Атлантски кодекс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Леонардо да Винчи, Атлантски кодекс - онакав какав је био 1600, са свих 1 119 разбацаних листова које је Помпео Леони прикупио. Књига је заправо кутија

Атлантски кодекс представља дванаестотомни скуп цртежа и списа Леонарда да Винчија, највећи такав скуп; његово име указује на атласну ширину. Састоји се из 1 119 листова који су настали у периоду 1478-1519 и према садржају покривају велики број различитих предмета, од летења, преко оружја, музичких инструмената до математике и ботанике. Овај кодекс сакупио је вајар Помпео Леони, син Леонеа Леонија, крајем 16. века, који је дотад био подељен у неколико засебних Леонардових свезака. Данас се чува у Библиотеци Амброзиани, у Милану.

Садржај[уреди]

У Атлантском кодексу, Да Винчи је покренуо различите теме, међу којима су и механика, хидраулика, бајке, филозофска медитација, математичке и астрономске скице, па чак се ту налазе и занимљиви проналасци као што су падобран, ратне машине и хидрауличне пумпе.[1]

Историја чувања[уреди]

Кодекс су обновили Василијеви монаси који су радили у лабораторији за обнову старих књига и рукописа од 1968. до 1972.[2]

У априлу 2006. године, Кармен Бамбак из Метрополитен музеја уметности у Њујорку открила је на кодексу буђ различите боје, укључујући црну, црвену и љубичасту.[3][4] Монсињор Ђанфранко Равази, тада шеф Амброзиан библиотеке, сада шеф папског савета за културу у Ватикану, упозорио је италијански конзерваторски институт у Фиренци. У октобру 2008. утврђено је да боје на страницама нису узрок буђи, већ су изазване живиним солима које су додате да би се кодекс заштитио од буђи.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ „Codex Atlanticus”. Приступљено 11. 3. 2014. 
  2. ^ „Official web site of the Abbey of St. Mary of Grottaferrata”. Abbaziagreca.it. Приступљено 17. 7. 2013. 
  3. ^ AP via N.Y. Times story of mold damage and history
  4. ^ „Codex Atlanticus by Leonardo Da Vinci is being damaged by mould”. Entertainment.timesonline.co.uk. Приступљено 17. 7. 2013. 
  5. ^ „Study: Da Vinci Codex old but not moldy”. Physorg.com. 21. 10. 2008. Приступљено 17. 7. 2013. 

Спољашње везе[уреди]