Блаца (Костур)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Блаца
Oxya Balgarska Blatsa Church 2013.jpg
Сеоска црква
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругКостур
ОпштинаКостур
Становништво
 — 2011.41
Географске карактеристике
Координате40°36′37″ СГШ; 21°20′54″ ИГД / 40.610278° СГШ; 21.348333° ИГД / 40.610278; 21.348333Координате: 40°36′37″ СГШ; 21°20′54″ ИГД / 40.610278° СГШ; 21.348333° ИГД / 40.610278; 21.348333
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина1.190 м
Блаца на мапи Грчке
Блаца
Блаца
Блаца на мапи Грчке

Блаца (Блаце, грч. Οξυά, Оксија, до 1927. Μπλάτση, Блаци[1]) је насеље у Грчкој у општини Костур, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 41 становника.[2]

Географија[уреди]

Блаца се налази североисточно од Костура и Костурског језера, у малој котлини на југоисточном делу планине Вич, на надморској висини од 1.190 метара.[3]

Историја[уреди]

Према предању, у прошлости село се налазило близу врха планине, и његови житељи су се бавили искључиво сточарством. Касније су се преселили у место Милеви Ливади, али због јаких ветрова су се влатили на стару локацију. У почетку је насеље било састављено од колиба које су после замљњене кућама од тврдог материјала. Село је 1769. године било нападнуто од стране албанских разбојника, због чега је почело постепено исељавање у северније делове Македоније. У Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878. године, која се односи на мушко становништво 1873. године, Блаца је село Костурске казе са 160 домаћинства и 470 житеља Словена.[4] Васил Канчов бележи да је у Блаци 1900. године живело 555 Словена хришћана.[5] Према подацима секретара Бугарске егзархије, Димитра Мишева, 1905. године у Блацу је било 760 Словена егзархиста и радила је егзархијска школа.[6] Због активног учествовања мештана села у Илинданском устанку, село је доста страдало и 12 лица је убијено. Боривоје Милојевић 1920. године наводи да је у Блацу било 55 кућа Словена хришћана.[7] Године 1913. у селу је било 424 житеља, 1920. године 264, 1928. године 218, а 1940. 277 житеља. Узрок опадању броја становника је миграција у прекоокеанске земље, као и малтретирање од стране грчких власти. За време Грађанског рата село је поново страдало, због чега се иселило 173 особа, највише у СР Македонију, али и у источноевропске земље.[8]

Пописи[уреди]

Година 1940 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Становништво 277 122 161 121 79 166 69 41

Привреда[уреди]

Становништво се бави узгајањем кромпира, сточарством и експлоатацијом шума.[8]

Занимљивости[уреди]

Из Блаца су се у првој половини 18. века иселили у Крњево код Смедерева, браћа Ђорђе „Љота” и Тома Димитријевић. Ђорђе је био деда Владимира Љотића, политичара, дипломате, српског конзула у Солуну и прадеда Димитрија Љотића, политичара, министра правде Краљевине Југославије и оснивача покрета „Збор”.[9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Name Changes of Settlements in Greece pandektis.ekt.gr (на језику: енглески)
  2. ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός statistics.gr (на језику: грчки)
  3. ^ Христов Симовски 1998, стр. 8.
  4. ^ Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г. Македонски научен институт, София, 1995, стр. 108-109.
  5. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 265.
  6. ^ Brancoff, D.M. La Macédoine et sa Population Chrétienne, Paris, (1905). pp. 180-181.
  7. ^ Милојевић 1920, стр. 19.
  8. 8,0 8,1 Христов Симовски 1998, стр. 9.
  9. ^ Не заборави Петровдан: Владимир М. Љотић (1846 – 1912) socijalisticki.wordpress.com

Литература[уреди]

  • Милојевић Ж., Боривоје (1920). Јужна Македонија: антропогеографска испитивања. Београд. 
  • Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје. 

Спољашње везе[уреди]