Архимандрит Василије (Гролимунд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Василије Гролимунд
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија диселдорфска и њемачка
МанастирСкит Светог Спиридона
ЧинИгуман
ТитулаАрхимандрит
ДужностСветенослужитељ
СедиштеИспосница Благовести
Године службе1992 до сада
Лични подаци
Датум рођења(1943-04-26)26. април 1943.(81 год.)
Место рођењаМури Цирих, Швајцарска

Архимандрит Василије Гролимунд је схи-игуман скита Српске православне цркве посвећеног Светом Спиридону, у селу Гајлнау недалеко од Лимбург на Лани Немачка,[1] рођен на Васкрс 1943. године у Мури-у код Цириха. Са православљем се сусреће у Грчкој на матурској екскурзији, након чега се уписује на Богословски факултет у Атини.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Током студија упознаје и потоње Архијереје Српске православне цркве: Амфилохија, Атанасија, Артемија и Иринеја који му откривају Пут светосавски, равноапостолног и васељенског учитеља Светог Саве Српскога, који ће дубоком промишљу Бога Живога младог швајцарског православног теолога пратити ка његовом будућем непресушном духовном зденцу, Светом Јустину Поповићу.[3]

Будући послушник Аве Јустина, походи свете српске крајеве, упознајући манастире у Србији, да би године 1971. с радошћу примио монашки постриг од свога духовног оца, архимандрита Јустина Ћелијског, али и његово духовно завјештање – да сведочи Светосавље на Западу.[4]

Тих раних седамдесетих година он се као постдипломац руског језика и руске културе на Светосергијевском руском Богословском институту у Паризу придружује изабраном кругу будућих иконописаца под окриљем обдареног професора Леонида Успенског.

На Свету Гору стиже 1975. године као подвижник манастира Ставроникита и Симонопетра, у којима борави наредних десет година припремајући се за православну мисију. Следећи препоруке светогорских стараца, доспијева у Париз 1985. године, где се придружује као сабрат светогорском метоху у Монжерону.

Почетком октобра 1989. усељава са својим сабратом, будућим јеромонахом Пајсијем, а данашњим схи-јеромонахом протосинђелом Јустином (Рауер), у нови скит Српске православне цркве у Немачкој, посвећен Светом Спиридону Епископу, тримитунтском чудотворцу, а под благословом тадашњег владике западноевропског Лаврентија. Великим трудом и љубављу, отац Василије као устројитељ једне монашке обитељи у Гајлнау, заједно са својом сабраћом оцем Јустином (Рауер) и оцем Нилом,[5] од 2009. године умножава и надограђује постојећи манастир куповином имања у Ајтерфелду (Фулда) и изградњом нове манастирске цркве посвећене Преподобном Јустину Ћелијском и Благовести Пресвете Богородице.[6]

У чин ђакона и свештеника рукоположио га је владика Амфилохије 1985. године у Атини.[7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Скит Светог Спиридона у Гајлнау”. ДИСЕЛДОРФСКА И НЕМАЧКА (на језику: српски). 
  2. ^ Abt, Basilius. „Orthodoxe Mönchs Skite St. Spyridon”. www.spyridon-skite.de. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  3. ^ „Basilius (Grolimund), Schema-Archimandrit – Orthpedia”. www.orthpedia.de. 
  4. ^ „У НЕМАЧКОЈ КУТАК СВЕТЕ ГОРЕ НА ЗАПАДУ”. www.manastir-lepavina.org. 
  5. ^ „Orthodoxe Mönchs Skite”. www.spyridon-skite.de. Архивирано из оригинала 16. 10. 2022. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  6. ^ „Испосница Благовести Пресвете Богородице и Преподобног Јустина Ћелијског”. ДИСЕЛДОРФСКА И НЕМАЧКА (на језику: српски). Архивирано из оригинала 20. 11. 2023. г. Приступљено 16. 10. 2022. 
  7. ^ „Архимандрит Василије Гролимунд посјетио Црну Гору”. etos.press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Архимандрит Василије на Викимедијиној остави