Барајево

С Википедије, слободне енциклопедије
Барајево
Barajevo, Serbia.jpg
Барајево из ваздуха
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБеоградски
ОпштинаБарајево
Становништво
 — 2011.Раст 9158
Географске карактеристике
Координате44° 34′ 26″ СГШ; 20° 24′ 34″ ИГД / 44.574° СГШ; 20.4095° ИГД / 44.574; 20.4095Координате: 44° 34′ 26″ СГШ; 20° 24′ 34″ ИГД / 44.574° СГШ; 20.4095° ИГД / 44.574; 20.4095
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина260 м
Барајево на мапи Србије
Барајево
Барајево
Барајево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11460
Позивни број011
Регистарска ознакаBG
Црква Светог Саве.

Барајево је насеље у Србији у градској општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 9.158 становника.

Овде се налазе Црква Светог Саве у Барајеву, Црква Светог Николе у Барајеву, Библиотека „Јован Дучић” (Барајево), Железничка станица Барајево и Стара механа у Барајеву.
Овде се налазе Запис Николића храст (Гунцати), Запис Петковића храст (Барајево), Запис храст у центру (Барајево), Запис крушка код цркве (Барајево) и Запис Ивковића крушка (Барајево).

Култура и образовање[уреди | уреди извор]

У Барајеву се налази Основна школа „Кнез Сима Марковић“, која осим главне школе у Барајеву има и 14 подручних школа, истурених одељења, у околним насељима. Школа је 2013. године имала укупно 1536 ученика.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Барајево живи 6.725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,8 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 2.789 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.001
1953. 3.361
1961. 3.386
1971. 3.519
1981. 4.225
1991. 6.243 6.113
2002. 8.325 8.527
2011. 9.158
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 7.705 92,55 %
Роми
  
 81 0,97 %
Црногорци
  
 76 0,91 %
Југословени
  
 52 0,62 %
Муслимани
  
 37 0,44 %
Горанци
  
 37 0,44 %
Хрвати
  
 23 0,27 %
Македонци
  
 22 0,26 %
Албанци
  
 9 0,10 %
Словенци
  
 6 0,07 %
Мађари
  
 6 0,07 %
Бугари
  
 6 0,07 %
Румуни
  
 4 0,04 %
Немци
  
 4 0,04 %
Бошњаци
  
 4 0,04 %
Руси
  
 3 0,03 %
Словаци
  
 2 0,02 %
Чеси
  
 1 0,01 %
Русини
  
 1 0,01 %
непознато
  
 122 1,46 %


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 20
  
  
 26
80+ 43
  
  
 78
75—79 92
  
  
 98
70—74 176
  
  
 216
65—69 205
  
  
 285
60—64 287
  
  
 271
55—59 261
  
  
 240
50—54 346
  
  
 385
45—49 359
  
  
 388
40—44 279
  
  
 308
35—39 210
  
  
 199
30—34 282
  
  
 217
25—29 309
  
  
 285
20—24 324
  
  
 290
15—19 325
  
  
 282
10—14 206
  
  
 211
5—9 217
  
  
 215
0—4 210
  
  
 180
Просек : 38,8 41,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 657 869 908 1.027 1.301 1.961 2.789
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 620 637 516 549 252 144 41 16 2 12 2,98
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.518 1.100 2.108 158 135 17
Женски 3.568 720 2.096 538 199 15
УКУПНО 7.086 1.820 4.204 696 334 32
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.593 99 0 1 403
Женски 1.132 56 0 1 162
УКУПНО 2.725 155 0 2 565
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 65 190 249 31 226
Женски 17 40 222 40 72
УКУПНО 82 230 471 71 298
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 9 66 87 33 53
Женски 13 51 71 90 237
УКУПНО 22 117 158 123 290
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 51 1 0 29
Женски 40 3 0 17
УКУПНО 91 4 0 46

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Barajevo 001.JPG
  • Barajevo 002.JPG

  • Аутобуска станица

  • Железничка станица

  • Натпис на мосту преко Барајевске реке

  • Натпис на чесми код моста у Барајеву

  • Тројан чесма у центру Барајева посвећена изгинулим борцима у ратовима 1912–1918

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Велики Борак: Школа опасна по децу („Вечерње новости“, 13. септембар 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Барајево&oldid=23635968”