Вељко Пауновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вељко Пауновић
Veljko Paunović wiki photo.jpg
Лични подаци
Надимак Паун
Датум рођења (1977-08-21)21. август 1977.(42 год.)
Место рођења Струмица, СФР Југославија
Висина 1,84 m
Позиција офанзивни везни / нападач
Јуниорска каријера
1983—1994 Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1994—1995
1995—1996
1996—1998
1996—2002
1998—1999
2001
2001—2002
2002—2003
2003—2005
2005
2005—2007
2007
2008
2008
2011
Партизан
Марбеља
Атлетико Мадрид Б
Атлетико Мадрид
Мајорка
Овиједо
Мајорка
Тенерифе
Атлетико Мадрид
Хановер
Хетафе
Рубин Казањ
Алмерија
Партизан
Филаделфија
13 (1)
20 (2)
22 (11)
52 (9)
24 (5)
22 (4)
33 (3)
38 (18)
35 (6)
6 (0)
44 (10)
16 (1)
7 (2)
9 (1)
17 (3)
Репрезентативна каријера**
2002—2004 Србија и Црна Гора 2 (1)
Тренерска каријера
2012—2014
2013—2014
2014—2015
2015-
Србија до 18
Србија до 19
Србија до 20
Чикаго фајер
* Датум актуелизовања: 7. март 2018.
** Датум актуелизовања: 7. март 2018.

Вељко Пауновић (Струмица, 21. август 1977) је бивши српски фудбалер,[1] а данас фудбалски тренер

Као главни стратег предводио је репрезентацију Србије за играче до двадесет (20) година, са којом је на Светском првенству за младе 2015. године, на Новом Зеланду, освојио златну медаљу.[2]

Вељко је син бившег фудбалског репрезентативца Благоја Пауновића.

Каријера[уреди]

Прошао је све млађе категорије Партизана, а за први тим је дебитовао у сезони 1994/95. и на 13 првенствених утакмица постигао 1 гол (и то у последњем мечу у коме је наступио за Партизан, против Радничког са Новог Београда). У лето 1995. године, и пре него што је постао пунолетан, одлази у Шпанију.

На Иберијском полуострву наступао је за Марбељу (1995—96), Атлетико Мадрид (1996-98, 1999-2000 и 2003-04), Мајорку (1998-99 и 2001-02), Овиједо (2000—01) и Тенерифе (2002—03).

У зиму 2005. године напушта Шпанију, постаје члан немачког Хановера,[3] али је у овом клубу одиграо само 6 утакмица, потом је добио раскид уговора, а онда је уследио његов повратак у Шпанију. Обукао је дрес Хетафеа и у периоду од 2005. до 2007. је био један од најистакнутијих појединаца екипе коју је тада предводио Бернд Шустер. Одиграо је за то време 47 утакмица за Хетафе и постигао 13 погодака. Од фебруара 2007. до јануара 2008. је наступао за руски Рубин из Казања (8 утакмица), да би потом постао члан шпанске Алмерије са којом је уговор раскинуо у јулу 2008. и прешао у матични клуб - Партизан.[4]

У децембру 2008. је одлучио да заврши каријеру само шест месеци по повратку у Партизан. Разлози су проблеми са повредама и немогућност да пружи партије на очекиваном нивоу.[5]

У јуну 2011. решио је да се врати из пензије и заради још неки долар пре потпуног повлачења. После пробе у Њујорку током 2009, када је одбио једногодишњи уговор, Пауновић је одлучио да Филаделфија буде његов нови клуб. Са њима је одиграо 17 утакмица и постигао 3 гола након чега је објавио дефинитиван крај каријере.[6]

Репрезентација[уреди]

Репрезентативни дрес је облачио два пута. Дебитовао је против Мексика 2002. године, а у свом другом мечу за репрезентацију је 2004. године (против Северне Ирске) био и стрелац јединог поготка за селекцију СЦГ.

Референце[уреди]

  1. ^ Вујчић, Ђурађ (29. 3. 2012). „Veljko Paunovic RedNation Online Interview” (на језику: енглески). Приступљено 30. 3. 2012. 
  2. ^ Тодић, Маја (14. 6. 2015). „Вељко Пауновић за СК: Ко помисли да је фаворит, иде кући”. 
  3. ^ „Вељко Пауновић у Хановеру”. b92.net. Приступљено 27. 12. 2016. 
  4. ^ „Вељко Пауновић у Партизану”. rts.rs. Приступљено 27. 12. 2016. 
  5. ^ „Вељко Пауновић завршио каријеру”. sport.blic.rs. Приступљено 27. 12. 2016. 
  6. ^ „Вељко Пауновић коначно у пензији”. b92.net. Приступљено 27. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди]