Љубиша Јеремић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубиша Јеремић
Датум рођења(1938-10-28)28. октобар 1938.
Место рођењаКњажевац
Шаблон:Краљевина Југославија
Датум смрти4. јун 2018.(2018-06-04) (79 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Пољесрпска књижевност 19. и 20. века, европски роман 19. и 20. века, методологија науке и књижевности
ИнституцијаФилолошки факултет Универзитета у Београду
НаградеМилан Богдановић, Исидора Секулић, Станислав Винавер, Ђорђе Јовановић, Борисав Станковић

Љубиша Јеремић (Књажевац, 28. октобар 1938Београд, 4. јун 2018) био професор Филолошког факултета у Београду, књижевни критичар[1], историчар и теоретичар књижевности.[2]

Биографија[уреди]

Рођен 1938. у Књажевцу, одрастао и школовао се у Београду, где је на Филолошком факултету дипломирао, магистрирао и докторирао на теме из теорије књижевности и националне књижевне историје. Крајем педесетих година прошлог века почео је да објављује приповетке и књижевне критике. Учествовао је у уређивању београдских часописа Видици, Књижевне новине и Књижевност, као и у раду редакција Савременика Српске књижевне задруге, Педесет српских романа Нолита и књижевне редакције Београдског издавачко-графичког завода. Пензионисао се 2004. године као редовни професор на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду где је у оквиру основних студија држао предавања: Поетике европског романтизма, Поетике европског реализма и Тумачења европске прозе 19. и 20. века, а на последипломске студије увео наратолошке студије на курсу под називом Методологија науке о књижевности.
Преминуо је 4. јуна 2018. године у Београду у 80. години живота.[3][4]

Књиге[уреди]

  • Јутро мудрије (приповетке, прва књига едиције Видици, 1965)
  • Приповедачко гледиште у Давичовим Робијама (Зборник историје књижевности, књ. 7, Београд: САНУ,1969)
  • Нова српска приповетка (антологија,Београд : Књижевна омладина Србије, 1972)
  • Проза новог стила (огледи и критике, Београд: Просвета, 1978)
  • Трагички видови старијег српског романа (докторска дисертација, Нови Сад : Књижевна заједница Новог Сада, 1987)
  • Глас из времена (огледи и критике, Београд : Београдски издавачко-графички завод, 1993)[5]
  • О српским писцима: критике и огледи (Београд: Српска књижевна задруга ; коло 99, књ. 656, 2007)
  • Мала књига о Толстоју (Београд : Филип Вишњић,2007) [6][7]
  • Књижевност разлике: друга књига о српским писцима (Београд : Службени гласник, 2009)

Студије[уреди]

  • Историјска поетика као вандоктринарна основа изучавања и наставе опште књижевности. – Београдски књижевни часопис. – Год. IV, бр 12/15 (септембар 2008)
  • Књижевни лик у науци о књижевности. – Књижевност и језик. – Год. 51, бр. 1-2, 2004.
  • Савремена тумачења романа / Ка савременој настави српског језика и књижевности : зборник радова. – Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2004.
  • Изучавање српског романа са становишта поетике жанра / Поетика српске књижевности: зборник радова. – Београд: Институт за књижевност и уметност, 1988.

Приређивачки рад[уреди]

Приредио, коментарисао и пропратио огледима:

Награде[уреди]

  • Милан Богдановић, 1979
  • Исидора Секулић, 1987
  • Станислав Винавер, 1994
  • Ђорђе Јовановић, 2007
  • Борисав Станковић, 2008

Референце[уреди]

  1. ^ Палавестра, Предраг (2008). Историја српске књижевне критике 1768-2007. Том 2. Нови Сад: Матица српска. 
  2. ^ Делић, Јован (2007). Јединство критичке имагинације и теоријске интелигенције : предговор. Београд: Српска књижевна задруга. 
  3. ^ „IN MEMORIAM Preminuo kritičar i teoretičar književnosti Ljubiša Jeremić”. alo.rs. Приступљено 4. 6. 2018. 
  4. ^ „Преминуо критичар и теоретичар књижевности Љубиша Јеремић”. РТС. Приступљено 4. 6. 2018. 
  5. ^ Микић, Радивоје (7. август 1993). „: Глас из времена Љубише Јеремића”. Политика. 
  6. ^ Вулетић, Витомир (јун 2008). „Књига о унутрашњем монологу”. Летопис Матице српске. Год. 184, књ. 481, св. 6. 
  7. ^ Симић, Растко (август 2008). „О Толстоју, професорски”. Улазница. Год. 41, бр. 209/210. 

Литература[уреди]

  • Делић, Јован (2007). Јединство критичке имагинације и теоријске интелигенције : предговор. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Палавестра, Предраг (2008). Историја српске књижевне критике 1768-2007. Том 2. Нови Сад: Матица српска. 
  • Поповић, Богдан А .: Песници и критичари : начела и дела IV. – Београд: Просвета, 1998.
  • Аћимовић Ивков, Милета : Трагови читања 1. – Летопис Матице српске. – Год. 185, књ. 483, св. 3 (март 2009)
  • Стојановић, Слађана: Наративна критика. – Књижевна реч. – 23, 447 (1994)