Ђуро Тошић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђуро Тошић
Датум рођења(1946-10-01)1. октобар 1946.
Место рођењаЖљебови
 СФРЈ
Датум смрти6. фебруар 2019.(2019-02-06) (72 год.)
Место смртиБеоград
Србија
ПољеСредњовјековна историја

Ђуро Тошић (Жљебови, 1. октобар 1946Београд, 6. фебруар 2019) био је српски историчар, академик. Био је члан Академије наука и умјетности Републике Српске, професор на Филозофском факултету у Бањој Луци и Филозофском Факултету Универзитета у Источном Сарајеву, члан одбора САНУ за историју Босне и Херцеговине, редакције Зборника за историју Босне и Херцеговине, научног већа и Управног одбора Историјског института. Био је члан Редакције Годишњака Друштва историчара Босне и Херцеговине и предсједник Савеза Друштава историчара Босне и Херцеговине, те члан Савјета Земаљског музеја у Сарајеву.

Биографија[уреди]

Ђуро Тошић рођен је 1. новембра 1946. године у селу Жљебови, општина Соколац. Основну школу и гимназију завршио је у Сокоцу, а студије историје на Филозофском факултету у Сарајеву, где је и дипломирао 1970. године. Од 1971. године радио је као асистент на Катедри за историју на Филозофском факултету у Сарајеву, на предмету Историја народа Југославије у средњем вијеку. Постдипломске студије уписао је 1973, а магистрирао у мају 1976. са темом "Босанска држава за владавине краља Дабише". Докторирао је на Филозофском факултету у Београду у мају 1982, са темом "Трг Дријева у средњем вијеку". Од 1982. има звање доцент, а од 1987. године ванредни професор на предметима "Историја народа Југославије у средњем вијеку" и "Помоћне историјске науке" на Филозофском факултету у Сарајеву. Од јесени 1992. године до одласка у пензију у јесен 2013. радио је у Историјском институту.[1]

У току 1985—1987. године обављао дужност продекана за наставу на Филозофском факултету у Сарајеву. Од јесени 1992. године ради у Историјском институту САНУ као виши научни сарадник, а од 1998. као научни савјетник, гдје је руководио научно-истраживачким пројектима: "Друштвене и привредне структуре српских земаља средњег века", "Проучавање политичке, привредне и културне историје српских земаља средњег века" и "Средњовековне српске земље (XII–XV век): политички, привредни, друштвени и правни процеси", као и научно-истраживачким пројектом: "Друштвена историја Босне и Херцеговине", пријављеним код Министарства за науку Босне и Херцеговине. Био је члан Редакције Зборника за историју Босне и Херцеговине, Историјског часописа, Радова Филозофског факултета Пале и Грађе о прошлости Босне, а неко вријеме је био и предсједник Научног вијећа и Управног одбора Историјског института, те Управног одбора Института за новију историју. Био је члан Научног одбора за историјске науке Академије наука и умјетности Републике Српске и Матичног одбора за хуманистичке науке Министарства за науку Републике Србије. Од 5. септембра 2008. дописни, а од 2012. редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске у ванрадном саставу. Од школске 1993/1994. године радио је као наставник по позиву (у звању редовног професора) на Филозофском факултету у Бањој Луци, а од 1998/1999. и на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је био у сталном радном односу од 1. децембра 2007. године на Одсјеку за историју, на предметима "Српска и јужнословенска историја у средњем вијеку" и "Помоћне историјске науке". Био је професор и на постдипломским студијама и шеф Колегијума за постдипломске студије. У више наврата био је члан комисије за оцјену и одбрану докторских и магистарских теза. Области интересовања су му биле историја српског народа у средњем вијеку; историја средњовјековне Босне и Херцеговине. Познавао је изворе на латинском и старословенском језику. Говорио је италијански, а служио се и њемачким језиком.

Септембра 2008. постао је дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске у ванрадном саставу, а од 21. децембра 2012. редовни члан.[2]

Преминуо је у Београду, 6. фебруара 2019. године.[3]

Библиографија[уреди]

Посебна издања

  • Трг Дријева у средњем вијеку, Сарајево 1987.
  • Требињска област у средњем вијеку, Београд 1998.
  • Средњовјековна хумска жупа Дабар, Београд 2005.
  • Средњовјековна туробна свакодневница (од проститутке, преко вјештице до вампира), Историјски институт, едиција Студије књ. 6, Београд 2012

