Википедија:Транскрипција са португалског језика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Транскрипција имена из португалског у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем португалског језика, пак, знатно се разликује од оног српског. Наиме, португалска фонетика једна је од најсложенијих европских, са гласовима веома различитим и са великим варијацијама изговора, зависно од нагласка, односно ненаглашености, затим положаја у речи, гласовног суседства и додира речи у сложеним именима.

Особености[уреди]

Што се тиче особености, у португалском језику, како је већ напоменуто, постоји велики јаз између писма и изговора. Услед великих варијација изговора, ни најсложенија правила не би осигурала да српски изговор за португалско ухо звучи као близак и добро погођен. Међутим, он у писму оставља утисак уједначености, сличне шпанском или италијанском језику. Једини начин да правила српске транскрипције остану једноставна, те да се створи норма која се може лако и постојано задржати, јесте одлучан ослонац на писмо. Додуше, овај поступак, сличан као и за руска имена, неизбежно значи и занемаривање низа позиционих и других варијација изговора.

Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима писати о морепловцима Фернанду Магелану и Жилу Јанешу, мада би називи сковани према правилима били Фернао де Магаљаис и Жил Еанес. Исто ће и главни град Португалије бити Лисабон, а не Лизбоа. Ипак, ради доследности, ваља предложити две измене изражајних навика — за градове Бело Оризонте (уместо „Бело Хоризонте“) и Сао Пауло (уместо „Сао Паоло“).

Опис система[уреди]

Већина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак од преноса „глас за глас“ јесу следеће графеме:

  • AE, ÃE — транс. аи (порт. Caetano — Каитано)
  • ÃO — транс. ао (порт. Falcão — Фалкао)
  • C — транс. к (порт. Copacabana — Копакабана)
    • пред E, I транс. с (порт. Recife — Ресифе)
  • CH — транс. ш (порт. Funchal — Фуншал)
  • Ç — транс. с (порт. Lourenço — Лоренсо)
  • E — транс. е (ван диграфа AE, ÃE, ÕE)
  • G — транс. г (порт. Grosso — Гросо)
    • пред E, I транс. ж (порт. Gerais — Жераис)
  • GU — транс. гв (порт. Guarda — Гварда)
    • пред E, I транс. г (порт. Miguel — Мигел)
  • H — транс. (порт. Henrique — Енрике)
    • у диграфима CH, LH, NH као ш, љ, њ
  • I — транс. и (порт. Carioca — Кариока)
    • интервокалско ј (порт. Correio — Корејо)
  • J — транс. ж (порт. Joaquim — Жоаким)
  • LH — транс. љ (порт. Ramalho — Рамаљо)
  • NH — транс. њ (порт. Agostinho — Агостињо)
  • ÕE — транс. ои (порт. Camões — Камоис)
  • OU — транс. о (порт. Mourinho — Морињо)
  • O (остало) — транс. о (порт. Porto — Порто)
  • QU — транс. кв (порт. Quadros — Квадрос)
    • пред E, I транс. к (порт. Quental — Кентал)
  • S (уп. SS) — транс. с (порт. Santos — Сантос)
    • интервокалско з (порт. Cardoso — Кардозо)
    • звучно з (порт. Dausdado — Деуздадо)
  • SC — транс. ск (порт. Cascais — Каскаис)
    • пред E, I транс. с (порт. Nascimento — Насименто)
  • U — транс. у (ван диграфа OU)
  • X (обично) — транс. ш (порт. Baixa — Баиша)
  • Z — транс. з (порт. Azevedo — Азеведо)
    • безвучно с (порт. Vazquez — Васкез)

Португалско дупло ss увек се преноси као с (без обзира на позицију), за разлику од обичног s, које се каткад преноси и као озвучено з. Поједине графеме, како је назначено, посебно се преносе испред вокала предњег реда (и, е).

Предложени транскрипциони систем углавном је сагласан са досадашњим изражајним обичајем, мада постоје тенденције да се српско писање у већој мери равна према говору. Прецизније говорећи, садашњи систем предвиђа три главна упрошћавања. Прво, за самогласничке замене узете су оне које одговарају изговору под нагласком, занемаривши позиционе промене вокалске боје (нпр. Порто Алегре за Porto Alegre уместо „Порту Алегри“).

Друго, занемарена је назалност самогласника обележених надредним знаком. Отуда Гимараис за Guimarães уместо „Гимараинс“ или Сао Пауло за São Paulo уместо „Сан Пауло“, евентуално „Саун Пауло“. На крају, поштујући језичко и нормативно јединство португалског језика, није у погледу преношења s, z предвиђена разлика за португалска и бразилска имена (нпр. Сантош, Сантос за Santos), већ једно решење, ослоњено на писмо и бразилски изговор.

Напомена: Не треба мислити да ћемо погодити португалски изговор ако напишемо нпр. „Дош Сантош“ или „Душ Сантуш“ (DOS SANTOS). Ово често име, свеједно да ли му је носилац из Португалије, Бразила, Анголе или Мозамбика, Португалци изговарају приближно „Ду-Сантуш“, а Бразилци „Ду-Сантус“. Слично томе ће GOMES DA CRUZ у бразилском изговору бити „Гомиз-да-Крус“, а у португалском „Гомиж-да-Круш“. Треба се, дакле, одлучити за транскрипцију нешто ближу португалском или бразилском и у одређеним позицијама, а не за обе. За бразилски изговор опредељујемо се не толико због величине и значаја Бразила, колико зато што је ближи писму.

— Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска

Литература[уреди]

  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: португалски”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 213-215. ISBN 978-86-7946-079-0. 
  • „Ипак: Са Пинто”. Недељне информативне новине — НИН. Приступљено 13. 7. 2014.