi of Leonardo Da Vinci, Arte Lombarda, no. 50, 1978, pp. 69–81. JSTOR
  27. 27,0 27,1 27,2 Brean, Joseph (8. 1. 2019). „Where in the world is Salvator Mundi, the most expensive painting ever sold?”. National Post. Приступљено 12. 1. 2019. 
  28. ^ Lost Leonardo painting had tangled path to $450 million sale, LA Times, 16 November 2017
  29. 29,0 29,1 Greene, Kerima (19. 11. 2017). „An art dealer explains how a da Vinci went from less than $200 to breaking the bank at $450M”. CNBC. Приступљено 20. 11. 2017. 
  30. ^ Michael Daley, Two developments in the no-show Louvre Abu Dhabi Leonardo Salvator Mundi saga, Artwatch UK, 11 October 2018
  31. 31,0 31,1 31,2 Esterow, Milton (јун 2011). „A Long Lost Leonardo”. ARTnews. Приступљено 30. 6. 2011. 
  32. ^ Leonardo da Vinci, Painter at the Court of Milan, Leonardo da Vinci, Christ as Salvator Mundi, exhibition catalogue, n.71, National Gallery, 9 November 2011–5 February 2012” (PDF). NationalGallery.org.uk. Приступљено 9. 12. 2017. 
  33. ^ Travis M. Andrews and Fred Barbash, "Long-lost da Vinci painting fetches $450.3 million, an auction record for art", The Washington Post, 16 November 2017
  34. ^ Reyburn, Scott (3. 3. 2014). „Recently Attributed Leonardo Painting Was Sold Privately for Over $75 Million”. The New York Times. Приступљено 16. 11. 2017. 
  35. ^ Grosvenor, Bendor. „Salvator Mundi at heart of art fraud case”. arthistory.com. Bendor Grosvenor. Приступљено 12. 3. 2015. 
  36. ^ Clémençon, Gilles. Accusé d'escroquerie, le "roi des ports francs" Yves Bouvier riposte. RTS Info. 22 March 2015 (French)
  37. ^ Sam Knight, "The Bouvier Affair, How an art-world insider made a fortune by being discreet" The New Yorker, 8 & 15 February 2016
  38. ^ Kazakina, Katya (22. 11. 2016). „Dispute Over $127.5 Million Leonardo Painting Draws in Sotheby's”. Bloomberg. 
  39. ^ Kazakina, Katya (3. 10. 2018). „Billionaire Slaps Sotheby's With $380 Million Lawsuit”. Bloomberg. 
  40. ^ Leonardo da Vinci painting 'Salvator Mundi' sold for record $450.3 million, Fox News, 16 November 2017
  41. ^ „Da Vinci-maleri slår salgsrekord med pris på 2,8 milliarder”. Bt.dk (на језику: Danish). 16. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  42. ^ „'Leonardo da Vinci artwork' sells for record $450m”. BBC News. 16. 11. 2017. 
  43. ^ „Post-War & Contemporary Art Evening Sale Lot 9B”. Auction Catalog (Results). Christie's Auction House. 15. 11. 2017. Приступљено 16. 11. 2017. 
  44. ^ Angel Au-Yeung, At Auction, Billionaire Sells Da Vinci Painting For A New World Record Price, Forbes.com, 15 November 2017
  45. ^ Meixler, Eli (7. 12. 2017). „The Mystery Buyer of a $450 Million Leonardo da Vinci Painting Was a Saudi Prince”. Fortune. Приступљено 7. 12. 2017. 
  46. ^ Harris, Shane; Crow, Kelly; Said, Summer (7. 12. 2017). „Saudi Arabia’s Crown Prince Identified as Buyer of Record-Breaking da Vinci”. Wall Street Journal. Приступљено 7. 12. 2017. 
  47. ^ „Embassy Statement on Art Work Purchase”. The Embassy of the Kingdom of Saudi Arabia. 8. 12. 2017. Приступљено 12. 6. 2019. 
