Стапар (Сомбор)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Стапар.
Стапар
Stapar, main street and the Orthodox Church.jpg
Православна црква у Стапару.
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3282
 — густина 44/km2
Положај
Координате 45°39′25″ СГШ; 19°12′11″ ИГД / 45.656833° СГШ; 19.203° ИГД / 45.656833; 19.203Координате: 45°39′25″ СГШ; 19°12′11″ ИГД / 45.656833° СГШ; 19.203° ИГД / 45.656833; 19.203
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 355 m
Површина 84,0 km2
Стапар на мапи Србије
Стапар
Стапар
Стапар на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25240
Позивни број 025
Регистарска ознака SO

Стапар је насеље у Србији у општини Сомбор у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 3282 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).

Стапар је село лоцирано 13 km јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.

Историја[уреди]

Настао је 1752. године кад су на стапарску пустару пресељени становници данас непостојећих села Бокченовића и Врањешева, која су се налазила у околини Апатина. Нешто касније пресељени су и становници из Пригревице.

Прва значајна колонизација Немаца у Бачку започела је 1748. године. Незадовољни будућим стањем, тадашњи становници Бокченовића и Врањешева почели су да пресрећу лађе на Дунаву, које су превозиле Немце на унапред одређене локације, убијали их и пљачкали. Зато су прозвани „гусари са Дунава”. Наредбом Марије Терезије становништво је пресељено у Стапар.

Демографија[уреди]

Православна црква у Стапару

У насељу Стапар живи 3009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1234 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.811
1953. 4.925
1961. 4.582
1971. 4.242
1981. 3.988
1991. 3.795 3.638
2002. 3.720 3.882
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.494 93,92 %
Хрвати
  
50 1,34 %
Југословени
  
29 0,77 %
Роми
  
27 0,72 %
Мађари
  
20 0,53 %
Буњевци
  
10 0,26 %
Црногорци
  
5 0,13 %
Словенци
  
3 0,08 %
Муслимани
  
3 0,08 %
Румуни
  
2 0,05 %
Македонци
  
2 0,05 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Словаци
  
1 0,02 %
Немци
  
1 0,02 %
Бошњаци
  
1 0,02 %
непознато
  
1 0,02 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]