Месершмит Ме 163 Комет

С Википедије, слободне енциклопедије
Месершмит Me 163 Комет
Messerschmitt Me 163B USAF.jpg
Месершмит Me 163 Комет
Опште
Намена Ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла Њемачка Нацистичка Немачка
Произвођач Месершмит АГ
Први лет 1. септембар 1941.
Почетак производње 1944.
Димензије
Дужина 5,69 m
Размах крила 9,3 m
Висина 2,75 m
Површина крила 18,5 m²
Маса
Празан 1905 kg
Нормална полетна 3950 kg
Макс. тежина при узлетању 4310 kg
Погон
Ракетни мотор 1 x Walter HWK 509A-2
Потисак РМ 17 kN
Перформансе
Макс. брзина на H=0 1060 km/h
Тактички радијус кретања 40 km
Плафон лета 12100 m
Брзина пењања 9600 m/min
Наоружање
Основно 2 топа од 30 мм, ракете ваздух-ваздух
F16 Flight Icon.png Портал Ваздухопловство

Месершмит Ме-163 Комет (нем. Messerschmitt Me 163) је био њемачки ракетни једносједи ловац из периода Другог свјетског рата, којег је прозводила фабрика Месершмит (Messerschmitt AG).

Без сумње највећи искорак у авијацији Другог свјетског рата у технолошком смислу, и по аеродинамици, брзини и висини лета, авион се показао слабо у борбама. Његов највећи проблем је било опасно, нестабилно и корозивно ракетно гориво, које је понекад експлодирало при вибрацијама или ударима, често при полијетању или слијетању, уз катастрофалне посљедице по авион и пилота[1].

Развој[уреди | уреди извор]

Александар Липиш конструктор авиона Ме 163 Комет
Месершмит Me 163.
Мотор Месершмит Me 163.
Цртеж Месершмита Me 163 са мотором
Цртеж Месершмита Me 163 у три пројекције
Стајни трап авиона Месершмит Me 163.

Корени пројекта сежу до 20-их година, са пројектима Алексанера Липиша и пројектима ракетних мотора на текуће гориво на којима се у Немачкој интензивније радило под Хелмутом Валтером од доласка на власт Адолфа Хитлера. Рана авионска истраживања су извођена у ДФС (DFS, Deutsche Forschungsanstalt für Segelflug - њемачки институт за истраживање једрилица) где је први ракетни авион без репа пројектиран као једрилица DFS 194 дрвене грађе. У марту 1938. дизајн је завршен, а у јануару 1939. пројект је пребачен у фабрику Месершмит[2]. Заједно са пројектом у фабрику Месершмит је пребачен и Александер Липиш са 12 својих сарадника који су радили на овом пројекту. Ракетни мотор потиска од 750 kg је тада уграђен у DFS 194 и експерименти су обављени у ракетној бази у Пенеминдеу. Резултати су били задовољавајући, брзина је достигла 550 km/h, а брзина пењања је била фантастична за то време.

Брзо је добијено одобрење за ракетни ловац, а тестови са једрилицом Me 163 В1 (метална варијанта једрилице DFS 194) почињу у пролеће 1941. Све је ишло по плану, брзина и висина лета су стално побољшаване, и на дан 2. октобар 1941, пробни пилот Хајни Дитмар је постигао брзину од 1004 km/h, што је далеко премашивало тадашњи светски рекорд брзине за авионе од око 750 km/h, али се то у то време није смело објавити.

