Сергеј Белов

Са Википедије, слободне енциклопедије
Сергеј Белов
Лични подаци
Датум рођења (1944-01-23)23. јануар 1944.
Место рођења Нашћјоково, СССР
Датум смрти 3. октобар 2013.(2013-10-03) (69 год.)
Место смрти Перм, Русија
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 1968. Мексико СССР
Златна медаља — прво место 1972. Минхен СССР
Бронзана медаља — треће место 1976. Монтреал СССР
Бронзана медаља — треће место 1980. Москва СССР
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1967. Уругвај СССР
Бронзана медаља — треће место 1970. Југославија СССР
Златна медаља — прво место 1974. Порторико СССР
Сребрна медаља — друго место 1978. Филипини СССР
Европска првенства
Златна медаља — прво место 1967. Финска СССР
Златна медаља — прво место 1969. Италија СССР
Златна медаља — прво место 1971. Западна Немачка СССР
Бронзана медаља — треће место 1973. Шпанија СССР
Сребрна медаља — друго место 1975. Југославија СССР
Сребрна медаља — друго место 1977. Белгија СССР
Златна медаља — прво место 1979. Италија СССР

Сергеј Александрович Белов (рус. Сергей Александрович Белов;[1][2][3] Нашћјоково, Томска област, 23. јануар 1944 — Перм, 3. октобар 2013) био је совјетски и руски кошаркаш и кошаркашки тренер.[4] У својој каријери је са репрезентацијом Совјетског Савеза освојио 2 златне медаље на Олимпијским играма 4 светска првенства 7 европска првенстваи 14 пута Евролигу.[5][6] Први је Европљанин који је ушао у Кошаркашку кућу славних 11. маја 1992. године.[5] Године 1991, Белова је FIBA прогласила за [[FIBA's 50 Greatest Players (1991)#FIBA's 50 Greatest All-Time Players (1991) Top 10 Vote Results|најбољег FIBA играча]] свих времена.[7][8]

Године 1968, он је постао заслужни мајстор спорта СССР-а. Он је исто тако постао је почасни тренер Русије 1995. године и био председник Руске кошаркашке федерације (1993–98).[9][10]

Младост[уреди | уреди извор]

Сергеј Александрович Белов је рођен у селу Нашћјокову, Шегарски округ, Томска област, Совјетски Савез.[9]

Каријера[уреди | уреди извор]

Белов пали Олимпијску бакљу током церемоније отварања 22. Олимпијаде у Москви, 1980.

Са двадесет година Белов је дебитовао у Лиги СССР-а, са тимом Уралмаш Свердловск, где је играо од 1964. до 1967. Потом је дванаест година играо за ЦСКА Москва. Са ЦСКА је једанаест пута освојио Лигу СССР (1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980), Куп СССР два пута (1972, 1972.), два пута Евролигу, 1969. и 1971. године.

Као члан сениорске Кошаркашке репрезентације Совјетског Савеза, Белов им је током скоро четрнаест година (1967–1980) помогао да освоје златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1972. и три бронзане медаље 1968, 1976. и 1980. Такође је помогао да постану шампиони ФИБА Светског купа 1967. и 1974. и шампиони Евробаскета 1967, 1969, 1971, и 1979. Победили су и на Летњој Универзијади 1970. године.

У игри за златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1972. Белов је постигао 20 поена против Кошаркашке репрезентације Сједињених Држава, пошто је Совјетски Савез контроверзно победио САД, резултатом 51–50, и освојио злато.

Каснији живот[уреди | уреди извор]

Белов је био главни тренер московског ЦСКА, са којим је освојио првенство Лиге СССР 1982. и 1990. године. Он је био и главни тренер Урал Грејт Перма. Са тим клубом освојио је титулу шампиона Русије 2001. и 2002. године, Куп Русије 2004. и шампионат Северноевропске лиге 2001. године.

Као тренер сениорске мушке Кошаркашке репрезентације Русије, освојио је сребрне медаље на Светском првенству 1994. и Светском првенству 1998. и бронзану на Евробаскету 1997. Он је био и селектор Русије на Евробаскету 1995. и Евробаскету 1999.

