Пређи на садржај

Арадо Ar 232

С Википедије, слободне енциклопедије
Арадо Ar 232
Арадо Ar 232
Опште
Наменатранспортни авион
Посада4 члана
Земља порекла Нацистичка Немачка
ПроизвођачArado Flugzeugwerke GmbH
Први летјун 1941.
Почетак производње1943.
Димензије
Дужина23,52 m
Размах крила33,50 m
Висина5,69 m
Површина крила142,60 m²
Маса
Празан12780 kg
Макс. маса при узлетању21150 kg
Погон
Клипно-елисни мотор4 x Bramo 323R-2 Fafnir
Снага4 x 859 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт308 km/h
Тактички радијус кретања1062 km
Плафон лета6900 m

Арадо Ar 232 био је први модерни војни транспортни авион пројектован и направљен у немачкој компанији Arado Flugzeugwerke GmbH 1940. године. Настао је као потреба да се замени Јункерс Ju 52. Иако је израђен у веома малом броју (око 20 примерака) овај авион је за своје време био веома модеран и поставио је основе данашњих транспортних авиона. Труп авиона низак, са рампом за укрцавање у задњем делу авиона, високо постављеним репом који је омогућавао лакше слетање на неравном и неприступачном терену као и савременију електронику[1][2].

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Мотор Bramo 323 авиона Арадо Ar 232
Двомоторни авиона Арадо Ar 232A
Мотор BMW 801 авиона Арадо Ar 232А
Двомоторни авиона Арадо Ar 232A у лету
Четворомоторни авиона Арадо Ar 232В

Авион Арадо Ar 232 је настао као одговор на тендер Министарства ваздухопловства Немачке (Reichsluftfahrtministerium - RLM) из 1939. године којим се од Арадо-а и Хеншела затражени пројекти транспортних авиона који би земенили застарели Јункерс Ju 52. Услови тендера су били: Двомоторни авион са задњим утоваром, који је требало да покрећу два 14-то цилиндрична радијална мотора са ваздушним хлађењем BMW 801A/B снаге 1.193 kW, који су тек улазили у производњу прототипа и тренутно се нису користили ни на једном другом авиону у производњи. На основу тог захтева пројектантски тим Арадо-а на чијем челу се налазио ваздухопловни инжењер Вилхелм ван Нес предложио је конфигурацију, конзолни висококрилни монокок са пространим теретним простором који је био што је могуће ближи тлу. Авион је требало да буде релативно робустан и способан за полетање и слетање са различитих писта и неравног терена, да поседује могућности кратког полетања и слетања (STOL) и да омогући кратко време утовара и истовара. Министарство је прихватило овај пројект и потписало угповор са Арадом 1940. године за израду 3 прототипа. Први прототип са два мотора BMW 801 извео је свој први лет у јуну 1941. године. У међувремену појавио се пројект ловца Фоке Вулф Fw 190 који није могао да добије планирани мотор DB 601 него је принуђен да користи мотор BMW 801. С обзиром да су ловци имали приоритет у опремању моторима, Арадо је био принуђен да пројектоване моторе за Ar 232 замени слабијим моторима BMW BRAMO 323. Како би одржали пројектоване перформансе авиона конструктори Арадо-а су предложили четворомоторни авион што је прихватило и Министарство, тако да је други прототип Ar 232 са четири мотора први пут полетео у јуну 1942. године[3].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Арадо Ar 232 је вишемоторни транспортни авион, висококрили конзолни моноплан и високим репом са два пераја, увлачећим стајним трапом система трицикл[4].

Труп авиона је правоугаоног облика, монокок конструкције направљен потпуно од легура лаких метала. Иза кабине за посаду налазио се теретни простор дугачак 6,6 м, широк 2,3 м и висок 2,0 м. За разлику од типичних транспортних авиона тог доба, који су користили бочна врата за приступ, Ar 232 је био опремљен хидраулично погоњеним вратима у облику шкољке на задњем делу простора са рампом, што је омогућавало утовар терета у товарни простор. Унутар теретног простора је инсталирана дизалица која је омогућила лакши утовар и манипулацију теретом.

