Велимир Стојнић (фудбалер)
| Велимир Стојнић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 29. октобар 1962. | ||
| Место рођења |
Бања Лука, ФНР Југославија | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1972–1979 | Борац Бања Лука | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1979–1998 | Борац Бања Лука | 184 | (18) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1978–1980 | Југославија до 16 | ||
| Тренерска каријера | |||
| 2004–2011 2008 2009–2010 2011–2012 2012–2013 2015–2017 2020 |
Босна и Херцеговина до 17 Модрича Максима (привремено) Борац Бања Лука Борац Бања Лука Рудар Приједор Козара Градишка Крупа | ||
Велимир Стојнић (Бања Лука, 29. октобар 1962) бивши је српски и југословенски фудбалер и фудбалски тренер.
Каријера[уреди | уреди извор]
Стојнић је рођен 29. октобра 1962. године у Бања Луци.[1] У фудбалском клубу Борац Бања Лука је поникао и почео да тренира фудбал. У каријери је наступао за први тим Борца, а играо је на позицији одбрамбеног играча. Након завршетка играчке каријере посветио се послу фудбалског тренера.[2]
Био је селектор кадетске репрезентације Босне и Херцеговине од 2004. до 2011. године. У том периоду развоја омладинског фудбала и репрезентације, Стојнић је сарађивао са Расимом Мујезиновићем, Ивицом Павловићем, Денисом Садиковићем, Aнтом Кокићем и Данимиром Милановићем.[3] У међувремену током 2008. био је на клупи Модриче Максиме заједно с Митром Лукићем, у квалификационим утакмицама за Лигу шампиона против Динама из Тиране и данског Aлборга.[4] Године 2009. први пут је постао тренер Борца из Бања Луке, наследио је Владу Јагодића.[5] Остао је до почетка 2010. године, када је из личних разлога поднео оставку.[6] По други пут је постављен за тренера Борца у сезони 2011/12.[7] После пораза од Леотара 17. марта 2012. године на гостовању у Требињу, поднео је оставку.[8] Убрзо након тога је преузео фудбалски клуб Рудар из Приједора који је играо у Премијер лиги Босне и Херцеговине.[9] Након годину дана споразумно је раскинуо уговор са Рударом.[10] Од 2015. године Стојнић је постао главни тренер Козаре из Градишке.[11] Отишао је из клуба на крају сезоне 2016/17.[12]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Velimir Stojnić - Sport.de”. sport.de. 13. 12. 2018. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Velimir Stojnic - Manager profile”. transfermarkt. 13. 12. 2018. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Велимир Стојнић: Пирић хушкао Бубала на Тулића и мене”. Глас Српске. 27. 02. 2011. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Модрича за опстанак, Борац гледа титулу”. Глас Српске. 30. 10. 2009. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Velimir Stojnić novi trener Borca”. sportsport.ba. 11. 06. 2009. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Smjena na klupi Borca”. radiosarajevo.ba. 11. 01. 2010. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Cvetkoviću otkaz, Stojnić novi trener banjalučkog Borca”. klix. 03. 10. 2011. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Стојнић поднио оставку послије пораза Борца од Леотара”. РТРС. 17. 03. 2012. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Velimir Stojnić novi trener Rudara”. sportsport.ba. 26. 03. 2012. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Sporazumno se razišli Rudar Prijedor i Stojnić”. sportsport.ba. 22. 03. 2013. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Velimir Stojnić na klupi Kozare”. gradiska.com. 29. 10. 2015. Приступљено 13. 12. 2018.
- ^ „Стојнић напушта клупу Козаре”. Глас Српске. 05. 06. 2017. Приступљено 13. 12. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Профил Велимира Стојнића на сајту Eurosport (на језику: енглески)
