Грудна жлезда

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тимус или грудна жлезда је орган смештен у предњем, горњем делу грудног коша односно медијастинума. Тимус је централни орган лимфатичног система. Код новорођенчета и деце је добро развијен, док после пубертета долази до његове инволуције и претварања у масно тело.[1][2]

Облик и грађа[уреди]

Тимус код развијеног фетуса

Код новорођенчета и деце је светлоружичасте боје, добро развијен и масе око 15 грама. Тимус је најактивнији око 3 године живота и стално се повећава до пубертета, када достиже максималну величину (али не и функцију). Тада је сивожуте боје и мекане конзистенције. Дужина тимуса је тада око 5-6, ширина 3-4 cm, маса око 35-40 грама. После пубертета почиње лагана разградња функционалног ткива грудне жлезде, које замењује масно ткиво (латински: Corpus adiposum thymicum). Некад је ткиво тимуса очувано и у одмаклом животу (латински: Thymus persistens).

Тимус се састоји из 2 режња јајастог облика, од којих је обично десни режањ већи. У средини су режњеви спојеним мостом тимусног ткива. Сваки режањ је обавијен чауром (латински: capsula thymi) и састављен је од великог броја малих режњева који су међусобно раздвојени преградама везивног ткива. Режњић је грађен као лимфатични орган. Његов периферни део је кора и у њој се налазе густо збијени Т-лимфоцити. Средишњи део режњића је срж. Она је богата крвним судовима и везивним ткивом. У сржи се налазе специфична Хасалова телашца.

Тимус је горњом ивицом стернума (грудна кост) подељен на вратни и грудни део.

Вратни део тимуса[уреди]

То је мањи део и чини око једну трећину грудне жлезде. Налази се између површног (латински: lamina superfacialis) и средњег листа (латински: lamina pretrahealis) фасције (омотача) врата. Са горње стране досеже до доње ивице штитне жлезде. Испред вратног дела грудне жлезде налазе се мишићи подјезичне кости, а иза душник и лимфни чворови врата. Бочно и позади са обе стране леже заједничке каротидне артерије.

Грудни део тимуса[уреди]

Овај део је смештен у предњем делу медијастинума и досеже до нивоа 4. ребра. Горњи део ове половине належе директно на грудну кост, док се доњи део наслања на предњи синус (латински: recessus costomediastinalis) плућне марамице. Бочно лежи медијастинални синус плућне марамице. Позади тимус належе на горњи део срчане марамице (перикард) и велике крвне судове грудног коша: горњу шупљу вену, брахиоцефаличне вене, леву поткључну артерију, и леву заједничку каротидну артерију. Иза грудног дела тимуса пролазе и оба пречажна живца (латински: Nevus phrenicus) и леви вагус (латински: Nervus vagus)

Крвни судови тимуса[уреди]

Грудну жлезду снабдевају кисеоником и хранљивим материјама мале тимусне атрерије (латински: rami thumici), које се најчешће издвајају из унутрашње грудне артерије (латински: a. thoracica interna). Неке мање артерије које снабдевају тимус потичну и од доње штитне артерије.

Вене тимуса су мале и одводе крв највећим делом у леву брахиоцефаличну вену.

Улога тимуса[уреди]

Тимус игра важну улогу у сазревању Т лимфоцита и развоју имунолошке толеранције. Т лимфоцити су одбрамбене ћелије које могу да препознају и елеминишу разне стране факторе. Имунолошке (одбрамбене) ћелије препознају ћелије организма као ”своје” и не реагују против њих, постоји имунолошка толеранција. У противном ако дође до ракције одбрамбених ћелија против сопственог организма долази до настанка аутоимуних болести.[3]

У тимусу се путем апоптозе уклањају они Т лимфоцити који су аутореактивни (антигене сопственог тела препознају као стране), као и они који не реагују у довољној мери ни на један антиген, што представља негативну селекцију. Са друге стране, из тимуса у периферну циркулацију одлазе саму они Т лимфоцити који према страним антигенима реагују у довољној мери (позитивна селекција). Ови процеси се одигравају у интеракцији између специјалних антиген-презентујућих ћелија (неке од њих су тзв. ћелије дадиље (енглески: nurse cells) и незрелих Т-лимфоцита.

Поремећаји функције тимуса[уреди]

Поремећаји функције тимуса су чест узрок неких аутоимуних болести као нпр. мијастенија гравис. Поремећаји могу бити у смислу хиперплазије (повећање) тимуса, доброћудног тумора тимома и злоћудног тумора, карцином тимуса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Драгослав Богдановић. Анатомија грудног коша. Савремена администрација. 
  2. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  3. ^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Литература[уреди]

  • Драгослав Богдановић. Анатомија грудног коша. Савремена администрација.