Пређи на садржај

Барајево

Координате: 44° 34′ 26″ С; 20° 24′ 34″ И / 44.574° С; 20.4095° И / 44.574; 20.4095
С Википедије, слободне енциклопедије
Барајево
Барајево из ваздуха
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаБарајево
Становништво
 — 2022.8.967
Географске карактеристике
Координате44° 34′ 26″ С; 20° 24′ 34″ И / 44.574° С; 20.4095° И / 44.574; 20.4095
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина260 m
Барајево на карти Србије
Барајево
Барајево
Барајево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11460
Позивни број011
Регистарска ознакаBG
Црква Светог Саве.

Барајево је насеље у Србији у градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2022. има 8.967 становника (према попису из 2011. било је 9.158 становника).[1]

Указом Краља од 16. новембра 1921. године насеље је добило статус варошице.

Овде се налазе Црква Светог Саве у Барајеву, Црква Светог Николе у Барајеву, Библиотека „Јован Дучић” (Барајево), Железничка станица Барајево и Стара механа у Барајеву.
Овде се налазе Запис Николића храст (Гунцати), Запис Петковића храст (Барајево), Запис храст у центру (Барајево), Запис крушка код цркве (Барајево) и Запис Ивковића крушка (Барајево).

Култура и образовање

[уреди | уреди извор]

У Барајеву се налази Основна школа „Кнез Сима Марковић“, која осим главне школе у Барајеву има и 14 подручних школа, истурених одељења, у околним насељима. Школа је 2013. године имала укупно 1536 ученика.[2]

Нова школа је била освећена 1939, а исте године су још две биле доведене под кров.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Барајево живи 6.725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,8 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 2.789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 3.001
1953. 3.361
1961. 3.386
1971. 3.519
1981. 4.225
1991. 6.243 6.113
2002. 8.325 8.527
2011. 9.158
2022. 8.967
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
7.705 92,55%
Роми
  
81 0,97%
Црногорци
  
76 0,91%
Југословени
  
52 0,62%
Муслимани
  
37 0,44%
Горанци
  
37 0,44%
Хрвати
  
23 0,27%
Македонци
  
22 0,26%
Албанци
  
9 0,10%
Словенци
  
6 0,07%
Мађари
  
6 0,07%
Бугари
  
6 0,07%
Румуни
  
4 0,04%
Немци
  
4 0,04%
Бошњаци
  
4 0,04%
Руси
  
3 0,03%
Словаци
  
2 0,02%
Чеси
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
непознато
  
122 1,46%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Велики Борак: Школа опасна по децу („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
  3. ^ "Политика", 14. авг. 1939, стр. 7
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]