Награда „Ђорђе Јовановић”
| Награда „Ђорђе Јовановић” | |
|---|---|
| Додељује се за | есеј или критику |
| Додељује | Библиотека „Ђорђе Јовановић” Стари град |
| Локација | Београд |
| Земља | Србија |
| Прво додељивање | 1967. год. |
Награда „Ђорђе Јовановић” додељује се за најбољу књигу есеја или књижевне критике објављену између два Међународна сајма књига у Београду. Награду је установила и додељује Библиотека „Ђорђе Јовановић”, Стари град, од 1967. године.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Награда је назив добила по књижевнику, књижевном критичару и револуционару Ђорђу Јовановићу (Београд, 27. октобар 1909 — Слатине, 23. јул 1943) по коме се зове и Библиотека „Ђорђе Јовановић” у Београду. Библиотека „Ђорђе Јовановић” је општинска мрежа у склопу Библиотеке града Београда и централна је библиотека на општини Стари град.
Награда се састоји од Повеље и новчаног износа а добитнику се уручује 27. октобра, на дан рођења књижевника.[2]
На додели награде 2017. године обележено је пола века Награде „Ђорђе Јовановић”.[3]
Назив награде није повезан са вајаром и академиком Ђорђем Јовановићем, већ са истоименим књижевником.
Добитници[уреди | уреди извор]
Од 1967. до 1980.[уреди | уреди извор]
- 1967 — Вито Марковић, за књигу Опасности главе.[2]
- 1968 — Љубомир Симовић, за књигу Шлемови.[2]
- 1969 — награда није додељена.[2]
- 1970 — Радомир Константиновић, за књигу Философија паланке.[2]
- 1971 — Милорад Павић, за књигу Историја књижевности барокног доба.[2]
- 1972 — Миодраг Поповић, за књигу Романтизам.[2]
- 1973 — Милица Николић, за књигу Руске поетске теме.[2]
- 1974 — Петар Џаџић, за књигу Критике и огледи.[2]
- 1975 — Мирослав Егерић, за књигу Речи у времену.[2]
- 1976 — Јовица Аћин, за књигу Изазов херменеутике.[2]
- 1977 — Мухарем Первић, за књигу Традиција и критика.[2]
- 1978 — Миодраг Павловић, за књигу Поетика модерног.[2]
- 1979 — Раде Војводић, за књигу Похвала духу ругајућем.[2]
- 1980 — Предраг Палавестра, за књигу Критика и авангарда у модерној српској књижевности.[2]
Од 1981. до 1990.[уреди | уреди извор]
- 1981 — Зоран Глушчевић, за књигу Поезија и магија.[2]
- 1982 — Павле Стефановић, за књигу Есеји.[2]
- 1983 — Виктор Жмегач, за књигу Истина фикције.[2]
- 1984 — Новица Петковић, за књигу Од формализма ка семиотици.[2]
- 1985 — Ђорђије Вуковић, за књигу Огледи о српској књижевности.[2]
- 1986 — Светозар Петровић, за књигу Облик и смисао.[2]
- 1987 — Јован Христић, за књигу Студије о драми.[2]
- 1988 — Света Лукић, за књигу Модерна интелектуална проза.[2]
- 1989 — Борислав Михајловић Михиз, за књигу Портрети.[2]
- 1990 — Павле Зорић, за књигу Губитници.[2]
Од 1991. до 2000.[уреди | уреди извор]
- 1991 — Гојко Тешић, за књигу Српска авангарада у полемичком контексту.[2]
- 1992 — Хатиџа Крњевић, за књигу Вековита јабука Лазе Костића.[2]
- 1993 — Светлана Велмар-Јанковић, за књигу Уклетници.[2]
- 1994 — Владета Јеротић, за књигу Дарови наших рођака.[2]
- 1995 — Александар Јовановић, за књигу Поезија српског неосимболизма.[2]
- 1996 — Радивоје Микић, за књигу Песма: текст и контекст.[2]
- 1997 — Снежана Самарџија, за књигу Поетика усмених прозних облика.[2]
- 1998 — Петар Пијановић, за књигу Павић.[2]
- 1999 — Михајло Пантић, за књигу Модернистичка приповедања.[2]
- 2000 — Мило Ломпар, за књигу Црњански и Мефистофел и [2]
- 2000 — Тихомир Брајовић, за књигу Теорија песничке слике.[2]
Од 2001. до 2010.[уреди | уреди извор]
- 2001 — Јасмина Лукић, за књигу Метапроза – читање жанра.[2]
- 2002 — Борислав Радовић, за књигу О песницима и о поезији.[2]
- 2003 — Драган Стојановић, за књигу Лепа бића Иве Андрића.[4]
- 2004 — Славко Гордић, за књигу Профили и ситуације.[4]
- 2005 — Бранко Поповић, за књигу Потрага за смислом.[4]
- 2006 — Радован Вучковић, за књигу Модерни роман двадесетог века.[4]
- 2007 — Љубиша Јеремић, за књигу О српским писцима.[4]
