Јован Томашевић

С Википедије, слободне енциклопедије
јован томашевић
Јован Томашевић
Лични подаци
Датум рођења(1892-02-13)13. фебруар 1892.
Место рођењаЦрмница, код Горњих Брчела, Књажевина Црна Гора
Датум смрти3. април 1924.(1924-04-03) (32 год.)
Место смртиЦетиње, Краљевина СХС
Професијаправник
Деловање
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви балкански рат
Први светски рат
СлужбаВојска Краљевине Црне Горе

Јован Томашевић (1892—1924) био је правник и организатор комунистичке партије у Црној Гори.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је учио у Цетињу, Сремским Карловцима и Београду, где је матурирао и уписао Правни факултет.

Био је активан у редовима студентске омладине која је водила борбу против аутократског режима књаза Николе. Тада је у вези с тзв. Бомбашком афером 1907. против књаза Николе био осуђен у одсуству на десет година робије. Добио је амнестију 1910. године поводом проглашења Црне Горе краљевином, након чега вратио се кући и учествовао је у Првом балканском рату као борац. Тада је радио као учитељ у Горњим Брчелима.

Јула 1914. године, био је мобилисан у Црногорску војску, а након аустроугарске окупације Црне Горе, пребацио се преко Албаније у Марсеј. Тамо је неко време био запослен као физички радник у фабрици, а 1918. дипломирао је права на Универзитету у Поатјеу. Српска влада му је укинула стипендију због подршке Октобарској револуцији.[1] За време трогодишњег боравка у Француској, Томашевић се ближе упознао са циљевима и суштином борбе за права радничке класе, чији је и сам био припадник током боравка у Француској.

Почетком 1919. године вратио се у Црну Гору, где се ангажовао на стварању социјалистичких организација, које су преко делегата биле затим представљене на Оснивачком конгресу СРПЈ(к) 1919. године у Београду. Када је 4. априла 1920. године био формиран Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору, Томашевић је постао његов први председник.

Противио се начину на који је Црна Гора била присаједињена у нову државу, али је у начелу подупирао и држао неопходном потребу за заједничком државом Јужних Словена.[1]

На изборима за Уставотворну скупштину 1920. године, био је носилац листе КПЈ за Црну Гору, на којој је изабран са још тројицом кандидата за посланика. Тада је листа КПЈ у Црној Гори освојила 11.000 од укупно 28.000 гласова.

После доношења „Обзнане“ и забране деловања КПЈ, Томашевић је много допринео преоријентисању КПЈ у Црној Гори на рад у илегалним условима, на повезивању илегалног рада с легалним и развио широку делатност у оквиру Независне радничке партије Југославије. Тада је радио као адвокат у Цетињу, али је стално био под присмотром полиције због илегалног рада.

Писао је у радничким листовима и часописима, те оставио у рукопису студију о црногорском националном питању.

Умро је 3. априла 1924. године у Цетињу од туберкулозе и последица полицијског насиља.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Након Другог светског рата, његова родна кућа је уређена у меморијални музеј.[2] Неколико школа у Црној Гори носи име по њему. Једна од улица у центру Подгорице носи његово име, а у близини се налази и његов споменик.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Montenegro Crna Gora Montenegro, Приступљено 28. 3. 2013.
  2. ^ BARinfo - Spomenici kulture: Kuća Jovana Tomaševića, XIX vijek Архивирано на сајту Wayback Machine (12. мај 2012), Приступљено 28. 3. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Томашевић&oldid=27404490”