Чланци и расправе

  • Трипе Бућа, дубровачки трговац и протовестијар босанског краља Твртка И Котроманића, ГДИ БиХ 20 (1972-1973), Сарајево 1974, 25-39.
  • Брштаник у средњем вијеку, ГДИ БиХ 21-27, Сарајево 1976, 37-50.
  • Дубровчанин презбитер Ратко, стонски канцелар, капелан и протовестијар краља Твртка И и требињско-мркањски бискуп, ГДИ БиХ 28-30 (1977-1979), Сарајево 1979, 39-58.
  • О дријевској царини, Прилози XВ/16, Сарајево 1979, 189-195.
  • Становништво средњовјековног трга Дријева, Прилози XВИИИ/19, Сарајево 1982, 75-104.
  • Доњи ток Неретве у средњем вијеку, с посебним освртом на трг Дријева, Херцеговина 2, Мостар 1982, 45-78.
  • Уређење средњовјековног трга Дријева, ГДИ БиХ 34, Сарајево 1983, 123-137.
  • О понашању дубровачких цариника у руднику Дежевице, ГДИ БиХ 34, Сарајево 1983, 148-150.
  • О извозу житарица са Неретве у Дубровник у XИВ вијеку, Прилози XИX/20, Сарајево 1984, 109-118.
  • Дворске службе (БиХ) (с Бабић Анто), Енциклопедија Југославије ИИИ, 2. издање, Загреб 1984, 710-711.
  • О кријумчарењу соли на Неретви, Трибуниа 9, Требиње 1985, 25-30.
  • Петар Примовић - дубровачки трговац и закупац царина у Босни, ГДИ БиХ 37, Сарајево 1986, 75-89.
  • Груба, Енциклопедија Југославије ИВ, 2. издање, Загреб 1986, 618.
  • Рана прошлост Травуније, ГДИ БиХ 39, Сарајево 1988, 42-49.
  • Дубровачка породица Хранковић, Анали 26, Дубровник 1988, 87-101.
  • Средњовјековна жупа Требиње (историјско-географско-топографски осврт), Прилози XXИВ/25-26, Сарајево 1990, 65-101.
  • Земљорадња у средњовјековној жупи Требиње, ГДИ БиХ 50-51 (1989-1990), Сарајево 1990, 42-58.
  • Косовска битка у историографији о средњовјековној Босни, «Косовска битка у историографији», Историјски институт САНУ, Зборник радова 11, Београд 1990, 101-107.
  • Канцеларије, дворске (БиХ), Енциклопедија Југославије ВИ, 2. издање, Загреб 1990., 659-660.
  • Требињски крај у склопу немањићке Србије, Календар Просвјета за 1992, Сарајево 1991, 103-117.
  • Земљорадња у средњовјековној жупи Требиње, ГДИ БиХ 40-41 (1989-1990), Сарајево 1991, 42-58.
  • Двије повеље босанског краља Дабише, Историјски часопис 39, Београд 1992, 5-24.
  • Двије босанске повеље из XВ вијека, ИЧ 40-41 (1993-1994), Београд 1994, 19-42.
  • Сточарство у средњовековној требињској облласти, Историјски гласник 1-2, Београд 1995, 37-50.
  • Средњовековни живот у требињској области (Феудална средина на примјеру једне регије), "Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена", САНУ, Историјски институт, Зборник радова 12, Београд 1995, 77-85.
  • Босна и Турци од косовске до Ангорске битке, Зборник за историју Босне и Херцеговине 1, Београд 1995, 85-97.
  • Управа и судство у средњовековној жупи Требиње, Историјски гласник 1-2, Београд 1996, 7-18.
  • О влашкој групи Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2 (1996), Музеј у Пријепољу, Пријепоље 1997, 101-113.
  • Босанска краљица Катарина (1425-1478), Зборник за историју Босне и Херцеговине 2, Београд 1997, 73-112.
  • Понашање босанске краљице Маре (Јелене) у избјеглиштву, «Зборник радова X конгреса Савеза историчара Југославије», Београд 1998, 393-398.
  • Војвода Петар Павловић. Прилог историји Босне почетком XВ вијека, Југословенски историјски часопис XXXИВ/1-2, Београд 2001, 35-46.
  • Српски војвода Влатко Вуковић, Васељена, ВИИ/11, Српско Сарајево 2001, 49-54.
  • Земљорадња пљеваљског краја у првим годинама турске владе, Гласник Завичајног музеја 2, Пљевља, 2001, 91-102.
  • Родоначелник племена Косача – војвода Влатко Вуковић, ‘Четврти научни скуп историчара у Гацку: Косаче – оснивачи Херцеговине’, “Српска проза данас. Косаче – оснивачи Херцеговине (Зборник радова)”, СПКД Просвјета Билећа, СПКД Просвјета Гацко, Фонд ‘Владимир и Светозар Ћоровић’ Београд, Билећа-Гацко-Београд 2002, 243-260.
