Валовиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Валовиште
Σιδηρόκαστρο
General view of Valovishta.JPG
Поглед на Валовиште
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаСредишња Македонија
ОкругСер
ОпштинаСинтика
Становништво
Становништво
 — 2011.5.177
 — густина26,33 ст./km2
Географске карактеристике
Координате41°14′00″ СГШ; 23°23′00″ ИГД / 41.233333° СГШ; 23.383333° ИГД / 41.233333; 23.383333Координате: 41°14′00″ СГШ; 23°23′00″ ИГД / 41.233333° СГШ; 23.383333° ИГД / 41.233333; 23.383333
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина90 м
Површина196,6 км2
Валовиште на мапи Грчке
Валовиште
Валовиште
Поштански број62300
Позивни број2323
Регистарска ознакаΕΡ

Валовиште[1][2] (Валовишта, Демир Хисар, грч. Σιδηρόκαστρο, Сидирокастро, тур. Demirhisar) град је у Грчкој, други по величини у округу Сер, на североистоку периферије Средишња Македонија.

Положај[уреди]

Град Валовиште се налази у североисточном делу Егејске Македоније, на око 100 километара североисточно од Солуна, а близу границе са Бугарском — 20 километара јужније. Град се сместио на северу Серског поља, на реци Струми. Подручје западно од града је равничарско и плодно, а источно се издиже планина Ангистро. Надморска висина града је око 90 m.

Историја[уреди]

Подручје Валовишта насељено је у античко доба. У доба старе Грчке ово подручје је било на само ободу грчког света, у оквиру Античке Македоније. У раздобљу 7. и 8. века на овом подручју насељавају се Словени и јавља се насеље под именом „Валовишта“. Град је био и у оквиру Српског царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.

Валовиште се током Грчког устанка 20-их година 19. века јавља као мешовито насеље, где две значајне скупине чине Турци и Словени. После Грчко-турског рата месно муслиманско становништво исељено је у Турску, а на њихово место досељени су Грци из Мале Азије.

Становништво[уреди]

Валовиште данас има 5.177 становника. Данашње становништво је махом грчко са јаким словенским елементом. У граду живи и мања скупина Рома.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Цвијић 1906, стр. 10.
  2. ^ Васовић 1995, стр. 100.

Литература[уреди]

  • Цвијић, Јован (1906). Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије. Том 1. Београд. 
  • Васовић, Милорад (1995). Јован Цвијић о свом и нашем времену. Београд. 

Спољашње везе[уреди]