Благоје Пауновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Благоје Пауновић
Благоје Пауновић
Благоје Пауновић
Лични подаци
Пуно име Благоје Пауновић
Датум рођења (1947-06-04)4. јун 1947.
Место рођења Пусто Шилово код Лесковца, СФРЈ
Датум смрти 9. децембар 2014.(2014-12-09) (67 год.)
Место смрти Београд, Србија
Позиција Одбрана
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1965—1975
1975—1977
1977—1978
1978
1978—1979
Партизан
Утрехт
ОФК Кикинда
Окленд Стомперс
Синђелић
451 (5)
37 (0)
7 (0)
23 (0)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1967—1973 Југославија 39 (0)
Тренерска каријера
1994
1999—2002
2002—2003
2009—2010
2010—2011
Логроњес
Телеоптик
Будућност Банатски Двор
Смедерево
БАСК
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1968. Италија Југославија

Благоје Пауновић (Пусто Шилово, 4. јун 1947Београд, 9. децембар 2014) био је југословенски и српски фудбалер, а касније и фудбалски тренер.

Биографија[уреди]

Поникао је у пионирској екипи Партизана, прошао је кроз све селекције београдских „црно-белих“ и као исткнути крилни халф и центархалф од 1965. до 20. децембра 1975. одиграо укупно 451 утакмицу и постигао пет голова. У тиму је на месту центархалфа наследио Бранка Рашовића.

Од 28. децембра 1975. до 23. јула 1977. с успехом је играо у Холандији за екипу Утрехта. Кад се вратио одиграо је свега неколико утакмица за ОФК Кикинду, а од јануара до августа 1978. играо је у америчкој професионалној екипи Окленд Стомперс. Каријеру је завршио у београдском Синђелићу за који је играо у јесењој сезони 1978.

Уз десет сусрета за омладинску (1964-1965) и две утакмице за младу репрезентацију (1967-1969), одиграо је и 39 утакмица за најбољу селекцију Југославије.

Дебитовао је 12. новембра 1967. у сусрету против Албаније (4:0) у Београду, играо је у тиму који је Европском првенству 1968. у Италији заузео друго место. Од дреса са државним грбом опростио се 4. фебруара 1973. на пријатељској утакмици против Туниса (5:0) у Тунису.

Као тренер радио је у шпанском Логроњесу, затим Телеоптику, Будућности из Банатског Двора, Смедереву и БАСК-у, али је највише времена провео као члан стручног штаба Партизана као асистент Милоша Милутиновића, Ивице Осима, Љубише Тумбаковића и Владимира Вермезовића.

Његов син је познати фудбалски тренер Вељко Пауновић.

Спољашње везе[уреди]