Весто Слајфер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Весто Слајфер
V.M. Slipher.gif
Весто Слајфер
Датум рођења(1875-11-11)11. новембар 1875.
Место рођењаМалбери
Индијана, САД
Датум смрти8. новембар 1969.(1969-11-08) (93 год.)
Место смртиФлагстаф
Аризона, САД
Пољеастрономија
ШколаУниверзитет Индијане
ИнституцијаОпсерваторија Лоуел
Познат поширење свемира, црвени померај
НаградеНаграда Лалонд (1919)
Златна медаља Академије наука у Паризу (1919)
Одликовање Хенри Дрејпер Националне академије наука (1932)
Златна медаља Краљевског астрономског друштва (1932)
Медаља Брус (1935)

Весто Мелвин Слајфер (енгл. Vesto Melvin Slipher; Малбери, 11. новембар 1875Флагстаф, 8. новембар 1969) је био амерички астроном који је вршио прва мерења радијалних брзина галаксија, пружајући емпиријску основу за теорију ширења свемира.[1][2]

Биографија и открића[уреди]

Слајфер је рођен у Малберију (Индијана), а докторирао је на Универзитету Индијана 1909. године.[1] Целу своју каријеру „потрошио” је радећи у опсерваторији Лоуел у Флагстафу (Аризона), где је унапређен у помоћника директора 1915. године, в. д. директора 1916. те — коначно — директора 1926, функцију коју је обављао све до одласка у пензију 1952. године.[1] Његов брат Ерл Слајфер такође је био астроном и директор опсерваторије Лоуел.

Открића[уреди]

Слајфер је користио спектроскопију за истраживање периода ротације планета и састава планетарних атмосфера. 1912. године он је био први који је имао прилику да посматра померај спектралних линија галаксија, чиме је постао проналазач галактичких црвених помераја.[3] 1914. године, Слајфер је такође направио прво откриће ротације спиралних галаксија.[4] Открио је и натријумов слој 1929. године.[5] Био је „одговоран” за запошљавање Клајд Томбо, а надзирао је и рад који је довео до открића Плутона 1930. године.[1]

Едвин Хабл је обично погрешно сматран проналазачем црвеног помераја галаксија, што је — у ствари — Слајфер разматрао пре њега, још 1910-их, чега свет није био ни свестан тада;[6] ова мерења и њихов значај су увелико разматрани пре 1917. године од стране Џејмса Едварда Килера (Лик), Слајфера (Лоуел) и Вилијама Волиса Кембела (Лик) у њиховим опсерваторијама (наведено у загради).

Комбинујући своја мерења удаљености галаксија уз Слајферова мерења црвених помераја повезаних са галаксијама, Хабл и Милтон Хјумасон су открили грубу сразмерност растојања објеката са њиховим црвеним померајима. Ова корелација црвених помераја и удаљености, данас под именом Хаблов закон, формулисана је од стране Хабла и Хјумасона 1929. године и постала је основа за модерни модел ширења свемира.

Смрт[уреди]

Слајфер је умро у Флагстафу (Аризона),[1][7] где је и сахрањен на градском гробљу.

Признања[уреди]

Награде

  • Лалонд награда (енгл. Lalande Prize; франц. Prix Lalande) — 1919[1]
  • Златна медаља Академије наука у Паризу (енгл. Gold Medal of the Paris Academy of Sciences; франц. Médaille d'or de l'Académie des sciences de Paris) — 1919[1]
  • Хенри Дрејпер медаља Националне академије наука (енгл. Henry Draper Medal of the National Academy of Sciences) — 1932[1][8]
  • Златна медаља Краљевског астрономског друштва (енгл. Gold Medal of the Royal Astronomical Society) — 1932[1][9]
  • Брус медаља (енгл. Bruce Medal) — 1935[10]

Названо по њему

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 (на језику: енглески) Њујорк тајмс (9/10. новембар 1969). Nesto (sic) Slipher, 93, Astronomer, Dies. Флагстаф (Аризона), ISSN 0362-4331. pp. 47.
  2. ^ (на језику: енглески) Веј, МЏ; Хантер, Д (2013). Origins of the Expanding Universe: 1912–1932. Hunter (editors), ASP Conference Series 471, Astronomical Society of the Pacific
  3. ^ (на језику: енглески) Слајферови извештаји о вршењу првог мерења Доплеровог ефекта 17. септембра 1912. године у The radial velocity of the Andromeda Nebula, инаугуралном издању Lowell Observatory Bulletin-a (pp. 256—2.57); у свом извештају Слајфер пише следеће: »Интензитет ове брзине, која је највећа до сада уочена, поставља питање да ли је померај узрокован истом из неког другог разлога, с тим да ја верујем да сад-засад немамо нити једну другу интерпретацију по овом питању.« (енгл. »The magnitude of this velocity, which is the greatest hitherto observed, raises the question whether the velocity-like displacement might not be due to some other cause, but I believe we have at present no other interpretation for it.«) Три године касније, Слајфер је написао осврт на журнал Popular Astronomy (Spectrographic Observations of Nebulae, изд. 23. pp. 21—24), где каже следеће: »Рано откривање чињенице да велика Андромедина спирала има сасвим изузетну брзину — 300 km(/s) показала је ваљаност тада доступних средстава, способних да се спроведе истрага не само спектра спирала, већ и њихових брзина, такође.« (енгл. »The early discovery that the great Andromeda spiral had the quite exceptional velocity of – 300 km(/s) showed the means then available, capable of investigating not only the spectra of the spirals but their velocities as well.«) Слајфер је разматрао брзине 15 спиралних галаксија широм целе небеске сфере, а добио је резултат у коме су скоро све галаксије (осим њих три) имале уочљиве (тј. рецесионе) брзине. Приступљено 3. 1. 2015.
  4. ^ (на језику: енглески) Слајфер, Весто (1914). The detection of nebular rotation. Lowell Observatory Bulletin. pp. 62.
  5. ^ (на језику: енглески) Sodium (albany.edu) Приступљено 3. 1. 2015.
  6. ^ (на језику: енглески) Слајфер, Весто (1917). Proc. Amer. Phil. Soc. pp. 56, 403.
  7. ^ Trimble, Virginia; Williams, Thomas R.; Bracher, Katherine (2007). Biographical Encyclopedia of Astronomers. Springer Science & Business Media. стр. 1066. ISBN 978-0-387-30400-7.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  8. ^ (на језику: енглески) Национална академија наука. Henry Draper Medal Приступљено 3. 1. 2015.
  9. ^ (на језику: енглески) Краљевско астрономско друштво. Winners of the Gold Medal of the Royal Astronomical Society Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 25, 2011) (на језику: енглески) Приступљено 3. 1. 2015.
  10. ^ (на језику: енглески) Астрономско друштво Пацифика. Past Winners of the Catherine Wolfe Bruce Gold Medal Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 21, 2011) (на језику: енглески) Приступљено 3. 1. 2015.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]