Задовољство

С Википедије, слободне енциклопедије

Задовољство је пријатно осећање које варира од осећања благе угодности, преко уживања све до екстазе.[1][2] По психоанализи, један од најважнијих појмова, који означава субјективно снажан и краткотрајан афект уживања, праћен растерећењем тензије нагона и постизање задовољења. Целокупна психичка активност одређена је принципом задовољства. Током живота, од најранијих периода, мењају се извори и објекти задовољства.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pallies, Daniel (2021). „An Honest Look at Hybrid Theories of Pleasure”. Philosophical Studies. 178 (3): 887—907. doi:10.1007/s11098-020-01464-5. 
  2. ^ Lopez, Shane J. „Pleasure”. The Encyclopedia of Positive Psychology. Wiley-Blackwell. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]