Арбанија (Трогир)

Арбанија
Доминикански самостан Свети криж
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Град	Трогир
Становништво
— 2011.	374
Географске карактеристике
Координате	43° 30′ 44″ С; 16° 18′ 07″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	12 m
Арбанија Арбанија на карти Хрватске
Арбанија Арбанија на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број	21224 Слатине
Позивни број	+385 21

Арбанија је насељено место у саставу града Трогира, на острву Чиову, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географија

То је приобално место на северној страни острва Чиова, на обали Каштеланског залива у Јадранском мору.

Налази се југозападно од чиовског дела Трогира и Мастринке, а североисточно од места Слатине. Југозападно се путем долази до села Жедног. Са друге стране залива, према истоку, се налази полуострво Марјан и град Сплит.

Арбанија има малу луку, заштићену коленастим лукобраном. Дубина мора у луци је до 2 метра. Лука је изложена свим северним ветровима.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Трогир. Насеље је настало приликом изградње самостана почетком 15. века.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Арбанија је имала 374 становника.

Број становника по пописима
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
0	0	73	89	103	102	0	268	242	266	249	223	301	613	370	374

Напомена: У 1857, 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Жедно. До 1948. исказивано је као део насеља. Од 1857. до 1991. садржи податке за насеље Мастринка. У 2001. смањено је издвајањем насеља Мастринка.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Арбанија је имало 613 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			558	91,02%
Срби			16	2,61%
Мађари			12	1,95%
Муслимани			7	1,14%
Бугари			1	0,16%
Југословени			1	0,16%
Русини			1	0,16%
Чеси			1	0,16%
неопредељени			12	1,95%
регион. опр.			1	0,16%
непознато			3	0,48%
укупно: 613

Самостан

Главни чланак: Доминикански самостан Светог Крижа на Чиову

У оближњем засеоку на путу који води према Мастринки се налази доминикански самостан Светог Крижа из 15. века. Самостан су градила два домаћа мајстора Иван Брахамовић и Никола Младинов. Самостан има ходник у облику крста са богатом унутрашњом опремом. Од уметничких вредности најпознатије је готичко дрвено распеће, за које се верује да има магичне особине и готичка седишта у певници.

Извори

• [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

• Јадран, водич и атлас ЈЛЗ Загреб 1971.

Мапа

• [2]

Фотографије

• [3]