Ђенаро Гатузо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђенаро Гатузо
Gennaro Gattuso 2008.jpg
Гатузо у дресу Милана 2008. године
Лични подаци
Пуно име Ђенаро Иван Гатузо
Датум рођења (1978-01-09)9. јануар 1978.(42 год.)
Место рођења Кориљано Калабро, Италија
Висина 1,77 m
Позиција задњи везни
Јуниорска каријера
1990—1995 Перуђа
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1995—1997 Перуђа 10 (0)
1997—1998 Ренџерс 34 (3)
1998—1999 Салернитана 25 (0)
1999—2012 Милан 335 (9)
2012—2013 Сион 27 (1)
Репрезентативна каријера**
1995—1996 Италија до 18 14 (3)
1998—2000 Италија до 21 21 (1)
2000 Италија (олимпијска) 3 (0)
2000—2010 Италија 73 (1)
Тренерска каријера
2013 Сион
2013 Палермо
2014 ОФИ Крит
2015—2017 Пиза
2017 Милан (млади тим)
2017—2019 Милан
2019— Наполи
* Датум актуелизовања: 12. децембар 2019.
** Датум актуелизовања: 12. децембар 2019.

Ђенаро Иван Гатузо (итал. Gennaro Ivan Gattuso; Кориљано Калабро, 9. јануар 1978) је бивши италијански фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Тренутно је на клупи Наполија.

Гатузо је бивши италијански репрезентативац. Играо је на средини терена. Највећи успеси у каријери су му освајање Лиге шампиона 2003. и 2007. са Миланом и титула првака света са Италијом 2006. у Немачкој. Поред тога био је првак серије А са Миланом у сезонама 2003/04. и 2010/11.

Играчка каријера[уреди]

Каријеру је почео у Перуђи где је играо до лета 1997. када је продат Глазгов Ренџерсима. Био је стандардан током прве сезоне док је тренер био Валтер Смит. Након што је Смит отишао, а тренер клуба постао Дик Адвокат, Гатузо је изгубио своју позицију у тиму и преселио се прво на клупу одакле је ретко улазио у игру. Након тога се вратио Италију и потписао за Салернитану са којом је у сезони 1998/99. испао из Серије А.

У лето 1999. прелази у Милан.[1] Са Миланом је провео наредних 13 сезона током којих је одиграо укупно 468 утакмица уз 11 постигнутих голова. Са Миланом је по два пута освајао Лигу шампиона, Серију А, УЕФА суперкуп и Суперкуп Италије док је по једном освојио Светско клупско првенство и Куп Италије. Након завршетка сезоне 2011/12, Гатузо је заједно са саиграчима Нестом, Седорфом и Инзагијем напустио Милан.[2] Последњу сезону је одиграо за швајцарски Сион.

За сениорску репрезентацију Италије је играо од 2000. до 2010. године, и у том периоду је забележио 73 наступа уз један постигнут гол. Био је део тима који је освојио Светско првенство 2006. у Немачкој. Са националним тимом је наступао на још два Светска првенства, 2002 у Јапану и Јужној Кореји и 2010. у Јужној Африци као и на Европским првенствима 2004. у Португалу и 2008. у Аустрији и Швајцарској.

Тренерска каријера[уреди]

Тренерску каријеру је почео у Сиону, где је радио као тренер-играч. На почетку сезоне 2013/14. је кратко водио Палермо у Серији Б,[3] а током првог дела сезоне 2014/15. је био на клупи грчког ОФИ-ја са Крита.[4]

У августу 2015. је преузео италијанског трећелигаша Пизу.[5] Са овим клубом је у јуну 2016. изборио пласман у Серију Б, након што је у плеј-офу избацио Фођу.[6] И поред овог успеха, Гатузо је 1. августа 2016. одлучио да поднесе оставку. Ипак само месец дана касније вратио се на клупу Пизе.[7] У сезони 2016/17, Пиза је са Гатузом на клупи заузела последње место у Серији Б, па се тако вратила у трећелигашки ранг.[8]

Крајем маја 2017. Гатузо је постављен за тренера младог тима Милана.[9] На тој функцији је био до 27. новембра 2017. када је постављен за тренера првог тима Милана.[10][11] Гатузо је са екипом Милана сезону 2017/18. завршио на шестом месту Серије А. У наредној 2018/19. сезони је био пети, што је био најбољи резултат екипе још од сезоне 2012/13. Ипак није успео да обезбеди клубу пласман у Лигу шампиона, па је крајем маја 2019. одлучио да поднесе оставку. Са Гатузом на клупи, Милан је у 83 утакмице остварио 40 победа, 23 ремија и 20 пораза.[12][13]

У децембру 2019. је постављен за тренера Наполија.[14]

Трофеји[уреди]

Милан

Италија

Референце[уреди]

  1. ^ „La Salernitana cede Gattuso al Milan per 19 miliardi”. la Repubblica (на језику: италијански). 15. 6. 1999. Приступљено 12. 12. 2019. 
  2. ^ „Dan kada je plakao Milan: oproštaj Inzagija, Gatuza, Neste i Sedorfa /video/”. sport.blic.rs. 15. 5. 2012. Приступљено 12. 12. 2019. 
  3. ^ „Gatuzo više nije trener Palerma”. b92.net. 25. 9. 2013. Приступљено 12. 12. 2019. 
  4. ^ „Gatuzo napustio OFI”. novosti.rs. 30. 12. 2014. Приступљено 12. 12. 2019. 
  5. ^ „Gatuzo preuzeo italijanskog trećeligaša”. b92.net. 20. 8. 2015. Приступљено 12. 12. 2019. 
  6. ^ „Gatuzo jači od svega! Flaša u glavu, prekid, pa konačno kraj - Piza je u Seriji B! (VIDEO)”. mozzartsport.com. 12. 6. 2016. Приступљено 12. 12. 2019. 
  7. ^ „Ne može bez fudbala: Pre mesec dana Gatuzo ih oterao dođavola, sad je opet tu”. mozzartsport.com. 2. 9. 2016. Приступљено 12. 12. 2019. 
  8. ^ „Gatuzovi paradoksi - ispala najbolja odbrana u ligi?!”. mozzartsport.com. 8. 5. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  9. ^ „VRATIO SE KUĆI: Gatuzo postao trener Milana!”. telegraf.rs. 26. 5. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  10. ^ „Montela dobio otkaz, Gatuzo novi trener Milana”. novosti.rs. 27. 11. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  11. ^ „ZVANIČNO: Montela smenjen, Gatuzo čupa Milan!”. mozzartsport.com. 27. 11. 2017. Приступљено 12. 12. 2019. 
  12. ^ „VELIKI JE GATUZO "Odlazim iz Milana! Moja priča sa klubom nikada ne može da bude pitanje novca - ODRIČEM GA SE!”. sport.blic.rs. 28. 5. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  13. ^ „Herojski potez Gatuza: Dao otkaz i oprostio novac Milanu”. b92.net. 28. 5. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 
  14. ^ „Ružan, bradat i sed, ludi Kalabreze je umesto drugog oca zagazio u napuljsko more i rizikuje da se udavi”. mozzartsport.com. 11. 12. 2019. Приступљено 12. 12. 2019. 

Спољашње везе[уреди]