Костур (округ)

С Википедије, слободне енциклопедије
Округ Костур
Νομός Καστοριάς
Положај
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
Админ. центарКостур
Површина1.720 km2
Становништво2005.
 — број ст.53.584
 — густина ст.31,15 ст./km2
 — ISO 3166-2GR-56
Поштански број52x xx
Регистарске таблицеΚΑ
Обласна ознака24670
Број општина3
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Округ Костур (грч. Νομός Καστοριάς) је округ у периферији Западна Македонија и историјској покрајини Егејској Македонији, у северној Грчкој. Управно средиште округа је истоимени град Костур.

Костурски округ је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, територију и границе.

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Подела округа на 3 општине: 1 — Костур, 2 — Нестрам, 3 — Орестида

Округ Костур је један од два двоструко континентална округа у Грчкој, што значи да је са свих страна округ окружен континенталним окрузима (погледати: Окрузи Грчке). Округ је такође погранични ка Албанији на својој западној граници. На северу се граничи са округом Лерин, на истоку са округом Кожани, на југу са округом Гребен, а на југозападу са округом Јањина, одн. Епиром.

У средишњем делу округа налази се Костурска котлина са Костурским језером (Орестиада), на чијим обалама је смештен град Костур. Северозапад котлине окружује планина Орлово или Малинади (Малимади) која раздваја Костурски крај од области Девол у Албанији и грчког дела језера Мала Преспа. На североистоку је Нередска планина или Вич (Верно), која раздваја округ од Леринског поља. На истоку је планина Мурик, одн. граница са Кајларским пољем, на западу је планина Грамос — најсевернији обронци Пинда и на југозападу планина Горуша (Војо) која дели Костурски округ и уопште област Македонију од Епира и области Колоњ у Албанији. На југу је котлина отворена долином реке Бистрице (Алиакмонас) према Гребенском округу.

Клима у округу је због знатне висине и затворености области ка приморју континентална, да би на још већим висинама прешла у још оштрију планинску климу.

Историја[уреди | уреди извор]

У доба антике ова област је била постала значајна после освајања од стране античке Македоније. У каснијим епохама долази владавина Римљана, затим Византинаца и на крају Османлија. Иако су месни Грци били веома активни током свих побуна против Турака, ово подручје поново постало део савремене Грчке тек 1913. г. Исте године образована је велика префектура са средиштем у Кожанима, из које су се касније (1947. г.) издвојиле префектуре — данашњи окрузи: Лерин, Костур, Гребен и Кожани. После Грчко-турског рата 1923. г. турско становништво се иселило у матицу, а на њихово место су досељени Грци избеглице из Мале Азије. Други светски рат и Грађански рат у Грчкој су тешко погодили ову област. Префектура је протеклих деценија била осавремењена, али и данас слови за сиромашно и забачено подручје у земљи.

Становништво[уреди | уреди извор]

По последњим проценама из 2005. године Костурски округ је имао око 55.000 становника, од чега око 30% живи у седишту округа, граду Костуру.

Етнички састав: Главно становништво округа су Грци, али поред њих постоји и мали број изјашњених Македонских Словена и Цинцара. Дата недоумица са претходним податком је везана за непризнавање и македонске и цинцарске заједнице као националних мањина у Грчкој од стране грчке државе.

Густина насељености је испод 30 ст./км2, што је међу најмањим вредностима међу окрузима и значајно мање од просека Грчке (око 80 ст./км2). Средишња висораван око Костура је много боље насељена него околне планине.

Управна подела и насеља[уреди | уреди извор]

Округ Костур се дели на 3 општине:

  1. Костур (грч. Δήμος Καστοριάς)
  2. Нестрам (грч. Δήμος Νεστορίου)
  3. Орестида (грч. Δήμος Ορεστίδος)

Костур је највеће насеље и једини значајан град (> 10.000 ст.) у округу.

Привреда[уреди | уреди извор]

Округ је традицонално био познат по крзну и кожи, а у граду Костуру одржава се и међународно значајан сајам коже и кожних производа.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]