- 2008 — Светозар Кољевић, за књигу Вавилонски изазови.[4]
- 2009 — Ранко Поповић, за књигу Чин препознавања.[4]
- 2010 — Александар Јерков, за књигу Смисао (српског) стиха – само/оспоравање.[4]
Од 2011. до 2020.[уреди | уреди извор]
- 2011 — Јован Делић, за књигу Иван В. Лалић и њемачка лирика.[5]
- 2012 — Богдан А. Поповић, за књигу И песници и критичари.[5][6]
- 2013 — Марко Недић, за књигу Између реализма и постмодерне.[5][7]
- 2014 — Иво Тартаља, за књигу Песма о песми.[5][8]
- 2015 — Адријана Марчетић, за књигу О новој компаратистици.[5][9]
- 2016 — Леон Којен, за књигу У тражењу новог и
- 2016 — Драган Хамовић, за књигу Пут ка усправној земљи.[10]
- 2017 — Милосав Тешић, за књигу Певање и мера.[3]
- 2018 — Слободан Владушић, за књигу Књижевност и коментари и
- 2018 — Зоран Милутиновић, за књигу Битка за прошлост: Иво Андрић и бошњачки национализам.[11]
- 2019 — Душица Потић, за књигу Поетика прикривања: фолклорни обрасци у стваралаштву Стевана Раичковића.[12]
- 2020 — Љиљана Пешикан Љуштановић, за књигу Пишем ти причу: рефлекси усмене књижевности и традиционалне културе у писаној књижевности и савременој култури Срба.[13]
Од 2021. до 2030.[уреди | уреди извор]
- 2021 — Марко Аврамовић, за књигу Не губећи из вида ниједно биће ни предмет.[14]
- 2022 — Ђорђе Деспић, за књигу Тумач и песма: Есејистика Миодрага Павловића.[15]
- 2023 — Јелена Младеновић, за књигу Од ђаволовог друга до тајног монаха: карневал и религија у поезији Новице Тадића .[16]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Додела награде „Ђорђе Јовановић“ за 2014.годину”. званични сајт. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 14. 07. 2018. г. Приступљено 14. 7. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж Стојковић, Ратко (2004). Leksikon Literata Laureata: srpske književne nagrade: 1839-2002. Београд: Потез. стр. 53—54. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ а б „Obeleženo pola veka Nagrade "Đorđe Jovanović"”. Danas Online. 1. 11. 2017. Приступљено 14. 7. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata: srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Београд: Enigmatski savez Srbije. стр. 58. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ а б в г д Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata: srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. стр. 74. ISBN 978-86-911565-1-0.
- ^ Богдан Поповић добитник награде „Ђорђе Јовановић“ („Глас јавности“, 20. октобар 2012)
- ^ Премијере на сајму књига („Вечерње новости“, 21. октобар 2013)
- ^ Како књига види себе („Вечерње новости“, 9. новембар 2014)
- ^ Награда „Ђорђе Јовановић" за Гласниково издање (25. октобар 2015)
- ^ „ДОДЕЛА НАГРАДЕ „ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ“ ЗА 2016. ГОДИНУ”. Званична презентација. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 14. 07. 2018. г. Приступљено 14. 7. 2018.
- ^ „НАГРАДА „ЂОРЂЕ ЈОВАНОВИЋ“ ВЛАДУШИЋУ И МИЛУТИНОВИЋУ”. званична презентација. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 17. 11. 2018. г. Приступљено 17. 11. 2018.
- ^ „Душица Потић добитница награде „Ђорђе Јовановић“ за 2019. годину”. Друштво за српски језик и књижевност Србије. 5. 11 .2019. Приступљено 7. 4. 2022. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ „Ljiljani Pešikan uručena nagrada "Đorđe Jovanović"”. РТВ. 26. 10. 2020. Приступљено 7. 4. 2022.
- ^ „Dodeljena nagrada “Đorđe Jovanović” za 2020/2021. godinu”. Библиотека Града Београда. 26. 10. 2021. Приступљено 7. 4. 2022.
- ^ „Проф. др Ђорђу Деспићу уручена награда „Ђорђе Јовановић“”. Филозофски факултет у Новом Саду. 24. 10. 2022. Приступљено 11. 12. 2022.
- ^ „Јелена С. Младеновић, добитница награде “Ђорђе Јовановић” Библиотеке града Београда”. Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша. 17. 10. 2023. Приступљено 17. 10. 2023.
