Анилингус
Анилингус (етимологија – лат. anus – анални отвор + lingo – лизати; истозначнице – медицински: анилинкција; вулгарно: риминг; дијалектно: чмаролизање) подразумијева сексуални поступак надражавања ануса језиком или уснама с циљем да се изазове полно узбуђење и учини сексуално задовољство.
Општи подаци[уреди | уреди извор]
Предио ануса је код већине људи је високонадражљива област.[1] Сходно тим, надраживање ануса језиком или којом сексуалном играчком, попут вибратора, дилдоа, или аналних перли, може довести до јаког сексуалног узбуђења.[2]
Постојећа предубеђења против надраживања области стражњега прохода оснивају се, с једне стране, на томе, што се у току многобројних векова свако неплодоносно извођење полног односа сматрало се гријехом или изопачењем интимне љубавне дјелатности.[3][2] С друге стране, постоји мњење, поготово на Западу, да анус представља укаљану и неприкладну област, коју треба избјегавати приликом односа.[2][3] Међутим, статистички подаци порнографских веб страница показују да све већ и број посјетиоца порнографског материјала на Интернету који посећују садржаје са аналним сексом.[4] Штавише, резултати истраживања познате куће Дурекс, обављени у Уједињеном Краљевству, указују да је учесталост упражњавања анилингуса у британском домаћинству на порасту.[5]
Испирање дебелог цријева путем убризгавања сврсисходног уљевка у стражњи проход штрцаљком, често се врши прије аналног општења, како би се цријевни садржај испрао из тијела, а вјероватноћа додира с изметом смањила. Поступак испирања цријева такође се назива енема, клизма, или анална иригација. Није ријетко да се за уљевак, тј. иригант, користи физиолошки раствор, слана вода, или чај.
Здравствене посљедице[уреди | уреди извор]
Примјена језика к лизању људског или животињског чмара (у случају аналне зоофилије) може проузроковати низ обољења код даваоца аналне посластице. Код међуљудског односа, могућа су обољења упаљење јетре, капавац, ХИВ, као и бројне друге инфекције попут хеликобактера пилориа, глиста, итд.[6] Код међуврсног односа, позната обољења су малтешка ватра, козја грозница, зечја жутица и ларвална токсокароза.[7]
Да би чмарно задовољавање протекло безбрижно препоручују се латексне бране и кондоми.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Die Sexualität des Menschen Handbuch und Atlas — 2., erweitere Aufllage. — Berlin. . New York: de Gruyter. 1985. pp. 226. ISBN 978-3-11-010694-7.
- ^ а б в Die Sexualität des Menschen Handbuch und Atlas — 2., erweitere Aufllage. — Berlin. . New York: de Gruyter. 1985. pp. 227. ISBN 978-3-11-010694-7.
- ^ а б Die Sexualität des Menschen Handbuch und Atlas — 2., erweitere Aufllage. — Berlin. . New York: de Gruyter. 1985. pp. 252. ISBN 978-3-11-010694-7.
- ^ Статистика о интернет порнографији, Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ Durex Survey Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2011), Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ Согласно к.м.н. М. А. Гомбергу, анилингус относится к контактам умеренного риска, Приступљено 11. 4. 2013.
- ^ Animals Can Make You Sick Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2006), Приступљено 11. 4. 2013.