Јања Тодоровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јања Тодоровић
Датум рођења(1962-04-18)18. април 1962.
Место рођењаДобраче, Ариље
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
ШколаФилолошки факултет Универзитета у Београду
СупружникМирослав Тодоровић Тодор
Најважнија дела
Огањ Божије љубави
Од звезда ка Богу
Анђео покајања
Лепота је име Божије
Дар Оца светлости

Јања (Поповић) Тодоровић (Добраче код Ариља, 1962) српска је књижевница, песникиња, предавач из области православна духовност и култура, по образовању филолог.

Биографија[уреди]

Рођена је у Добрачи код Ариља, 18. априла 1962. године, у старој угледној хришћанској породици која је неговала традиционалне вредности, као пето дете. У Београду је завршила, 1986. године, Тринаесту београдску гимназију и дипломирала на Филолошком факултету, југо-светску књижевност, смер публицистички.

Сарадник је Православног духовног центра Архиепископије београдско-карловачке, од 2003. године, стручни саветник за далеко-источна и окултна учења, уредник Словенског Слова, од 2001. године. Била је уредник и водитељ Светосавске духовне трибине при Храму Светог Саве у Београду, од 2010. до 2017. године.

Предавач је из области православна духовност и култура, по благослову патријарха Павла. Од 1995. године до данас одржала је преко 1000 предавања у Европи, Русији, Србији и Балканским земљама.[1]

Преводилац је са руског језика. Удата је за сликара и вајара Мирослава Тодоровића Тодора. Има сина Душана и унуку Тару.

Чланство у удружењима[уреди]

Библиографија[уреди]

Објавила следеће књиге:

  • Огањ Божије љубави, духовна поезија, два издања 1999. и 2005. Књига која је у поетској српској јавности прихваћена са највећим похвалама у медијима,
  • Од звезда ка Богу, православље и астрологија, веома актуелна тема због интересовања наших савременика за тајне астрологије и окултизма, три издања 2000, 2005, 2009.[2]
  • Анђео покајања, књига о неопходности етичког и духовног препорода српског народа, есеји писани и говорени у време ратног страдања српског народа од 1995. до 2004, у свим земљама где живи српски народ, до сада три издања 2002, 2005, 2018.
  • О анђелима (превод са руског) Светог Дионисија Аеропагита, јединствена и откровењска књига о духовном свету анђела, коју читаоци називају „хришћански бестселер”, четири издања 2004, 2007, 2011, 2015.[3]
  • О бесмртности душе (превод са руског) Светог Јована Крестјанкина, све о тајни људске душе и њеној егзистенцији у физичкој и духовној реалности, два издања 2006, 2012.
  • Лепота је име Божије, духовна поезија, поетско-философска апологија стварности лепо-добро-истинито, 2008.
  • Тумачење пророштва Апокалипсе (превод са руског), 2012.
  • Живите истинито (превод са руског), духовне поуке Преподобних Оптинских стараца, 2015.
  • Дар Оца светлости, осврт на вечне теме суштинске повезаности религије и стваралаштва, 2016.[4]

Сарадник на књигама[уреди]

  • Духовност далеког истока, едиција Светигоре у 8. томова, (1997);
  • Сабрана дела Светог Јустина Новог Ћелијског (у 20 томова), у издању Задужбине аве Јустина Ћелијског (од 1997 до 2004);

Такође, сарадник је у часописима Збиља, Православље, Светосавац, Еванђелист. Уредник више мисионарских књига: манастира Ћелије (од 1997 до 2003); манастира Велика Ремета (од 2005 до 2015); манастира Троноша (2017); цркве Светог Саве у Бечу (од 2006 до 2009).

Радови у Зборницима домаћих и међународних научних скупова (избор)[уреди]

  • Канонизација Светог владике Николаја Српског у Жичи (2003);
  • Канонизација светог Јустина Ћелијског у Врању (2011);
  • Савремено друштво и модерни култови, Петроград, Русија (2009);
  • Неогностички и неопагански култови, Загреб, Хрватска (2015);
  • Зборник Духовни разговори, Црква Светог Трифуна, Београд (2012),
  • Фото-монографија и кратки филм о Ави Јустину, Време је исечак вечности, 2006, дело преведено на енглески и грчки (2014);
  • Монографија манастира Троноше (2017), уредник, поводом прославе 7. векова постојања.

Зборници поезије у којима су заступљене песме: Српска поетска плетеница 2, Прометеј, Нови Сад (2008); Фрула у стиховима српских песника, Чачак (2012).

Добитник признања[уреди]

  • Грамата Српске Патријаршије за просветно-мисионарску делатност, 2007.
  • Грамата СПЦ за милосрдну делатност, 2010.
  • Признање за унапређење културе ћирилице и српског језика од Савеза Срба Италије, 2017.
  • Признање за европску афирмацију духовности и културе Епохе Немањића, 2018.
  • Признање од Српског културног Савеза Швајцарске за Културу ћирилице, 2018.
  • Међународна награда „Фјодор Михаилович Достојевски” Свесловенског књижевног друштва 2018.

Референце[уреди]

  1. ^ „Јања Тодоровић у Светосавској Школи у Ротердаму”. Српска православна парохија „Света Тројица”. Приступљено 15. 12. 2018. 
  2. ^ „Од звезда ка Богу – Јања Тодоровић”. СПЦ. Приступљено 15. 12. 2018. 
  3. ^ „О АНЂЕЛИМА, Са руског превела: Јања Тодоровић”. Традиционална књига. Приступљено 15. 12. 2018. 
  4. ^ „Promocija knjige Janje Todorović "Dar oca svetlosti - vera i stvaralaštvo". Vesti. Приступљено 15. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди]