Месершмит Ме 163 Комет
Месершмит Me 163 Комет | ||
---|---|---|
![]() Месершмит Me 163 Комет | ||
Опште | ||
Намена | Ловачки авион | |
Посада | 1 члан | |
Земља порекла | ![]() | |
Произвођач | Месершмит АГ | |
Први лет | 1. септембар 1941. | |
Почетак производње | 1944. | |
Димензије | ||
Дужина | 5,69 m | |
Размах крила | 9,3 m | |
Висина | 2,75 m | |
Површина крила | 18,5 m² | |
Маса | ||
Празан | 1905 kg | |
Нормална полетна | 3950 kg | |
Макс. тежина при узлетању | 4310 kg | |
Погон | ||
Ракетни мотор | 1 x Walter HWK 509A-2 | |
Потисак РМ | 17 kN | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на H=0 | 1060 km/h | |
Тактички радијус кретања | 40 km | |
Плафон лета | 12100 m | |
Брзина пењања | 9600 m/min | |
Наоружање | ||
Основно | 2 топа од 30 мм, ракете ваздух-ваздух | |
![]() |
Месершмит Ме-163 Комет (нем. Messerschmitt Me 163) је био њемачки ракетни једносједи ловац из периода Другог свјетског рата, којег је прозводила фабрика Месершмит (Messerschmitt AG).
Без сумње највећи искорак у авијацији Другог свјетског рата у технолошком смислу, и по аеродинамици, брзини и висини лета, авион се показао слабо у борбама. Његов највећи проблем је било опасно, нестабилно и корозивно ракетно гориво, које је понекад експлодирало при вибрацијама или ударима, често при полијетању или слијетању, уз катастрофалне посљедице по авион и пилота.
Развој[уреди | уреди извор]
Коријени пројекта сежу до 20-их година, са пројектима Алексанера Липиша и пројектима ракетних мотора на текуће гориво на којима се у Њемачкој интензивније радило под Хелмутом Валтером од доласка на власт Адолфа Хитлера. Рана авионска истраживања су извођена у ДФС (DFS, Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug - њемачки завод за истраживање једрилица) гдје је први ракетни авион без репа пројектиран као ДФС 194. У марту 1938. дизајн је завршен, а у јануару 1939. пребачен у фабрику Месершмит. Ракетни мотор је тада уграђен у ДФС 194 и брзина је достигла 550 km/h, а брзина пењања је била фантастична за то вријеме.
Брзо је добијено одобрење за ракетни ловац, и тестови са једрилицом Me 163 В1 почињу у прољеће 1941. Све је ишло по плану, брзина и висина лета су стално побољшаване, и на дан 2. октобар 1941., пробни пилот Хајни Дитмар је постигао брзину од 1004 km/h, што је далеко премашивало тадашњи свјетски рекорд брзине за авионе од око 750 km/h.
Увођење у употребу[уреди | уреди извор]
Велики проблеми су пратили увођење авиона у оперативну употребу. Избор погонских материја које су бурно реаговале директно по контакту је олакшао проблем паљења у комори за сагоријевање, али је додао опасан проблем. Да ствар буде гора, авион је слијетао на трупну скију која се извлачила пред слијетање, а точкови су се одбацивали послије полијетања. Ово је значило да мало грубље слијетање доводи до снажног узбуркивања преосталог горива, које би (ако би дошло до контакта) једноставно експлодирало.
Много авиона је изгубљено на овај начин, а оригинални пилот прототипа Хајни Дитмар је и сам рањен при удесу приликом слијетања.
У борби[уреди | уреди извор]
Око 370 Комета је узело учешће у нападима на америчке бомбардере. Због кратког трајања лета, велике разлике у брзини између Комета и B-17, и топова мале почетне брзине пројектила, било је тешко постићи побједу. Укупно 16 савезничких бомбардера је оборено, што није оправдало велике издатке новца и времена за програм Me 163.
Даљи развој[уреди | уреди извор]
Побољшане верзије су укључивале Me 163Ц, са дужим трупом, новим штедљивијим мотором који је омогућавао крстарећи лет са мањим потиском, и Me 263, даље побољшану верзију са нормалним стајним трапом. Због краја рата остале су на прототиповима.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
- Me 163 B-1
- Ловац
- Посада: Један пилот
- Први лет: 1941.
- Ушао у употребу: 1944.
- Произвођач: Месершмит (Messerschmitt AG)
- Димензије
- Дужина: 5.69 m
- Размах: 9.3 m
- Висина: 2.74 m
- Површина крила: ? m²
- Масе
- Празан: 1905 Kg
- Оптерећен: 4110 Kg
- Максимална полетна маса: ? Kg
- Погонска група
- Мотор: један, ракетни, Валтер ХВК 509А-2 (Walter HWK 509A-2) са би-пропелантима - водоник-пероксидом и хидразин и метанол мјешавином
- Рад мотора: највише 8 минута
Перформансе[уреди | уреди извор]
- Максимална брзина: 960 Km/h на 10000 m
- Долет: око 200 Km, радијус мање од 100 Km
- Оперативни плафон: 16500 m
- Брзина уздизања: 5000 m у минути
Наоружање[уреди | уреди извор]
- Стрељачко:
- 2 топа 30 mm МК-108, са 60 граната сваки
- Ракете:
- експерименталне ваздух-ваздух
Литература[уреди | уреди извор]
- Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921.
- Chant, Christopher (1977). „Messerschmit 163 Komet”. II svijetski rat, Avioni (на језику: хрватском). Zagreb: Alfa. стр. 34—35.
- Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8.
- Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Месершмит Ме 163 Комет на Викимедијиној остави. |