Немачки ловац-пресретач Ме-163, који је у мају 1944. ушао у оперативну службу немачког ратног ваздухопловства, био је један од најнеобичнијих, али уједно и најперспективнијих ловаца на свету. У наредним деценијама развоја ваздухопловства није створен ни један серијски авион који би се могао директно упоредити са овим ловцем.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Труп авиона је био потпуно металне конструкције, метално рамска консрукција са облогом од алуминијумског лима. Задњи део трупа је био потпуно одвојив тако да се могло несметано приступити мотору. Поред тога на самом трупу је било доста поклопаца који су се лако скидали тако да је било лако сервисирати све делове авиона и опреме, На почетку трупа је била смештена кабина са кокпиттом који су били заштићени предњим оклопом од 15 mm и оклопним стаклом од 90 mm, оклопом за главу и рамена пилота од 13 mm и задњим оклопом седишта од 8 mm. У самом трупу и крилима су се налазили резервоари за гориво у укупној запремини од 2.000 литара. На самом кљуну авиона се налазила турбина (пропелер) која је покретала динамо за производњу струје потребне за рад пумпе за гориво у случају прекида рада мотора у току лета. За стартовање авиона на земљи користио се или спољни акумулатор или уређај за запуштање мотора.

Погонска група: је била ракетни мотор на течно гориво. У прве летилице су уграђивани ракетни мотори Walter HWK 109-509A-2 потиска 17 kN, док је касније у модел Me 163B-1 уграђиван мотор Walter HWK 109-509B-1 потиска 20,0 kN. С обзиром да је ракетно гориво које се састојало од две компоненте било самозапаљиво и експлозивно кад компоненте дођу у директан контакт, при пуњењу резервоара била је прописана компликована и ригорозна процедура.

Крила су конзолна, самоносива, релтивно велике дебљине и дрвене конструције обложена шперплочама а делови и алуминијумским лимом. Облик крила је трапезаст а у односу на труп авиона положај им је стреласт. Авион према висинском положају крила спада у средњекрилце. Пошто су крила дебела у њих су смештени резервоари за гориво и топови са муницијом, као и уређаји и инсталације за управљање авионом. Крила су оремљена закрилцима и еленорима који су пресвучени платном.

Репне површине: Од репних површина овај авион има само вертикални стабилизатор и кормило правца. Верикални стабилизатор и кормило правца су били трапезоидног облика заобљених ивица. Као носећу конструкцију имају дрвену конструкцију, стабилизатор облогу од шперплоче а кормило од платна.

Стајни трап: При полетању овај авион је користио колица са два гумена точка која се одбацују кад се летилица одвоји од тла. При слетању, авион је користио металну санку које испусти из трупа. Испод репа авиона налазио се самоуправљиви гумени точак.

Увођење у употребу[уреди | уреди извор]

Упркос значајном капацитету горива (2000 kg), ефикасност мотора била је врло ниска, тако да је могао радити најдуже само 12 минута; то значи да је пресретач морао бити лоциран непосредно или директно испод ваздушних коридора, којим су се кретали непријатељски бомбардери. До тренутка када је Ме-163 достигао висину од 9.760 метара, остало му је само 6,5 минута горива за оперативан рад то јест напад. У неким случајевима, "Комет" је са пуним резервоарима горива, аеровучом довучен на висину и локацију, након чега је мотор покренут у ваздуху и ловац пресретач је прешао у напад.

Велики проблеми који су пратили увођење авиона у оперативну употребу је био избор погонских материја који су бурно реаговале у директном контакту. Ово је олакшао проблем паљења у комори за сагоревање мотора, али је било веома опасно при свакодневном оперативном раду. Да ствар буде гора, авион је слетао на трупну скију која се извлачила пред слетање, а точкови су се одбацивали после полетања. Ово је значило да мало грубље слетање доводи до снажног узбуркивања преосталог горива, које би (ако би дошло до контакта) једноставно експлодирало.

Много авиона и пилота је изгубљено на овај начин, и сам пробни пилот прототипа Хајни Дитмар је рањен при удесу приликом рутинског слетања.

У борби[уреди | уреди извор]

Око 370 Комета, које су формацијски припадале јединици JG 400[3] је узело учешће у нападима на америчке бомбардере. Због кратког трајања лета, велике разлике у брзини између Комета и B-17, и топова мале почетне брзине пројектила, било је тешко постићи победу. Укупно 16 савезничких бомбардера је оборено, што није оправдало велике издатке новца и времена за програм Me 163. То су били директни учинци. Међутим, ракетни авион Ме-163 није био овенчан славом победа. Многи авиони су изгубљени због отказа мотора. Многи од њих су уништени у ваздушним биткама. Остатак су заробили савезници и неко време их тестирали у истраживачким институтима ваздухопловних снага земаља победница. То је указивало на то да су његов лет и технички подаци били од интереса.

