Стапар (Сомбор)

Стапар
Стапар;
	Православна црква у Стапару
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Западнобачки
Град	Сомбор
Становништво
— 2022.	2.815
— густина	33,5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 39′ 38″ С; 19° 12′ 13″ И / 45.66052° С; 19.20348° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	355 m
Површина	84,0 km2
	Стапар Стапар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	25240
Позивни број	025
Регистарска ознака	SO

Стапар је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2815 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).

Стапар је село лоцирано 13 км јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару, Водица Успења Богородице у Стапару, Старо гробље у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.

Историја

Према попису православних парохија из 1733. године Стапар је насеље са 236 српских домова. У селу служи тада пет православних свештеника: Арсен Поповић, Михаил Поповић (два попа истог имена и презимена!), Василије Катанић и Георгије Поповић.^[1] Настао је нови 1752. године кад су на стапарску пустару пресељени становници данас непостојећих села Бокченовића и Врањешева, која су се налазила у околини Апатина. Нешто касније пресељени су и становници из Пригревице.

Прва значајна колонизација Немаца у Бачку започела је 1748. године. Незадовољни будућим стањем, тадашњи становници Бокченовића и Врањешева почели су да пресрећу лађе на Дунаву, које су превозиле Немце на унапред одређене локације, убијали их и пљачкали. Зато су прозвани „гусари са Дунава”. Наредбом Марије Терезије становништво је пресељено у Стапар.

Овде се развило стапарско ћилимарство и сликање на стаклу.^[2]

Рукотворине из Стапара

Демографија

У насељу Стапар живи 3009 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,8 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 1234 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1900.	5.512
1910.	5.620
1948.	4.811
1953.	4.925
1961.	4.582
1971.	4.242
1981.	3.988
1991.	3.795	3.638
2002.	3.720	3.882

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	3.494	93,92%
Хрвати	50	1,34%
Југословени	29	0,77%
Роми	27	0,72%
Мађари	20	0,53%
Буњевци	10	0,26%
Црногорци	5	0,13%
Словенци	3	0,08%
Муслимани	3	0,08%
Румуни	2	0,05%
Македонци	2	0,05%
Украјинци	1	0,02%
Словаци	1	0,02%
Немци	1	0,02%
Бошњаци	1	0,02%
непознато	1	0,02%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	3
80+	37	57
75—79	50	115
70—74	81	145
65—69	82	127
60—64	87	115
55—59	92	83
50—54	145	147
45—49	153	156
40—44	129	139
35—39	117	102
30—34	125	107
25—29	125	109
20—24	150	145
15—19	121	94
10—14	109	112
5—9	75	104
0—4	104	78
Просек :	38,8	43,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.387	1.434	1.506	1.422	1.362	1.292	1.234

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	250	302	222	237	128	64	22	7	2	0	3,01

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	1.494	459	911	84	40
Женски	1.644	272	918	393	61
УКУПНО	3.138	731	1.829	477	101

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	893	463	0	1	175
Женски	478	226	0	0	64
Укупно	1.371	689	0	1	239

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	76	52	15	39
Женски	2	3	57	14	8
Укупно	7	79	109	29	47

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	5	21	8	18
Женски	8	5	12	23	31
Укупно	10	10	33	31	49

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	0
Женски	25	0	0	0
Укупно	38	0	0	0

Референце

^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
^ Апостоловски, Александар. „Потомци гусара ткају ћилиме”. Politika Online. Приступљено 2022-02-02.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
"Илустровани лист", бр. 42, 1923, стр. 12 (грађење одводних канала, три фотографије)

[1] "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.

[2] Апостоловски, Александар. „Потомци гусара ткају ћилиме”. Politika Online. Приступљено 2022-02-02.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]