Библиотека „Вук Караџић”, Звездара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Библиотека града Београда
Biblioteka grada Beograda - logo.jpg
Библиотека града Београда
Оснивање 1959.
Локација Београд
 Србија
Координате 44°48′03″ СГШ; 20°28′30″ ИГД / 44.800819° СГШ; 20.47492° ИГД / 44.800819; 20.47492
Врста јавна библиотека
Директор Јасмина Нинков
Превоз трамвајске линије 2, 3, 5, 6, 7, 21, 14
аутобуске линије 25, 25Р, 26, 27, 32, 66, 74, ЕКО1
Беовоз
Адреса Ћирила и Методија 2а, Звездара
Веб-сајт Библиотека града Београда
Најмлађи корисници у посети библиотеци "Вук Караџић"

Библиотека „Вук Караџић”, Звездара је библиотека позајмног типа. Једна је од 13. организационих јединица, односно општинских мрежа Библиотеке града Београда. Мрежу чине Централна библиотека, која се налази у улици Ћирила и Методија 2а на Звездари и 6 огранака. Централну библиотеку чине позајмно одељење, дечје одељење и читаоница. Простори у огранцима су обједињени, али су фондови одвојени, а у сваком огранку се налази и уређен простор за читање. Укупан фонд Општинске библиотеке чини око 90.000 публикација[1]

Историја[уреди]

После Другог светског рата на општини Звездара радиле су две општинске библиотеке: „Вук Караџић” и „Радоје Домановић”, које су престале да постоје оснивањем централне библиотеке општине Звездара, 1. септембра 1959. године.

Библиотека „Вук Караџић” је основана 14. августа 1959. године, као централна библиотека општине Звездара под називом: Народна библиотека општине Звездара „Вук Караџић”. Налазила се у улици Булевар револуције бр. 95 (данас Булевар Краља Александра), а почела је са радом 1. септембра исте године. У састав библиотеке ушле су библиотека „Радоје Домановић”, библиотека „Вук Караџић” са огранком—пунктом за издавање књига на Северном булевару и књижницама у Миријеву, Малом Мокром Лугу, Лештану, Калуђерици и Винчи.[2]

После вишегодишњих настојана 9. јануара 1989. године одржан је референдум на коме су се радници готово свих општинских библиотека изјаснили за интеграцију. Тиме је Библиотека „Вук Караџић” постала једна од организационих јединица, односно општинских мрежа Библиотеке града Београда.[3]

Библиотека данас[уреди]

Библиотека „Вук Караџић” на Звездари данас је модерна и савремено опремљена библиотека позајмног типа, са издвојеним дечјим одељењем и читаоницом. Општинска мрежа располаже фондом од преко 90.000 публикација. У библиотеци се, као и у огранцима, организују бројни програми намењени публици различитих узраста. Библиотека остварује сарадњу са многим организацијама и институцијама, међу којима су: Градска општина Звездара, Пријатељи деце Звездаре, Књижевни клуб „Мома Димић”, затим све звездарске основне школе и вртићи и многи други.

Огранци Библиотеке[уреди]

  • Огранак „Бранко Миљковић”, Булевар краља Александра 298
  • Огранак „Јефимија”, Устаничка 194
  • Огранак „Блажо Шћепановић”, Учитељска 60
  • Огранак „Драгиша Витошевић”, Миријевски венац 4
  • Огранак „Мома Димић”, Школски трг 2
  • Огранак „Станислав Винавер”, Вељка Дугошевића 18—20

Галерија „Бранко Миљковић”[уреди]

У оквиру огранка „Бранко Миљковић” налази се и истоимена галерија у којој се, поред различитих ликовних изложби, организују и разноврсни културно-уметнички програми. У галерији су до сада излагали многи домаћи уметници, а неколико пута своје радове је представио и руски сликар Сергеј Алдушкин.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Према ревизији библиотечко-информационе грађе и извора од 2013. године
  2. ^ Решење о оснивању централне библиотеке општине Звездара под називом: Народна библиотека општине Звездара „Вук Караџић” од 15. августа 1959.
  3. ^ Извештај о раду Библиотеке града београда у 1989. години. Приступљено 28. 9. 2018. 

Спољашње везе[уреди]