Википедија:Транскрипција са грчког језика

Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима.

Транскрипција имена из новогрчког у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем новогрчког језика сличан је оном српског, а олакшавајућа околност је и та што постоји вишевековна традиција транскрипције овог језика. Наиме, прва имена прилагођавана словенским језицима (систем су осмислили Ћирило и Методије у деветом веку) потичу баш из овог језика. У даљем тексту налазе се релевантна правила.

Особености

Новогрчка имена по питању транскрипције захтевају сасвим другачији приступ у односу на она старогрчка. Системска транскрипција код њих се начелно не примењује, већ се у обзир узима новогрчки гласовни систем. Наравно, ово не важи за већ усвојена (традиционална) географска имена као што су Микена, Олимп, Епир, Лезбос, Кипар, Крит, Солун, Крф, без обзира на то како гласе у данашњем грчком (Микинес, Олимбос и слично).

Ако за неко име не постоји традиционална транскрипција, примењује се првенствено фонолошки поступак. У личним именима није потпуно искључена ни употреба појединих адаптираних традиционалних облика (нпр. Константин уместо дословног Константинос), али је главно правило, што нарочито важи за презимена, да се полази од новогрчког изговора (у којем иначе има доста промена у односу на старогрчку ортоепију).

Опис система

Грчко писмо се састоји од 24 слова, од чега је 7 самогласника и 17 сугласника. Полазећи од савременог писма и правописа, у српски језик се основна слова алфабета преносе на следећи начин:

А α (άλφα — алфа) — као глас А — (αεροδρόμιο [аеродромио], аеродром)
Β β (βήτα — бета, вита) — као глас В — (βιολί [виоли], виолина)
Γ γ (γάμμα, γάμα — гама) — као глас Г^[а] — (γραμμόφωνο [грамофоно], грамофон)
- изузетно као Ј испред и, е — (γιαούρτι [јаурти], јогурт)
Δ δ (δέλτα — делта) — као глас Д — (δραχμή [драхми], драхма)
Ε ε (έψιλον — епсилон) — као глас Е — (έπος [епос], еп)
Ζ ζ (ζήτα — зета, зита) — као глас З — (ζουμπούλι [зумбули], зумбул)
Η η (ήτα — ета, ита) — као глас И — (ηγούμενος [игуменос], игуман)
Θ θ (θήτα — тета, тита) — као глас Т — (θέατρο [театро], позориште, театар)
Ι ι (ιώτα — јота) — као глас И испред сугласника — (Ιταλία [италиа], Италија)
- као глас Ј испред самогласника (Ιανουάριος [јануариос], јануар)
Κ κ (κάππα — капа) — као глас К — (κρεβάτι [кревати], кревет)
Λ λ (λάμδα — ламбда) — као глас Л — (λεμόνι [лемони], лимун)
Μ μ (μι — ми) — као глас М — (μουσείο [мусио], музеј)
Ν ν (νι — ни) — као глас Н — (νόμισμα [номисма], новац)
Ξ ξ (ξι — кси) — као два гласа КС — (ταξί [такси], такси)
Ο ο (όμικρον — омикрон) — као глас О — (ορχήστρα [орхистра], оркестар)
Π π (πι — пи) — као глас П — (πάρκο [парко], парк)
Ρ ρ (ρω — ро) — као глас Р — (ραδιόφωνο [радиофоно], радио)
Σ σ, ς (σίγμα — сигма) — као глас С — (σαπούνι [сапуни], сапун)
Τ τ (ταυ — тау, таф) — као глас Т — (τηλέφωνο [тилефоно], телефон)
Υ υ (ύψιλον — ипсилон) — као глас И — (υπομένω [ипомено], трпети)
Φ φ (φι — фи) — као глас Ф — (φωτογραφία [фотографиа], фотографија)
Χ χ (χι — хи) — као глас Х — (χίλια [хилиа], хиљада)
Ψ ψ (ψι — пси) — као два гласа ПС — (ψυχή [психи], душа)
Ω ω (ωμέγα — омега) — као глас О — (ώρα [ора], време).

