Василије Стојковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Василије Васа Стојковић
Личне информације
Датум рођења (1923-01-08)8. јануар 1923.
Место рођења Београд, Краљевина СХС
Датум смрти 25. јун 2008.(2008-06-25) (85 год.)
Место смрти Београд, Србија
Држављанство  Србија
Сениорски клубови
Године: Клубови:
Црвена звезда
Репрезентација
 Југославија

Василије Васа Стојковић (Београд, 8. јануар 1923Београд, 25. јун 2008) био је кошаркашки репрезентативац, спортски новинар и фудбалски функционер.

Каријера[уреди | уреди извор]

Кошаркашка[уреди | уреди извор]

Као свестрани спортиста био је један од оснивача и играча КК Црвена звезда, са којом је освојио шест национална првенства (1946—1951), а такође је 26 пута носио и дрес Кошаркашке репрезентације Југославије.

Новинар[уреди | уреди извор]

Стојковић се бавио спортским новинарством више од 25 година. Професионални новинар је постао 2. јуна 1947. године, а почео је 1946. и радио у листовима:

Наш спорт (1947-1952) - спортски новинар,
Спорт (1952-1962) - уредник фудбалске рубрике,
Ехо (1962-1963) - главни уредник,
Вечерње новости (1963-1971) - уредник спортске рубеике.

Извештавао је из 45 земаља са четири континента, са неколико светских првенстава и олимпијских игара.

Неколико година обављао је и функцију генералног секретара Уфружења спортских новинара Југославије (1967—1971.

Дипломирао је 1953. на Правном факултету у Београду.

Функционер[уреди | уреди извор]

Седам година је био и генерални секретар Фудбалског савеза Југославије 1971-1977) и био оперативни руководилац највећих међународних фудбалских приредби нашој земљи - финале Лиге шампипна 1973. и првенства Европе 1976. Био је и шеф Службе за штампу, радио и телевизују Медитеранских игара 1979. године у Сплиту и до пензионисања 1. јула 1983. обављао је функцију секретара Председништва ФК Црвена звезда (1980—1983)

Признања[уреди | уреди извор]

Добитник је златнних медаља УЕФА (за успешни организацију Европског ппвенства 1976.), Фудбалског савеза Југославије и највиших признања фудбалских организација Србије и Београда. Године 1971. је добио Мајску награду СОФК-а Србије, а 1985. и Златни повељу Удружења спортских новинара Београда „за изванредне заслуге на унапређењу спортског новинарста“.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]