Вилијам Томсон, 1. барон Келвин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вилијам Томсон
Lord Kelvin photograph.jpg
Lord Kelvin
Пуно имеВилијам Томсон, 1. барон Келвин
Датум рођења(1824-06-26)26. јун 1824.
Место рођењаБелфаст
Британија[1][2]
Датум смрти17. децембар 1907.(1907-12-17) (83 год.)
Место смртиЛаргс
Пољефизика
ШколаУниверзитет у Глазгову, Peterhouse
ПотписLord Kelvin Signature.svg

Вилијам Томсон, 1. барон Келвин (енгл. William Thomson, 1st Baron Kelvin; Белфаст, 26. јун 1824Ларгс, 17. децембар 1907) био је британски теоријски физичар,[3][2] који је развио Џулово схватање о претварању топлоте у механички рад. Пронашао је галванометар са огледалом за примање телеграфских сигнала. У његову част јединица Међународног система мера за температуру добила је име келвин (К). Нпр. тачка смрзавања воде 0 °C = 273 K. Док је постојање доње границе температуре (апсолутна нула) било познато пре његовог рада, Лорд Келвин је познат по томе што је утврдио њену исправну вредност као приближно -273,15 степени Целзијуса или -459,67 степени Фаренхајта.

При Универзитету у Глазгову он је извршио важне радове у математичкој анализи електрицитета и формулацији првог и другог закона термодинамике, и у знатној мери је допринео појави дисциплине физика у њеној модерној форми. Он је блиско сарађивао са математичким професором Хју Блекберном у свом раду. Он је исто тако имао каријеру као инжењер и изумитељ телеграфа, што му је донело реноме у очима јавности и осигурало његово богатство, славу и част. За свој рад на трансатлантском телеграфском пројекту краљица Викторија му је доделила статус витеза 1866. године, те је постао Сер Вилијам Томсон. Имао је широке поморске интересе и био је најзапаженији због свог рада на морнарском компасу, који је раније имао ограничену поузданост.

Године 1892. године постао је припадник племства, што је вид признања за његова достигнућа у области термодинамике, и за његово противљење покрету ирске домаће управе,[4][5][6] те је постао Барон Келвин од Ларгса, у округу Ајшир. Услед његове активности у индустријском истраживању и развоју, регрутовао га је око 1899. године Џорџ Истман да би радио као заменик председавајућег одбора британске компаније Кодак Лимитед, која је повезана с Истмановим Кодаком.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ Grabiner, Judy (2002). Creators of Mathematics: The Irish Connection (book review)” (PDF). Irish Math. Soc. Bulletin. 48: 67. Приступљено 27. 6. 2016. 
  2. 2,0 2,1 [1] Encyclopædia Britannica
  3. ^ Grabiner, Judy (2002). Creators of Mathematics: The Irish Connection (book review)” (PDF). Irish Math. Soc. Bulletin. 48: 67. Приступљено 27. 6. 2016. 
  4. ^ Kelvin and Ireland Raymond Flood, Mark McCartney and Andrew Whitaker (2009) J. Phys.: Conf. Ser. 158 011001
  5. ^ Randall, Lisa (2005). Warped Passages. New York: HarperCollins.  p.162
  6. ^ „Hutchison, Iain "Lord Kelvin and Liberal Unionism" (PDF). Приступљено 29. 10. 2011. 
  7. ^ Lord Kelvin, Recipient of The John Fritz Medal in 1905 Matthew Trainer, Physics in Perspective, (2008) 10, 212–223

Литература[уреди]

Келвинови радови[уреди]

Биографија, историја идеја и критике[уреди]

