Вељко Пауновић
| Вељко Пауновић | |||
|---|---|---|---|
|
Пауновић 2017. | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Паун, Пауно | ||
| Датум рођења | 21. август 1977. | ||
| Место рођења | Струмица, СР Македонија, СФРЈ | ||
| Висина | 1,84 m | ||
| Позиција | офанзивни везни / нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1983—1994. | Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1994—1995. 1995—1996. 1996—1998. 1996—2002. 1998—1999. 2001. 2001—2002. 2002—2003. 2003—2005. 2005. 2005—2007. 2007. 2008. 2008. 2011. |
Партизан Марбеља Атлетико Мадрид Б Атлетико Мадрид → Мајорка → Овиједо → Мајорка Тенерифе Атлетико Мадрид Хановер Хетафе Рубин Казањ Алмерија Партизан Филаделфија јунион |
13 20 22 52 24 22 33 38 35 6 44 16 7 9 17 |
(1) (2) (11) (9) (5) (4) (3) (18) (6) (0) (10) (1) (2) (1) (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2002—2004. | Србија и Црна Гора | 2 | (1) |
| Тренерска каријера | |||
| 2012—2014. 2013—2014. 2014—2015. 2015—2019. 2020—2022. 2023. 2024—2025. 2025. 2025— |
Србија до 18 Србија до 19 Србија до 20 Чикаго фајер Рeдинг Гвадалахара Тигрес УАНЛ Реал Овиједо Србија | ||
Вељко Пауновић (Струмица, 21. август 1977) јесте српски фудбалски тренер и бивши фудбалер. Тренутно је селектор репрезентације Србије.
Током играчке каријере покривао је позиције предњег везног и нападачa. Kаријеру је започео у Партзану. Највише времена је провео у Шпанији где је играо за осам клубова.[1] У Ла лиги је укупно играо једанаест сезона притом сакупивши 212 наступа и 38 голова. Такође је играо у Немачкој, Сједињеним Државама и Русији.
Први тренерски ангажман имао је у млађим селекцијима Србије. Највећи успех је остварио предводећи репрезентацију Србије до 20 година на Светском првенству 2015. на коме је освојена златна медаља.[2] Касније је водио Чикаго фајер, Рединг, Гвадалахару, Тигрес и Реал Овиједо.
Каријера
[уреди | уреди извор]Прошао је све млађе категорије Партизана, а за први тим је дебитовао у сезони 1994/95. и на 13 првенствених утакмица постигао 1 гол (и то у последњем мечу у коме је наступио за Партизан, против Радничког са Новог Београда). У лето 1995. године, и пре него што је постао пунолетан, одлази у Шпанију.
На Иберијском полуострву наступао је за Марбељу (1995–96), Атлетико Мадрид (1996–98, 1999–2000 и 2003–04), Мајорку (1998–99 и 2001–02), Овиједо (2000–01) и Тенерифе (2002–03).
У зиму 2005. године напушта Шпанију, постаје члан немачког Хановера,[3] али је у овом клубу одиграо само 6 утакмица, потом је добио раскид уговора, а онда је уследио његов повратак у Шпанију. Обукао је дрес Хетафеа и у периоду од 2005. до 2007. је био један од најистакнутијих појединаца екипе коју је тада предводио Бернд Шустер. Одиграо је за то време 47 утакмица за Хетафе и постигао 13 погодака. Од фебруара 2007. до јануара 2008. је наступао за руски Рубин из Казања (8 утакмица), да би потом постао члан шпанске Алмерије са којом је уговор раскинуо у јулу 2008. и прешао у матични клуб – Партизан.[4]
У децембру 2008. је одлучио да заврши каријеру само шест месеци по повратку у Партизан. Разлози су проблеми са повредама и немогућност да пружи партије на очекиваном нивоу.[5]
У јуну 2011. решио је да се врати из пензије. После пробе у Њујорку током 2009, када је одбио једногодишњи уговор, Пауновић је одлучио да Филаделфија буде његов нови клуб.[1] Са њима је одиграо 17 утакмица и постигао 3 гола након чега је објавио дефинитиван крај каријере.[6]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Репрезентативни дрес је облачио два пута. Дебитовао је против Мексика 2002. године, а у свом другом мечу за репрезентацију је 2004. године (против Северне Ирске) био и стрелац јединог поготка за селекцију СЦГ.
Лични живот
[уреди | уреди извор]Вељко је син бившег фудбалског репрезентативца Благоја Пауновића.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Пауновић у дресу Хетафеа 2006.
-
Пауновић као тренер Чикаго фајера 2017.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Vujcic, Djuradj (29. 3. 2012). „Inside the MLS: Veljko Paunovic” (на језику: енглески). RedNation Online. Архивирано из оригинала 23. 1. 2024. г. Приступљено 15. 12. 2024.
- ^ Тодић, Маја (14. 6. 2015). „Вељко Пауновић за СК: Ко помисли да је фаворит, иде кући”. Архивирано из оригинала 20. 6. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2015.
- ^ „Вељко Пауновић у Хановеру”. b92.net. 01. 02. 2005. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ „Вељко Пауновић у Партизану”. rts.rs. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ „Вељко Пауновић завршио каријеру”. sport.blic.rs. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ „Вељко Пауновић коначно у пензији”. b92.net. 19. 01. 2012. Приступљено 27. 12. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рођени 1977.
- Струмичани
- Срби у Северној Македонији
- Српски фудбалери
- Фудбалски репрезентативци Србије и Црне Горе
- Натурализовани држављани Шпаније
- Везни играчи у фудбалу
- Нападачи у фудбалу
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Атлетико Мадрида
- Фудбалери Мајорке
- Фудбалери Реал Овиједа
- Фудбалери Тенерифа
- Фудбалери Хановера 96
- Фудбалери Хетафеа
- Фудбалери Рубина
- Тренери ФК Чикаго фајер
- Тренери ФК Рединг
- Тренери ФК Гвадалахара
- Тренери ФК Тигрес УАНЛ
- Тренери ФК Реал Овиједо
- Селектори фудбалске репрезентације Србије