  • Дио Сандаљевог депозита за побочну грану племена Косача, ‘Четврти научни скуп историчара у Гацку: Косаче – оснивачи Херцеговине’, “Српска проза данас. Косаче – оснивачи Херцеговине (Зборник радова)”, СПКД Просвјета Билећа, СПКД Просвјета Гацко, Фонд ‘Владимир и Светозар Ћоровић’ Београд, Билећа-Гацко-Београд 2002, 262-268.
  • Учешће Косача у ослобођењу Јајца од Турака 1463. године, ‘Четврти научни скуп историчара у Гацку: Косаче – оснивачи Херцеговине’, “Српска проза данас. Косаче – оснивачи Херцеговине (Зборник радова)”, СПКД Просвјета Билећа, СПКД Просвјета Гацко, Фонд ‘Владимир и Светозар Ћоровић’ Београд, Билећа-Гацко-Београд 2002, 464-475.
  • Посљедња босанска краљица Мара (Јелена), Зборник за историју БиХ 3, Београд 2002, 29-60.
  • Споредна грана племена Косача, Зборник за историју БиХ 3, Београд 2002, 61-77.
  • Доњовлашки родови Влаховић и Мириловић у источној Херцеговини, Радови В, Бања Лука 2002, 195-212.
  • Српске приморске земље (Зета и Травунија) у XИИИ вијеку, "Краљ Владислав и Србија XИИИ века. Научни скуп 15-16. новембар 2000", Историјски институт, Зборник радова 20, Београд 2003, 63-72.
  • Гласинац у земљи Павловића, "Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине", Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002., Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 77-90.
  • Павловића дио дријевске царине, "Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине", Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002., Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 235-245.
  • Писмо дубровачког посланика Ивана Гундулића о смрти кнеза Павла Раденовића, "Земља Павловића. Средњи вијек и период турске владавине", Зборник радова са научног скупа, Рогатица, 27-29. јуна 2002., Академија наука и умјетности Републике Српске и Универзитет Српско Сарајево, Научни скупови 5, Одјељење друштвених наука 7, Бања Лука – Српско Сарајево 2003, 357-366.
  • Живот у средњовјековном селу требињског краја, «Српско село: могућности и даљи правци истраживања", Историјски институт Београд-Музеј на отвореном 'Старо село' Сирогојно, Београд-Сирогојно 2003, 19-30.
  • Херцеговачка породица Милорадовић, ‘Научни скуп историчара у Гацку: Културна и духовна историја Херцеговине’, “Српска проза данас. Културна и духовна историја Херцеговине”, СПКД Просвјета Билећа, СПКД Просвјета Гацко, Фонд ‘Владимир и Светозар Ћоровић’, Билећа-Гацко 2004, 277-300.
  • Прилог проучавању Доњих влаха у источној Херцеговини, Зборник за историју БИХ 4, Београд 2004, 81-132.
  • Примјер брачне бигамије «море босигнанорум ет патаринорум», Мисцелланеа /Мешовита грађа/ 22, Београд 2004., 123-127.
  • Сандаљева удовица Јелена Хранић, ЗРВИ 41, Београд 2004., 423-440.
  • Привредни развој средњовјековне хумске жупе Дабар, "Споменица Милана Васића", АНУ РС, Споменица ИИ, Одјељење друштвених наука 14, Бања Лука 2005., 99-134.
  • Историјско-географско-топографски приказ средњовјековне хумске жупе Дабар, Изворник 1, Вукова задужбина, Београд 2005., 5-24.
  • Регистар збирке ’Старе српске повеље и писма’ Љубомира Стојановића[4]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.iib.ac.rs/srp/DjuroTosic.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (април 17, 2016) (на језику: енглески) Историјски институт Београд: Ђуро Тошић
  2. ^ Академија наука и умјетности Републике Српске: Ђуро Тошић, извод из библиографије
  3. ^ Преминуо академик Ђуро Тошићsrna.rs
  4. ^ http://www.ffuis.edu.ba/media/faculty/documents/2014/12/15/Djuro_Tosic.docx Архивирано на сајту Wayback Machine (април 16, 2016) (на језику: енглески) Филозофски факултет У Источном Сарајеву - Ђуро Тошић, библиографија

Литература[уреди]

  • Енциклопедија српске историографије. Београд. 1997. стр. 680—682. ISBN 86-80269-35-2. 

Спољашње везе[уреди]