  48. ^ „Louvre Abu Dhabi postpones display of Leonardo's Salvator Mundi”. The Guardian. 8. 1. 2019. Приступљено 12. 1. 2019. »Delayed unveiling of world’s most expensive painting adds to mystery shrouding its acquisition and authenticity« 
  49. ^ Valle, Gaby Del (2019-01-22). „How a long-lost Leonardo da Vinci painting got dragged into a Trump-Russia conspiracy theory”. Vox. Приступљено 2019-04-08. 
  50. ^ Kazakina, Katya (10. 6. 2019). „Da Vinci's $450 Million Masterpiece Is Kept on Saudi Prince's Yacht: Artnet”. Bloomberg. Приступљено 10. 6. 2019. 
  51. ^ „Leonardo da Vinci Painting Discovered” (PDF). Stacy Bolton Communications. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 4. 2012. Приступљено 17. 6. 2019. 
  52. ^ „Bendor Grosvenor, Salvator Mundi, National Gallery statement, Art History News”. arthistorynews.com. 13. 7. 2011. Приступљено 27. 11. 2017. 
  53. ^ BBC News (12. 7. 2011). „Lost Leonardo Da Vinci painting to go on show”. BBC. Приступљено 12. 7. 2011. 
  54. ^ „Scholars authenticate a painting that was missing for centuries”. En.99ys.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 5. 2013. Приступљено 22. 7. 2013. 
  55. 55,0 55,1 55,2 55,3 55,4 55,5 Goldstein, Andrew M. (17. 11. 2011). „The Male "Mona Lisa"?: Art Historian Martin Kemp on Leonardo da Vinci's Mysterious "Salvator Mundi". Blouin Artinfo. 
  56. ^ „Salvator Mundi – Newly Attributed da Vinci Painting”. Arthistory.about.com. Приступљено 16. 11. 2017. 
  57. ^ „Leonardo da Vinci's 'Male Mona Lisa' can be yours for just $100M (or more)”. Приступљено 16. 11. 2017. 
  58. ^ Fisher, Ian (9. 2. 2007). „A Real-Life Mystery: The Hunt for the Lost Leonardo”. The New York Times. Приступљено 17. 11. 2017. 
  59. ^ Charney, Noah (6. 11. 2011). „The lost Leonardo”. Los Angeles Times. Приступљено 16. 11. 2017. 
  60. ^ Martin Kemp, Art history: Sight and salvation, Martin Kemp sifts the evidence that Leonardo da Vinci painted the newly emerged work Salvator Mundi, Nature, International Journal of Science, 479, 174–175, 10 November 2011. doi:10.1038/479174a, www.nature.com
  61. ^ Alberge, Dalya (19. 10. 2017). „Mystery over Christ's orb in $100m Leonardo da Vinci painting”. The Guardian. 
  62. 62,0 62,1 Isaacson, Walter (17. 10. 2017). Leonardo da Vinci (на језику: енглески). Simon and Schuster. ISBN 9781501139178. 
  63. 63,0 63,1 Kinsella, Eileen. "Doubters (Including Jerry Saltz) Love to Hate Leonardo's 'Salvator Mundi. Here's What the Experts Think". Artnet News. 14 November 2017
  64. ^ Zöllner, Frank: Leonardo da Vinci – Sämtliche Werke. Taschen Verlag (Cologne) 2007, p. 241 (effective catalogue raisonné); in German
  65. ^ Bernier, Olivier (1983). The Renaissance Princes. Stonehenge Press. стр. 61. ISBN 0867060859. 
  66. ^ „Réunion des Musées Nationaux-Grand Palais | Leonardo da Vinci, Manuscript D, 1508–09, Bibliothèque de l'Institut, Paris”. photo.rmn.fr. Приступљено 27. 11. 2017. 
  67. ^ „Paris Manuscript D”. Universal Leonardo. University of the Arts, London. Приступљено 3. 11. 2012. 
