Атлантски кодекс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Леонардо да Винчи, Атлантски кодекс - онакав какав је био 1600, са свих 1 119 разбацаних листова које је Помпео Леони прикупио. Књига је заправо кутија

Атлантски кодекс представља дванаестотомни скуп цртежа и списа Леонарда да Винчија, највећи такав скуп; његово име указује на атласну ширину. Састоји се из 1 119 листова који су настали у периоду 1478-1519 и према садржају покривају велики број различитих предмета, од летења, преко оружја, музичких инструмената до математике и ботанике. Овај кодекс сакупио је вајар Помпео Леони, син Леонеа Леонија, крајем 16. века, који је дотад био подељен у неколико засебних Леонардових свезака. Данас се чува у Библиотеци Амброзиани, у Милану.

Садржај[уреди]

У Атлантском кодексу, Да Винчи је покренуо различите теме, међу којима су и механика, хидраулика, бајке, филозофска медитација, математичке и астрономске скице, па чак се ту налазе и занимљиви проналасци као што су падобран, ратне машине и хидрауличне пумпе.[1]

Историја чувања[уреди]

Кодекс су обновили Василијеви монаси који су радили у лабораторији за обнову старих књига и рукописа од 1968. до 1972.[2]

У априлу 2006. године, Кармен Бамбак из Метрополитен музеја уметности у Њујорку открила је на кодексу буђ различите боје, укључујући црну, црвену и љубичасту.[3][4] Монсињор Ђанфранко Равази, тада шеф Амброзиан библиотеке, сада шеф папског савета за културу у Ватикану, упозорио је италијански конзерваторски институт у Фиренци. У октобру 2008. утврђено је да боје на страницама нису узрок буђи, већ су изазване живиним солима које су додате да би се кодекс заштитио од буђи.[5]

Референце[уреди]

  1. „Codex Atlanticus”. Приступљено 11. 3. 2014. 
  2. „Official web site of the Abbey of St. Mary of Grottaferrata”. Abbaziagreca.it. Приступљено 17. 7. 2013. 
  3. AP via N.Y. Times story of mold damage and history
  4. „Codex Atlanticus by Leonardo Da Vinci is being damaged by mould”. Entertainment.timesonline.co.uk. Приступљено 17. 7. 2013. 
  5. „Study: Da Vinci Codex old but not moldy”. Physorg.com. 21. 10. 2008. Приступљено 17. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди]