Viktor Lazić

С Википедије, слободне енциклопедије
Viktor Lazić
Viktor Lazić u Muzeju knjige i putovanja
Datum rođenja(1985-01-24)24. јануар 1985.
Mesto rođenjaBeograd
 SFRJ
ObrazovanjePravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Zanimanjeknjiževnik, advokat, putopisac
OrganizacijaUdruženje „Adligat"
Nagrade„Đurin šešir",
„Temišvarska povelja”,
„Rodoljub Nićiforović”

Viktor Lazić (Beograd, 24. januar 1985) srpski je književnik i advokat, filatelista i numizmatičar. Jedan je od najznačajnijih srpskih putopisaca.[1][2][3] Lazić je doktorand kineskog prava, poliglota, naučni i stručni prevodilac za engleski jezik sa licencom turističkog vodiča

Viktor je osnivač i predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat", kao i Muzeja srpske književnosti, Muzeja knjige i putovanja i Biblioteke Lazić koje posluju u okviru Udruženja. Član je Udruženja književnika Srbije.

Biografija[уреди | уреди извор]

Detinjstvo i školovanje[уреди | уреди извор]

Viktor Lazić rođen je 24. januara 1985. godine u Beogradu, od oca Branislava, mašinskog inženjera, i majke Gorice, advokata. Školovao se u svom rodnom gradu, gde je pohađao osnovnu školu „Bora Stanković“ na Banjici, a potom Pravno-birotehničku školu „9. maj“ u kojoj je bio đak generacije. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2008. godine. Trenutno ima prijavljen doktorat iz kineskog prava na temu „Konfučijanizam i legalizam kao dominantne škole kineskog prava“. Govori engleski, ruski i nemački jezik.

Viktor je odrastao u porodici sa dugom tradicijom sakupljanja i čuvanja knjiga, čiji koreni dosežu do početka 18. veka.[4] Još u ranom detinjstvu pokazivao je veliku ljubav prema pisanoj reči i knjigama. Od bake, Danice Lazić, nasledio je porodičnu Biblioteku Lazić kada mu je bilo devet godina i time, kao deveta generacija, nastavio dvovekovnu tradiciju.[4] Ubrzo je počeo da se interesuje za bibliotekarstvo, o čemu će mnogo učiti i od značajnog srpskog bibliografa Miodraga Živanova.[5] Tokom srednjoškolskih dana počeo je da putuje Evropom, a sa osamnaest godina objavljuje i svoju prvu knjigu Gete – poezija i istina (2003).

Putovanja i putopisi[уреди | уреди извор]

Na svojim brojnim putovanjima, koja su otpočela još u srednjoj školi, a potom prerasla u mnogo ozbiljnije poduhvate, Viktor je proveo ukupno dvanaest godina.[6] Obišao je više od 100 zemalja na šest kontinenata - putovao je Evropom, Azijom, Australijom, Afrikom, Južnom Amerikom i Severnom Amerikom. Sa putovanja je donosio razne predmete, knjige i kulturna dobra kako iz poznatih, tako i manje znanih predela i naroda, sa idejom da u Beogradu stvori bogatu muzejsku riznicu koja svedoči o različitim svetskim kulturama, ali i srpskoj kulturi u svetu. Iskustva i saznanja koja je stekao na putovanjima pretočio je u nekoliko knjiga putopisa, a objavio je i više od 1000 reportaža za razne medije. Njegovi putopisi poznati su po opisivanju predela koji uglavnom nisu deo komercijalnih turističkih ponuda ili o kojima se malo zna, kao i po opisivanju kontakta sa meštanima, objašnjavanju njihovog pogleda na svet i različitog načina života.

Na jedno od najdužih putovanja na kojima je bio, pošao je 2009. godine svojom Lada Nivom. Tokom 421 dana, krenuvši sa Kosova i Metohije iz manastira Dečani, na putu do Vladivostoka obišao je prvo veći deo Evrope, usput i najseverniju tačku Nordkap (Severni rt), potom više hiljada gradova, mesta i sela širom Rusije. Nakon Vladivostoka polazi putem Jugoistočne Azije, preko Filipina i ostrva Indonezije, sve do Australije. U „povratku” prolazi kroz Južnu i Jugozapadnu Aziju, gde između ostalog prelazi i čitavu pustinju Gobi svojim džipom. Tokom ovog putovanja, koje je opisao u knjizi Velika avantura (2010), štampanoj u 20.000 primeraka u izdanju Press-a, obišao je ukupno 32 države.

