Ђенаро Гатузо

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђенаро Гатузо
Gennaro Gattuso 2008.jpg
Гатузо у дресу Милана 2008. године
Лични подаци
Пуно име Ђенаро Иван Гатузо
Рођење (1978-01-09)9. јануар 1978.(43 год.)
Кориљано Калабро, Италија
Висина 1,77 m
Позиција задњи везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Фјорентина (тренер)
Јуниорска каријера
1990—1995 Перуђа
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1995—1997 Перуђа 10 (0)
1997—1998 Ренџерс 34 (3)
1998—1999 Салернитана 25 (0)
1999—2012 Милан 335 (9)
2012—2013 Сион 27 (1)
Репрезентативна каријера
1995—1996 Италија до 18 14 (3)
1998—2000 Италија до 21 21 (1)
2000 Италија (олимпијска) 3 (0)
2000—2010 Италија 73 (1)
Тренерска каријера
2013 Сион
2013 Палермо
2014 ОФИ Крит
2015—2017 Пиза
2017 Милан (млади тим)
2017—2019 Милан
2019—2021 Наполи
2021— Фјорентина

Ђенаро Иван Гатузо (итал. Gennaro Ivan Gattuso; Кориљано Калабро, 9. јануар 1978) је бивши италијански фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је тренер Фјорентине.

Гатузо је бивши италијански репрезентативац. Играо је на средини терена. Највећи успеси у каријери су му освајање Лиге шампиона 2003. и 2007. са Миланом и титула првака света са Италијом 2006. у Немачкој. Поред тога био је првак серије А са Миланом у сезонама 2003/04. и 2010/11.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Каријеру је почео у Перуђи где је играо до лета 1997. када је продат Глазгов Ренџерсима. Био је стандардан током прве сезоне док је тренер био Валтер Смит. Након што је Смит отишао, а тренер клуба постао Дик Адвокат, Гатузо је изгубио своју позицију у тиму и преселио се прво на клупу одакле је ретко улазио у игру. Након тога се вратио Италију и потписао за Салернитану са којом је у сезони 1998/99. испао из Серије А.

У лето 1999. прелази у Милан.[1] Са Миланом је провео наредних 13 сезона током којих је одиграо укупно 468 утакмица уз 11 постигнутих голова. Са Миланом је по два пута освајао Лигу шампиона, Серију А, УЕФА суперкуп и Суперкуп Италије док је по једном освојио Светско клупско првенство и Куп Италије. Након завршетка сезоне 2011/12, Гатузо је заједно са саиграчима Нестом, Седорфом и Инзагијем напустио Милан.[2] Последњу сезону је одиграо за швајцарски Сион.

За сениорску репрезентацију Италије је играо од 2000. до 2010. године, и у том периоду је забележио 73 наступа уз један постигнут гол. Био је део тима који је освојио Светско првенство 2006. у Немачкој. Са националним тимом је наступао на још два Светска првенства, 2002 у Јапану и Јужној Кореји и 2010. у Јужној Африци као и на Европским првенствима 2004. у Португалу и 2008. у Аустрији и Швајцарској.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је почео у Сиону, где је радио као тренер-играч. На почетку сезоне 2013/14. је кратко водио Палермо у Серији Б,[3] а током првог дела сезоне 2014/15. је био на клупи грчког ОФИ-ја са Крита.[4]

У августу 2015. је преузео италијанског трећелигаша Пизу.[5] Са овим клубом је у јуну 2016. изборио пласман у Серију Б, након што је у плеј-офу избацио Фођу.[6] И поред овог успеха, Гатузо је 1. августа 2016. одлучио да поднесе оставку. Ипак само месец дана касније вратио се на клупу Пизе.[7] У сезони 2016/17, Пиза је са Гатузом на клупи заузела последње место у Серији Б, па се тако вратила у трећелигашки ранг.[8]

Крајем маја 2017. Гатузо је постављен за тренера младог тима Милана.[9] На тој функцији је био до 27. новембра 2017. када је постављен за тренера првог тима Милана.[10][11] Гатузо је са екипом Милана сезону 2017/18. завршио на шестом месту Серије А. У наредној 2018/19. сезони је био пети, што је био најбољи резултат екипе још од сезоне 2012/13. Ипак није успео да обезбеди клубу пласман у Лигу шампиона, па је крајем маја 2019. одлучио да поднесе оставку. Са Гатузом на клупи, Милан је у 83 утакмице остварио 40 победа, 23 ремија и 20 пораза.[12][13]

У децембру 2019. је постављен за тренера Наполија.[14]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Милан

Италија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „La Salernitana cede Gattuso al Milan per 19 miliardi”. la Repubblica (на језику: италијански). 15. 6. 1999. Приступљено 12. 12. 2019. 
  2. ^ „Dan kada je plakao Milan: oproštaj Inzagija, Gatuza, Neste i Sedorfa /video/”. sport.blic.rs. 15. 5. 2012. Приступљено 12. 12. 2019. 
  3. ^ „Gatuzo više nije trener Palerma”. b92.net. 25. 9. 2013. Приступљено 12. 12. 2019. 
  4. ^ „Gatuzo napustio OFI”. novosti.rs. 30. 12. 2014. Приступљено 12. 12. 2019. 
  5. ^ „Gatuzo preuzeo italijanskog trećeligaša”. b92.net. 20. 8. 2015. Приступљено 12. 12. 2019. 
  6. ^ „Gatuzo jači od svega! Flaša u glavu, prekid, pa konačno kraj - Piza je u Seriji B! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 12. 6. 2016. Приступљено 12. 12. 2019. 
  7. ^ „Ne može bez fudbala: Pre mesec dana Gatuzo ih oterao dođavola, sad je opet tu”. mozzartsport.com. 2. 9. 2016. Приступљено 12. 12. 2019. 
  8. ^ „Gatuzovi paradoksi - ispala najbolja odbrana u ligi?!”. mozzartsport.com. 8. 5. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  9. ^ „VRATIO SE KUĆI: Gatuzo postao trener Milana!”. telegraf.rs. 26. 5. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  10. ^ „Montela dobio otkaz, Gatuzo novi trener Milana”. novosti.rs. 27. 11. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  11. ^ „ZVANIČNO: Montela smenjen, Gatuzo čupa Milan!”. mozzartsport.com. 27. 11. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  12. ^ „VELIKI JE GATUZO "Odlazim iz Milana! Moja priča sa klubom nikada ne može da bude pitanje novca - ODRIČEM GA SE!”. sport.blic.rs. 28. 5. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  13. ^ „Herojski potez Gatuza: Dao otkaz i oprostio novac Milanu”. b92.net. 28. 5. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  14. ^ „Ružan, bradat i sed, ludi Kalabreze je umesto drugog oca zagazio u napuljsko more i rizikuje da se udavi”. mozzartsport.com. 11. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]