Вилијам Томсон, 1. барон Келвин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Томсон
Lord Kelvin photograph.jpg
Lord Kelvin
Пуно име Вилијам Томсон, 1. барон Келвин
Датум рођења (1824-06-26)26. јун 1824.
Место рођења Белфаст
Датум смрти 17. децембар 1907.(1907-12-17) (83 год.)
Место смрти Ларгс
Поље физика
Школа Универзитет у Глазгову, Peterhouse

Вилијам Томсон, 1. барон Келвин (енгл. William Thomson, 1st Baron Kelvin; Белфаст, 26. јун 1824Ларгс, 17. децембар 1907) био је британски теоријски физичар, који је развио Џулово схватање о претварању топлоте у механички рад. Пронашао је галванометар са огледалом за примање телеграфских сигнала. У његову част јединица Међународног система мера за температуру добила је име келвин (К). Нпр. тачка смрзавања воде 0 °C = 273 K.

Литература[уреди]

Келвинови радови[уреди]

Биографија, историја идеја и критике[уреди]

  • Buchwald, J.Z. (1977). „William Thomson and the mathematization of Faraday's electrostatics”. Historical Studies in the Physical Sciences. 8: 101—136. doi:10.2307/27757369. 
  • Burchfield, J.D. (1990). Lord Kelvin and the Age of the Earth. University of Chicago Press. ISBN 0-226-08043-9. 
  • Cardoso Dias, D.M. (1996). „William Thomson and the Heritage of Caloric”. Annals of Science. 53 (5): 511—520. doi:10.1080/00033799600200361. 
  • Chang, H. (2004). Inventing Temperature: Measurement and Scientific Progress. Oxford University Press. ISBN 0-19-517127-6. 
  • Gooding, D. (1980). „Faraday, Thomson, and the concept of the magnetic field”. British Journal of the History of Science. 13 (2): 91—120. doi:10.1017/S0007087400017726. 
  • Gossick, B.R. (1976). „Heaviside and Kelvin: a study in contrasts”. Annals of Science. 33 (3): 275—287. doi:10.1080/00033797600200561. 
  • Gray, A. (1908). Lord Kelvin: An Account of His Scientific Life and Work. London: J. M. Dent & Co. 
  • Green, G. & Lloyd, J.T. (1970). Kelvin's instruments and the Kelvin Museum. Glasgow: University of Glasgow. ISBN 0-85261-016-5. 
  • Kargon, R.H.; Achinstein, P., ур. (1987). Kelvin's Baltimore Lectures and Modern Theoretical Physics; Historical and Philosophical Perspectives. Cambridge Massachusetts: MIT Press. ISBN 0-262-11117-9. 
  • King, A.G. (1925). Kelvin the Man. London: Hodder & Stoughton. 
  • King, E.T. (1909). Lord Kelvin's Early Home. London: Macmillan. 
  • Knudsen, O. (1972). „From Lord Kelvin's notebook: aether speculations”. Centaurus. 16: 41—53. Bibcode:1972Cent...16...41K. doi:10.1111/j.1600-0498.1972.tb00164.x. 
  • Lekner, J. (2012). „Nurturing genius: the childhood and youth of Kelvin and Maxwell” (PDF). New Zealand Science Review. 
  • Lindley, D. (2004). Degrees Kelvin: A Tale of Genius, Invention and Tragedy. Joseph Henry Press. ISBN 0-309-09073-3. 
  • McCartney, M.; Whitaker, A., ур. (2002). Physicists of Ireland: Passion and Precision. Institute of Physics Publishing. ISBN 0-7503-0866-4. 
  • May, W.E. (1979). „Lord Kelvin and his compass”. Journal of Navigation. 32: 122—134. doi:10.1017/S037346330003318X. 
  • Munro, J. (1891). Heroes of the Telegraph. London: Religious Tract Society. 
  • Murray, D. (1924). Lord Kelvin as Professor in the Old College of Glasgow. Glasgow: Maclehose & Jackson. 
  • Russell, A. (1912). Lord Kelvin: His Life and Work. London: T.C. & E.C.Jack. Приступљено 25. 3. 2014. 
  • Sharlin, H.I. (1979). Lord Kelvin: The Dynamic Victorian. Pennsylvania State University Press. ISBN 0-271-00203-4. 
  • Smith, C. & Wise, M.N. (1989). Energy and Empire: A Biographical Study of Lord Kelvin. Cambridge University Press. ISBN 0-521-26173-2. Приступљено 25. 3. 2014. 
  • Thompson, S.P. (1910). Life of William Thomson: Baron Kelvin of Largs. London: Macmillan.  In two volumes Volume 1 Volume 2
  • Tunbridge, P. (1992). Lord Kelvin: His Influence on Electrical Measurements and Units. Peter Peregrinus: London. ISBN 0-86341-237-8. 
  • Wilson, D. (1910). William Thomson, Lord Kelvin: His Way of Teaching. Glasgow: John Smith & Son. 
  • Wilson, D.B. (1987). Kelvin and Stokes: A Comparative Study in Victorian Physics. Bristol: Hilger. ISBN 0-85274-526-5. 

Спољашње везе[уреди]


Академске канцеларије
Претходник:
Ерл од Стера
Канцелар Универзитета у Глазгову
1904—1907.
Наследник:
Ерл од Роузберија
Перство Уједињеног Краљевства
Ново стварање Барон Келвин
1892—1907.
Престанак постојања