Благоје Попов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БЛАГОЈЕ ПОПОВ
Blagoja popov.jpg
Благоје Попов
Датум рођења(1920-10-19)19. октобар 1920.
Место рођењаКочани
 Краљевина Југославија
Датум смрти13. април 1992.(1992-04-13) (71 год.)
Место смртиСкопље
 Македонија
Професијаправник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Председник Извршног већа
Собрања СР Македоније
Периодмарт 197429. април 1982.
ПретходникКсенте Богоев
НаследникДрагољуб Ставрев
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Благоје Попов (Кочани, 19. октобар 1920Скопље, 13. април 1992), правник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од марта 1974. до 29. априла 1982. године обављао је функцију председника Извршног већа Собрања СР Македоније.

Биографија[уреди]

Благоје Попов рођен је 19. октобра 1920. године у Кочанима. Завршио је Правни факултет.

У Народноослободилачку борбу ступио је 1941. године. Био је један од организатора оружаног устанка у кочанском крају. Исте године је постао члан Комунистичке партије Југославије и секретар Привременог партијског поверенства у Кочанима. Године 1942, постао је секретар партијске ћелије. У новембру 1942., бугарска полиција је извршила провалу у партијској ћелији и ухапсила Благоја Попова. Бугарски суд га је осудио на 15 година робије. Казну је издржавао у Идризову, све до августа 1944. године, када је побегао у организованом бегу политичких затвореника. Након тога се поново прикључио Народноослободилачком покрету.

После рата вршио је функцију партијског секретара у Кочанима, Штипу и Струмици. Након тога вршио је следеће функције:

Као председник Собрања Скопља, руководио је изградњу и обнову града након земљотреса 1963. године.

Умро је 13. априла 1992. године у Скопљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.