У ситуацијама када се два сугласника налазе један крај другог (γραμμόφωνο, θαλασσα), увек се изговарају и прилагођавају као један глас (грамофоно, таласа). Гласови η, ι, υ се у савременом грчком изговарају на исти начин, као српско и (у старогрчком изговор је, редом, био е, и, у). Гласови ο и ω се такође изговарају на исти начин, оба као о (у старогрчком омега означава дуго о). У грчким речима наглашен је обично само један слог, према правопису назначен акцентованим гласом, а који се при транскрипцији занемарује.

Дифтонзи се састоје од два самогласника који се изговарају као један глас. У грчком језику то су:

αι — као глас Е — (αρχαιολόγος [археологос], археолог)
οι — као глас И — (οικογένεια [икогениа], породица)
ει — као глас И — (εικόνα [икона], слика, икона)
αυ — као АФ испред безвучних сугласника — (αυτοκίνητο [афтокинито], аутомобил)
αυ — као АВ испред звучних и сонанта — (αυλή [авли], двориште)
ευ — као ЕФ^[б] испред безвучних сугласника — (ευχαριστώ [ефхаристо], хвала)
ευ — као ЕВ испред звучних и сонанта — (Ευρώπη [европи], Европа)
ου — као глас У — (κουτί [кути], кутија)

Комбинације сугласника се састоје од два сугласника који се изговарају као један глас. У грчком језику то су:

μπ — на почетку речи као Б — (μπαλκόνι [балкони], балкон)
- у средини речи као МБ — (λάμπα [ламба], лампа)
ντ — на почетку речи као Д — (ντίσκο [диско], дискотека)
- у средини речи као НД — (μανταρίνι [мандарини], мандарина)
γκ — на почетку речи као Г — (γκαλερί [галери], галерија)
- у средини и на крају речи као НГ — (πάρκινγκ [паркинг], паркинг)
γγ — увек као НГ — (Αγγλος [англос], Енглез)
τσ — као Ц — (τσιγάρο [цигаро], цигарета)
τζ — као ДЗ — (τζιν [дзин], џин)

Напомене

^ У тачки 193. (стр. 167), Правопис наводи: „Грчка гама се испред вокала предњег реда [и, е] изговара као ј, а у другим случајевима као звучни веларни спирант, који би се могао преносити нашим [српским] г, евент. х. Ипак ће бити повољније да у транскрипцији Γ идемо за писмом, нарочито због имена од основе Georg-; нпр. Георгијадис по фонетској транскрипцији било би Јорјијадис.“ Међутим, остаје нејасно да ли норми припадају имена као што су Јоргос (Γιώργος) и Јанис (Γιάννης), односно да ли су неправилна, укорењена или је ово још један од пропуста у Правопису.
^ Изузетно се ευ, ради лакшег изговора, у крајњем слогу претвара у еу (нпр. Одисеус за Οδυσσεύς уместо Одисефс).

Литература

Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: класична и интернационална лексика”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 166-167. ISBN 978-86-7946-079-0.
Јелић Кубуриду, Марица (2010). Српско-грчки и грчко-српски речник са основама граматике грчког језика и правилима прилагођавања српском језику. Београд. ISBN 978-86-7978-023-2.

[1] У тачки 193. (стр. 167), Правопис наводи: „Грчка гама се испред вокала предњег реда [и, е] изговара као ј, а у другим случајевима као звучни веларни спирант, који би се могао преносити нашим [српским] г, евент. х. Ипак ће бити повољније да у транскрипцији Γ идемо за писмом, нарочито због имена од основе Georg-; нпр. Георгијадис по фонетској транскрипцији било би Јорјијадис.“ Међутим, остаје нејасно да ли норми припадају имена као што су Јоргос (Γιώργος) и Јанис (Γιάννης), односно да ли су неправилна, укорењена или је ово још један од пропуста у Правопису.

[2] Изузетно се ευ, ради лакшег изговора, у крајњем слогу претвара у еу (нпр. Одисеус за Οδυσσεύς уместо Одисефс).

[а]

[б]