У годинама када се брзина од 700 - 750 km/h сматрала врло добром за серијске ловце, у Немачкој су дизајнери већ знали шта ће се догодити са ваздухопловима када постигну брзину двоструко или четвороструко већу, како ће се авион понашати у зони брзине звука и далеко иза ње. Све године рата, Немци су, тврдоглаво проводили релевантна истраживања, и то не само теоретска, већ и у лабораторијама и на полигонима. Као резултат тога, они су имали 1944. године, најмање 8 експерименталних млазних авиона, а најмање 7 је било у фази пројектовања. Овоме је сигурно допринео и овај Me 163 авион.

Даљи развој[уреди | уреди извор]

Побољшане верзије су укључивале Me 163Ц, са дужим трупом, новим штедљивијим мотором који је омогућавао крстарећи лет са мањим потиском, и даље побољшану верзију са нормалним стајним трапом. Због краја рата остале су на прототиповима.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

  • Me 163 B-1[4]
  • Ловац - пресретач
  • Посада: Један пилот
  • Први лет: 1942.
  • Ушао у употребу: 1944.
  • Произвођач: Месершмит (Messerschmitt AG)
  • Димензије
    • Дужина: 5.70 m
    • Размах: 9.3 m
    • Висина: 2.50 m
    • Површина крила: 19,60 m²
  • Масе
    • Празан: 1.905 Kg
    • Оптерећен: 4.110 Kg
    • Максимална полетна маса: 4.310 Kg
  • Погонска група

Перформансе[уреди | уреди извор]

  • Максимална брзина: 960 Km/h на 10000 m
  • Долет: око 200 Km, радијус мање од 100 Km
  • Оперативни плафон: 16.500 m
  • Брзина уздизања: 5.000 m у минути

Наоружање[уреди | уреди извор]

  • Стрељачко:
    • 2 топа 30 mm МК-108, са 60 граната сваки
  • Ракете:
    • експерименталне ваздух-ваздух

Сачувани примерци[уреди | уреди извор]

У европским музејима сачувано је и изложено најмање пет примерака ових авиона. Поред њих постоје примерци који се чувају у Енглеској, Америци, Канади и Аустралији. За потребе Месершмитовог музеја направљена је реплика овог авиона без мотора.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/fww2/me163.html
  2. ^ https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=107
  3. ^ Griehl, Manfred; Dressel, Joachim (1990). „Neue Aufgabe und Taktik 1944/1945”. Die deutsche Kampfflugzeuge im Einsatz 1936-1945 (на језику: (језик: немачки)). Gedern: Podzun-Pallas Verlag. стр. 130 i 160. ISBN 3-7909-0398-1. 
  4. ^ Nowarra, Heinz J. (1993). „Messerschmitt Me 163 "Komet"”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 3 (на језику: (језик: немачки)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. стр. 162—166. ISBN 978-3-7637-5464-9. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Chant, Christopher (1977). „Messerschmit 163 Komet”. II svijetski rat, Avioni (на језику: хрватском). Zagreb: Alfa. стр. 34—35. 
  • Лекић, Миле (2007). Конструкција лаких авиона. Нови Сад: Лем Аеропром. ISBN 978-86-909363-2-8. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). „Messerschmitt Me 163 "Komet"”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 3 (на језику: (језик: немачки)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. стр. 162—166. ISBN 978-3-7637-5464-9. 
  • Griehl, Manfred; Dressel, Joachim (1990). „Neue Aufgabe und Taktik 1944/1945”. Die deutsche Kampfflugzeuge im Einsatz 1936-1945 (на језику: (језик: немачки)). Gedern: Podzun-Pallas Verlag. стр. 130 i 160. ISBN 3-7909-0398-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Месершмит Ме 163 Комет на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Месершмит_Ме_163_Комет&oldid=25124783”