  • Buchwald, J. Z. (1977). „William Thomson and the mathematization of Faraday's electrostatics”. Historical Studies in the Physical Sciences. 8: 101—136. doi:10.2307/27757369. 
  • Burchfield, J. D. (1990). Lord Kelvin and the Age of the Earth. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-08043-7. 
  • Cardoso Dias, D.M. (1996). „William Thomson and the Heritage of Caloric”. Annals of Science. 53 (5): 511—520. doi:10.1080/00033799600200361. 
  • Chang, H. (2004). Inventing Temperature: Measurement and Scientific Progress. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-517127-3. 
  • Gooding, D. (1980). „Faraday, Thomson, and the concept of the magnetic field”. British Journal of the History of Science. 13 (2): 91—120. doi:10.1017/S0007087400017726. 
  • Gossick, B. R. (1976). „Heaviside and Kelvin: a study in contrasts”. Annals of Science. 33 (3): 275—287. doi:10.1080/00033797600200561. 
  • Gray, A. (1908). Lord Kelvin: An Account of His Scientific Life and Work. London: J. M. Dent & Co. 
  • Green, G. & Lloyd, J. T. (1970). Kelvin's instruments and the Kelvin Museum. Glasgow: University of Glasgow. ISBN 978-0-85261-016-9. 
  • Kargon, R.H.; Achinstein, P., ур. (1987). Kelvin's Baltimore Lectures and Modern Theoretical Physics; Historical and Philosophical Perspectives. Cambridge Massachusetts: MIT Press. ISBN 978-0-262-11117-1. 
  • King, A. G. (1925). Kelvin the Man. London: Hodder & Stoughton. 
  • King, E. T. (1909). Lord Kelvin's Early Home. London: Macmillan. 
  • Knudsen, O. (1972). „From Lord Kelvin's notebook: aether speculations”. Centaurus. 16: 41—53. Bibcode:1972Cent...16...41K. doi:10.1111/j.1600-0498.1972.tb00164.x. 
  • Lekner, J. (2012). „Nurturing genius: the childhood and youth of Kelvin and Maxwell” (PDF). New Zealand Science Review. 
  • Lindley, D. (2004). Degrees Kelvin: A Tale of Genius, Invention and Tragedy. Joseph Henry Press. ISBN 978-0-309-09073-5. 
  • McCartney, M.; Whitaker, A., ур. (2002). Physicists of Ireland: Passion and Precision. Institute of Physics Publishing. ISBN 978-0-7503-0866-3. 
  • May, W. E. (1979). „Lord Kelvin and his compass”. Journal of Navigation. 32: 122—134. doi:10.1017/S037346330003318X. 
  • Munro, J. (1891). Heroes of the Telegraph. London: Religious Tract Society. 
  • Murray, D. (1924). Lord Kelvin as Professor in the Old College of Glasgow. Glasgow: Maclehose & Jackson. 
  • Russell, A. (1912). Lord Kelvin: His Life and Work. London: T.C. & E.C.Jack. Приступљено 25. 03. 2014. 
  • Sharlin, H. I. (1979). Lord Kelvin: The Dynamic Victorian. Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-00203-3. 
  • Smith, C. & Wise, M. N. (1989). Energy and Empire: A Biographical Study of Lord Kelvin. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-26173-9. Приступљено 25. 03. 2014. 
  • Thompson, S. P. (1910). Life of William Thomson: Baron Kelvin of Largs. London: Macmillan.  In two volumes Volume 1 Volume 2
  • Tunbridge, P. (1992). Lord Kelvin: His Influence on Electrical Measurements and Units. Peter Peregrinus: London. ISBN 978-0-86341-237-0. 
  • Wilson, D. (1910). William Thomson, Lord Kelvin: His Way of Teaching. Glasgow: John Smith & Son. 
  • Wilson, D. B. (1987). Kelvin and Stokes: A Comparative Study in Victorian Physics. Bristol: Hilger. ISBN 978-0-85274-526-7. 

Спољашње везе[уреди]

Академске канцеларије
Претходник:
Ерл од Стера
Канцелар Универзитета у Глазгову
1904—1907.
Наследник:
Ерл од Роузберија
Перство Уједињеног Краљевства
Ново стварање Барон Келвин
1892—1907.
Престанак постојања