Мома Димић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мома Димић
Moma Dimicc.jpg
Пуно имеМома Димић
Датум рођења(1944-02-28)28. фебруар 1944.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти8. јун 2008.(2008-06-08) (64 год.)
Место смртиБеоград
 Република Србија

Момчило Мома Димић (Београд, 28. фебруар 1944Београд 8. јун 2008.), српски књижевник, песник, преводилац, романсијер, путописац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста; дугогодишњи уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца, члан Удружења књижевника Србије[1]. Најпознатији је по роману "Живео живот Тола Манојловић", претвореном у популарну позоришну представу и ТВ драму.

Рођен је 1944. у Миријеву, тада селу у близини Београда. На београдском Филозофском факултету је дипломирао 1968, у време студентских протеста. Још 1966. је написао свој најчувенији роман, „Живео живот Тола Манојловић“, преточен у драму која је две године касније играна и у Лондону, а потом је снимљен и филм. Драма је у београдском Атељеу 212 имала преко 400 представа, са Петром Краљем у главној улози.

Путовао је широм света (помиње се да је посетио 250 светских градова[2]) и спријатељио се са бројним познатим писцима: Ференц Јухас, Томас Транстремер, Владимир Војновић, Булат Окуџава, Едуард Лимонов, Антонио Порпета итд.[3]

Умро је после краће и тешке болести и сахрањен у родном Миријеву, о којем је једном приликом рекао да „није лошије од не-знам-каквих метропола”[1].

Димић је заступљен у многим домаћим и страним антологијама српске поезије и прозе. Његове књиге преведене су на десет језика. Добитник је бројних домаћих и међународних награда за књижевност и преводилаштво.[1]

По њему је названа Књижевна награда „Мома Димић”.

Дела[уреди]

Димић је објавио око 40 књига. Превео је десетак књига са шведског језика. Овде је наведен њихов непотпун списак.

  • Живео живот Тола Манојловић (1966) — роман, преточен у позоришну представу и ТВ драму.
  • Цигански кревет (1968)
  • Антихрист (1970)
  • Шумски грађанин - роман, касније драматизован, постављан и у шведској Упсали.
  • Максим српски из дома стараца: роман у 18 приповедака (1971)
  • Творац Русији (1976) — збирка песама
  • Песник и земљотрес (1978)
  • Како сам систематски уништен од идиота — филм из 1983, чији је косценариста[4], на основу „Шумског грађанина“
  • Гад рескирант: проза (1985)
  • Посвете (1986)
  • Хиландарски разговор: 18 мојих савременика (1989)
  • Мала птица: роман за одраслу и нарочито осетљиву децу (1989)
  • Путник без милости (1991)
  • Сабране песме шведског песника и нобеловца, Томаса Транстремера (1991)
  • Београдски сусрет писаца, 1964-1993: Rencontre Des ecrivains De Belgrade = Belgrade Meeting of Writers[5]
  • Божић у старом крају (1994), са Васом Д. Михаиловићем
  • Под бомбама: дневник (2000)[6]
  • Неовдашњи писци и сусрети (2007)[7]
  • Одлазак у Неменикуће: изабрани путописи
  • Места: путопис
  • Путар - роман, драматизован
  • Највећи филозоф у мом селу - роман, драматизован
  • Три књиге Дерокових сећања: А онда је летео Јероплан над Београдом, Мангуплуци око Калемегдана и Успомене Београђанина.
  • Познанство са данима малог максима - збирка песама са Весном Парун[2]
  • Пошто Београд

Награде[уреди]

Неке награде које је Мома Димић добио:

  • Октобарска награда
  • Јаков Игњатовић (Будимпешта, 2006) - за животно дело
  • Donne e poesia - у Италији[7]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Преминуо књижевник Мома Димић (Политика) Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 5, 2009) (језик: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 „Новине“ Торонто, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Српско-канадско удружење песника и писаца. Мома Димић Архивирано на сајту Wayback Machine (март 5, 2016) (језик: енглески), Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ Филмска банка, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Book Finder: Moma Dimic, Приступљено 13. 4. 2013.
  6. ^ World Cat: Moma Dimic
  7. 7,0 7,1 Блиц: Вишеструко талентован књижевник и велики путник 10. jun 2008.[мртва веза], Приступљено 5. 11. 2011.