Погонска група: Код овог авиона коришћени су следећи мотори: 9-то цилиндрични радијални (звездасти) ваздухом хлађени мотор BMW BRAMO 323R-2 Fafnir, снаге 859 kW и VDM трокракe металнe елисe променљивог корака и пречника Ø 3,50 m, или 14-то цилиндрични радијални (звездасти) ваздухом хлађени мотор BMW 801 снаге 1,193 kW и VDM трокракe металнe елисe променљивог корака и пречника Ø 4,20 m

Крило авиона Ar 232 је било троделно, које се састојало од правоугаоног централног дела (центроплан) на кога су била причвршћена пар трапезоидних спољних крила (панела) у која су били смештени самозаптивајући резервоари за гориво и главни стајни трап. Читава задња површина крила је укључивала Arado-ове „покретна закрилаца“ како би се постигле одличне перформансе на кратким пистама; Ови закрилци су били електронски активирани и међусобно повезани са крилцима. Даље мере за смањење дужине слетања укључивале су падобран и ракете. Чак и када је био натоварен са 16 тона, Ar 232 је могао да полети са полетне стазе дужина 200 метара; ово је делимично постигнуто системом управљања граничним слојем. Дужина полетања могла се додатно смањити употребом старт-помоћних погонских јединица на течно гориво или са ракетним мотором (RATO) који се може по престанку рада одбацити.

Репне површине: Репне површине са конфигурацијом хоризонтални стабилизатор са два вертикална репа који су били постављени на њиховим крајевима а налазе се на крају дугачког конзолног танког репа омогућавају да простор иза врата буде слободан, тако да камиони могу да се прилазе тик до рампе,

Стајни трап је био класични троцикл са носним точком увлачив у кљун авиона и два главна точка који су се увлачили у крила авиона. Поред тога овај авион је имао додатни сет од једанаест мањих, неувлачивих двоструких точкова, постављених дуж централне линије трупа, што је омогућавало овом авиону да слеће и полеће са веома неравних полетно слетних стаза[5].

Верзије

[уреди | уреди извор]
  • Ar 232 A - Нулта серија авиона се два мотора BMW 801, произведено само 10 примерака. Послужили су за оперативна испитивања.
  • Ar 232 B - Авиони са четири мотора Bramo 323R-2 Fafnir, произведено само 10 примерака.
  • Ar 232 C - Четворомоторни авион мешовите конструкције уз примену дрвета, челика и осталих недефицитарних материјала, направљен један прототип.
  • Ar 432 - Пројект авиона припремљен за серијску производњу на бази Ar 232 C са четири мотора Bramo 323R-2 Fafnir мотора.
  • Ar 532 - Планирана увећана четворомоторна верзија авиона Ar 432 са 4х BMW 801 мотора.
  • Ar 632 - Планирана увећана четворомоторна и шестомоторна верзија авиона Ar 432 са BMW 801 или Bramo 323R-2 Fafnir мотора[6].

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Арадо Ar 232 је показао јасне предности у перформансама у односу на Ju 52/3m. Носио је отприлике двоструко већи терет на већим удаљеностима, по потреби је користио краће писте и неравније терене, а крстарио је око 70 km/h брже, па је поручен ограничен број предпроизводних авиона, што је довело до производње око 20 авиона. Предвиђена масовна производња Ar 232 никада није остварена, првенствено због тога што је Немачка имала довољан број транспортних авиона у производњи и стога није купила већи број Ar 232. Арадов дизајнерски тим је наставио да ради на усавршавањима, укључујући мере економичности и увећану варијанту Ar 632 са шест мотора. У једном тренутку, немачки званичници су очекивали да ће се серијска производња овог типа постићи у октобру 1945. године, али је рат умеђувремено завршен.

Неколико авиона је доживело оперативну употребу, како би се помогло у ратним напорима на првој линији фронта. У Битци за Стаљинград овај авион је 1942. године коришћен за снабдевање 6. армије која је била у окружењу. Један двомоторни Ar 232 са додатним резервоарима је 17. јула 1943. године, летео је из Бранденбурга, Немачка, за Банак, Норвешка, најсевернији аеродром у Европи; да би превезао аутоматизовану метеоролошку станицу. Тајна јединица за специјалне операције Луфтвафеа Kampfgeschwader 200, је користила више ових авиона да се инфилтрирају тајни агенти иза совјетских линија, укључујући мисију у оквиру строго поверљиве операције Цепелин која је имала за циљ атентат на Јосифа Стаљина крајем 1944. године.

Ван конвенционалне војне употребе, Ar 232 је нашао бројне примене; Арадо је често користио овај тип за транспорт високоприоритетних компоненти авијације између својих фабрика широм Немачке. Два авиона Ar 232 су заробили Британци и једно време су били у употреби између Енглеске и Немачке након окончања сукоба[7].

Земље у којима је коришћен овај авион

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арадо_Ar_232&oldid=31062185”