Na svojim putovanjima održao je i veliki broj predavanja i izložbi o Srbiji i knjigama, od Vladivostoka i Londona do Teherana i Džakarte. U svim ovim zemljama angažovao je lokalne pisce i umetnike da se pridruže projektu stvaranja kulturne institucije „Adligat“ u Beogradu, te su mnogi poklanjali svoje legate i dragocene predmete i slali ih u Beograd. Sam Viktor u u Beograd je doneo više od 200.000 knjiga, ali i veliki broj dragocenosti.

Udruženje „Adligat”[уреди | уреди извор]

Viktor Lazić prilikom dodele počasne titule Zaslužnog građanina Voždovca 2019. godine.

Viktor Lazić osnovao je Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat" 2012. godine, kada su kao kulturne institucije registrovane i Biblioteka Lazić, Muzej srpske književnosti i Muzej knjige i putovanja. Ideja o ovakvoj organizaciji, koja bi obogatila dugu porodičnu tradiciju i srpsku kulturu - knjigama i predmetima, ali i širinom vidika, sa Viktorovih putovanja, javila se mnogo pre zvaničnog osnivanja Udruženja. Njeno ostvarenje u velikoj meri bilo je potpomognuto verom i podrškom značajnih ljudi sa srpske književne i naučne scene.[7] Udruženje je neke od danas mnogobrojnih legata primilo i pre zvanične registracije, posebno od 2009. godine, kada je Viktor ponovo otvorio Biblioteku Lazić za javnost. Danas broji oko dva miliona predmeta i preko milion knjiga, od čega više hiljada rariteta, kako iz Srbije tako i iz brojnih stranih zemalja.[8]

Lazić je u periodu od deset godina spasao od uništenja oko milion knjiga, uključujući arhive mnogih važnih ličnosti i porodica. Poklonio je više od pola miliona knjiga drugima, a među poklonoprimcima je više od 300 institucija, uključujući biblioteke 29 zatvora, 50 škola i 25 bolnica.[9] Sačuvao je preko 40 legata, u okviru kojih i arhivsku građu i predmete od prvorazrednog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda.[10]

Zbog aktivnog rada na bogaćenju, ali i očuvanju srpske kulture, kao i brojnih poslovnih, kulturnih i društvenih aktivnosti, Viktor je dobitnik nekoliko nagrada i priznanja, među kojima su „Đurin šešir”, „Temišvarska povelja" i nagrade „Rodoljub Nićiforović”.[11][12][1] Decembra 2019. godine uručena mu je i počasna titula Zaslužnog građanina Voždovca.[13]

Dela (bibliografija)[уреди | уреди извор]

Članstvo u organizacijama i udruženjima[уреди | уреди извор]

Nagrade i priznanja[уреди | уреди извор]

  • 2021. - Nagrada „Dobročinitelj” Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Vlade Republike Srbije, za humane podvige koje su obeležili prethodnu 2020. godinu.[14][15]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Viktor Lazić | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-08-07. 
  2. ^ „Putopisi Viktora Lazića od sada na B92: Ponosan na pasoš, pomera granice”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-08-07. 
  3. ^ „U Muzeju knjige Udruženja “Adligat” sačuvano 30.000 knjiga o Crnoj Gori”. espona.me. Архивирано из оригинала 01. 07. 2020. г. Приступљено 2020-08-07. 
  4. ^ а б „Историјат” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07. 
  5. ^ „Књижни детектив - Миодраг Живанов”. Србија међу књигама. Годишњак: 149—159. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  6. ^ Латиновић, Милијана (2019-11-16). „Виктор Лазић за “Глас Српске”: Друг са пиратима, побратим са Ескимима”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2020-08-07. 
  7. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07. 
  8. ^ „О Адлигату” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-07. 
  9. ^ „Milion knjiga za Srbiju”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-08-11. 
  10. ^ Из документа о кандидатури (списак кандидата) за Награду Града Београда, Градска управа Града Београда, 18.02.2020 — преко Удружења за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”.
  11. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Награда "Ђурин шешир" Ивану Лаловићу и Виктору Лазићу”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2020-08-07. 
  12. ^ вести, Кућа добрих. „Tемишварска повеља Адлигату - Кућа Добрих Вести”. dobrevesti.rs (на језику: пољски). Приступљено 2020-08-07. 
  13. ^ „Počasni građanin Voždovca: Viktor Lazić - čuvar kulture”. Srbija danas. Приступљено 14. 12. 2019. 
  14. ^ „Uručene nagrade „Dobročinitelj“ za 2020. godinu”. Danas. Приступљено 7. 2. 2021. 
  15. ^ Spasao milione knjiga i – uspomena („Politika”, 14. maj 2021)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Viktor_Lazić&oldid=26088438”