Бела Црква (Ораховац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бела Црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаОраховац
Становништво
 — 2011.2.270
Географске карактеристике
Координате42°21′24″ СГШ; 20°35′44″ ИГД / 42.3567° СГШ; 20.5956° ИГД / 42.3567; 20.5956Координате: 42°21′24″ СГШ; 20°35′44″ ИГД / 42.3567° СГШ; 20.5956° ИГД / 42.3567; 20.5956
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина343 м
Бела Црква на мапи Србије
Бела Црква
Бела Црква
Бела Црква на мапи Србије

Бела Црква (алб. Bellacërkë) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 2.270 становника.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бела Црква површине 1096 ha. Село је смештено поред асфалтног пута који се код суседног села Зрзе спаја са путем ЂаковицаПризрен. Налази се јужно од Ораховца, на удаљености од 7 километара, а око 3 километара од леве обале Белог Дрима. Кроз село пролази поток Сошница, и дели га на два неједнака дела. Насеље је збијеног типа.[1]

Историја[уреди]

Под данашњим именом село се први пут помиње 1327. године, у повељи Стефана Дечанског манастиру Хиландару. У селу су остаци неколико хришћанских цркава. Најстарија је рановизантијска црква посвећена Св. Врачима, уз коју је откопана некропола из 12. века. Налазила се на месту Пажик, недалеко од основне школе. Њени темељи су откривени у другој половини 20. века археолошким истраживањем које је организовао Покрајински завод за заштиту споменика. Темељи јој нису стајали откривени ни годину дана, јер су их мештани Албанци поново затрпали.[2] Друга је црква Св. Илије, која се помиње у Дечанској хрисовуљи из 1330. године. У засеку Поповићи, који је у 19. веку прешао у муслиманску веру, налазила се црква Св. Јелене. На брежуљку повише села, на месту званом Листенол, постојала је и црква посвећена Св. Арханђелу, у народу познатија као Свети Ранђо.

Демографија[уреди]

У Белој Цркви 1980. године живе искључиво Албанци, којих има око 100 кућа. Међутим, пред Други светски рат у селу је било тридесетак српских кућа, које су се иселиле до 1975. године.[1]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Етнички састав према попису из 1961.[3]
Албанци
  
856 97,9 %
Срби
  
17 1,9 %
Укупно: 874
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
1.781 99,1 %
Југословени
  
15 0,8 %
Укупно: 1.797
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
2.231 98,3 %
Ашкалије
  
20 0,9 %
Египћани
  
17 0,7 %
Укупно: 2.270

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 620
1953. 680
1961. 874
1971. 1.336
1981. 1.797
1991. 2.299

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Букумирић 1984, стр. 433.
  2. ^ Букумирић 1984, стр. 434.
  3. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Букумирић, Милета (1984). „Из ономастике јужне Метохије”. Ономатолошки прилози. V: 413—604. 

Спољашње везе[уреди]