Коњарник (Београд)
| Коњарник | |
|---|---|
 Коњарник | |
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Вождовац Звездара |
| Становништво | |
| — 2002. | 23.394 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°47′00″ СГШ; 20°30′00″ ИГД / 44.783333° СГШ; 20.5° ИГДКоординате: 44°47′00″ СГШ; 20°30′00″ ИГД / 44.783333° СГШ; 20.5° ИГД |
  Коњарник Коњарник на мапи Града Београда | |
Коњарник је део Београда, главног града Републике Србије. Простире се на територији општина Вождовац и Звездара, па је на тај начин подељен на Коњарник 1, Коњарник 2 и Коњарник 3 респективно. У његов састав улазе мања насеља као што су Рудо, Учитељско насеље, Денкова башта.
Географија[уреди | уреди извор]
Коњарник се налази на 4 km југоисточно од Теразија, а простире се 2 km дуж Устаничке улице. Са истока се граничи са Душановцем, са североистока са Шумицама, на северу са Цветковом пијацом, на западу са Малим Мокрим Лугом, а цела јужна граница пролази дуж ауто-пута Београд — Ниш који раздваја Коњарник од Медаковића III и Маринкове Баре.
Историја[уреди | уреди извор]
После Првог светског рата, бежећи из Русије, на делу Звездаре измећу улица Дескашеве и Мите Ружића населили су се Монголи (Калмици), пореклом са обала Каспијског језера, избеглице Руског грађанског рата који је избио након Октобарске револуције 1917. године. У Козарчевој улици су 1929. године изградили пагоду која је служила као будистички храм, а срушена је за време Другог светског рата, 1944. године. На подручју данашњег Коњарника напасали су своје радне коње, по чему је насеље добило име.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Д. Јокић; Н. Радичевић (16. 7. 2009). „Заборављене звездарске знаменитости”. Политика. Приступљено 18. 7. 2009.
- ^ Монголски атови јездили Коњарником („Вечерње новости“, 22. август 2013)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Коњарник на Викимедијиној остави. |