Функционер[уреди | уреди извор]

Године 2007, Сергеј Белов је постао један од оснивача Студентске кошаркашке асоцијације. У њој је преузео функцију спортског директора и остао је на тој функцији до своје смрти. Под вођством Сергеја Белова, АСБ је постала највећа студентска спортска лига у Европи.[11]

Смрт[уреди | уреди извор]

Преминуо је у 70. години живота, 3. октобра 2013. године у Перму. Опроштај је одржан 6. октобра у УСЦ ЦСКА. Сахрањен је на Ваганковском гробљу (парцела бр. 14, у централној алеји), поред гроба кошаркашког тренера Александра Гомелског.[12][13][14][15]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Астероид 296638 Сергејбелов, који је открио Тимур Крјачко 2009. године, назван је у његову част.[16] Званични назив је објавио Центар за мале планете 16. марта 2014. (M.P.C. 87546).[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Умер олимпийский чемпион по баскетболу Сергей Белов”. Lenta.ru (на језику: руски). 03. 10. 2013. Архивирано из оригинала 2013-10-05. г. Приступљено 2013-10-05. 
  2. ^ Головин, Борислав (03. 10. 2013). „Игрок последних секунд”. Gazeta.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2013-10-06. г. Приступљено 2013-10-05. 
  3. ^ „Биография Сергея Белова”. РИА Новости (на језику: руски). 03. 10. 2013. Архивирано из оригинала 2013-10-05. г. Приступљено 2013-10-05. 
  4. ^ „Sergey Belov Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2016-12-02. Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 2022-01-18. 
  5. ^ а б „Sergei BELOV”. Olympics.com. Приступљено 2022-01-18. 
  6. ^ Yardley, William (3. 10. 2013). „Sergei Belov, Star Guard Who Led Soviet Upset of U.S., Dies at 69”. The New York Times. Приступљено 5. 10. 2013. 
  7. ^ Sergei Belov FIBA Profile. Fibaeurope.com (1972-09-09). Retrieved on 2011-11-02.
  8. ^ FIBA Hall of Fame page on Belov Архивирано 2008-09-10 на сајту Wayback Machine. halloffame.fiba.com. Retrieved on 2011-11-02.
  9. ^ а б Great Russian Encyclopedia (2005), Moscow: Bolshaya Rossiyskaya Entsiklopediya Publisher, vol. 3, p. 227.
  10. ^ „Биография Сергея Белова”. Архивирано из оригинала 2018-12-16. г. Приступљено 2013-10-03. 
  11. ^ „Движение по вертикали”. Архивирано из оригинала 2019-01-01. г. Приступљено 2019-04-29. 
  12. ^ „Памятник Сергею Белову, Москва”. Изготовление памятников (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2020-01-08. г. Приступљено 2022-04-04. 
  13. ^ „БЕЛОВ Сергей Александрович (1944 – 2013)”. moscow-tombs.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2022-04-04. г. Приступљено 2022-04-04. 
  14. ^ „Могилы знаменитостей. Некрополи Москвы. Ваганьковское кладбище. Белов Сергей Александрович (1944-2013)”. www.m-necropol.ru. Архивирано из оригинала 2019-09-17. г. Приступљено 2022-04-04. 
  15. ^ Call-to-action biz hello@call-to-action.biz. „Надгробие Сергея Белова | Скульптор Андрей Коробцов”. korobtsov.com. Приступљено 2022-04-04. 
  16. ^ „296638 Sergeibelov (2009 SD101)”. Minor Planet Center. Приступљено 13. 9. 2019. 
  17. ^ „MPC/MPO/MPS Archive”. Minor Planet Center. Приступљено 13. 9. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


 
Кошаркашка репрезентација Совјетског Савеза на ОИ 1972.		 Застава СССР
Анатолиј Поливода | Модестас Паулаускас | Зураб Саканделидзе | Алжан Жармухамедов | Александар Болошев | Иван Едешко | Сергеј Бјелов | Михаил Коркија | Иван Дворниј | Генадиј Волнов | Александар Бјелов | Сергеј Коваленко | селектор Владимир Кондрашин
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Белов&oldid=25925090”