  68. ^ Leonardo da Vinci, A study of drapery for a Salvator Mundi, c. 1504–8 The Royal Collection
  69. 69,0 69,1 69,2 Pogrebin, Robin; Reyburn, Scott (15. 11. 2017). „Leonardo da Vinci Painting Sells for $450.3 Million, Shattering Auction Highs”. The New York Times. Приступљено 16. 11. 2017. 
  70. ^ Merrit Kennedy, Last Da Vinci Painting In Private Hands Will Be Auctioned Next Month, 11 October 2017)
  71. ^ Brook Mason, What It Takes for a Leonardo da Vinci Painting to Be Deemed Universally Authentic, Architectural Digest, 22 May 2019
  72. 72,0 72,1 Jacobson, Dana; Singh, Vidya. „Is "Salvator Mundi" a real Leonardo da Vinci painting?”. CBS News. Приступљено 23. 6. 2019. 
  73. ^ Holland, Oscar (16. 6. 2019). „The $450 million question: Where is the 'Salvator Mundi'?”. CNN. Приступљено 16. 6. 2019. 
  74. 74,0 74,1 74,2 Scott Teyburn, "Get in Line: The $100 Million da Vinci Is in Town", The New York Times, 13 November 2017
  75. ^ Saltz, Jerry. "Christie’s Is Selling This Painting for $100 Million. They Say It's by Leonardo. I Have Doubts. Big Doubts." Vulture. 14 November 2017
  76. 76,0 76,1 76,2 Michael Daley, Problems with the New York Leonardo Salvator Mundi Part I: Provenance and Presentation, ArtWatch UK, 14 November 2017
  77. ^ Shamsian, Jacob (16. 11. 2017). „A lost Leonardo da Vinci painting just sold for a record $450 million — but critics have spotted an unusual flaw”. Business Insider. Приступљено 17. 11. 2017. 
  78. ^ Some dispute authenticity of $450 million Leonardo da Vinci painting, Fox News, 17 November 2017
  79. ^ Bambach, Carmen C. (2012). „Seeking the universal painter: Carmen C. Bambach appraises the National Gallery's once-in-a-lifetime exhibition dedicated to Leonardo da Vinci”. Apollo Magazine. 
  80. ^ Alberge, Dalya (6. 8. 2018). „Leonardo scholar challenges attribution of $450m painting”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 6. 8. 2018. 
  81. 81,0 81,1 81,2 Johannes Nathan, Frank Zöllner, Leonardo da Vinci. The Complete Paintings and Drawings, Taschen, 2017, ISBN 978-3-8365-2701-9
  82. ^ Zöllner, Frank (2017). „Preface to the 2017 Edition” (PDF). Leonardo da Vinci. The Complete Paintings and Drawings, Köln 2017: 15—17. 
  83. ^ Zöllner, Frank (2017). „Catalogue Raisonné of the Paintings, No. XXXIII, Salvator Mundi” (PDF). Leonardo da Vinci. The Complete Paintings and Drawings, Köln 2017: 440—445. 
  84. ^ Leonardo da Vinci, Louvre, Paris, 24 October 2019 – 24 February 2020
  85. ^ Le «Salvator Mundi» de Leonard de Vinci, tableau le plus cher du monde, a disparu, Le Parisien and AFP, 29 April 2019
  86. ^ Brown, Mark (26. 5. 2019). „The lost Leonardo? Louvre show ditches Salvator Mundi over authenticity doubts”. The Guardian. Приступљено 27. 5. 2019. 
  87. ^ Pennington, Richard (2002). A descriptive catalogue of the etched Work of Wenceslaus Hollar 1607–1677. Cambridge University Press. стр. 26. ISBN 9780521529488. 
  88. ^ „The Eucharistic Christ - The Collection”. Museo Nacional del Prado (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-01. 

Izvori[уреди]

Dodatna literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]