Пређи на садржај

Вишевац

Координате: 44° 15′ 16″ С; 20° 55′ 16″ И / 44.2544° С; 20.9211° И / 44.2544; 20.9211
С Википедије, слободне енциклопедије
Вишевац
Споменик Карађорђу рођеном у Вишевцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ОпштинаРача
Становништво
 — 2022.Пад 514
Географске карактеристике
Координате44° 15′ 16″ С; 20° 55′ 16″ И / 44.2544° С; 20.9211° И / 44.2544; 20.9211
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина222 m
Вишевац на карти Србије
Вишевац
Вишевац
Вишевац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Вишевац је село у општини Рача у Шумадијском округу. Најближи већи градови су Крагујевац и Смедеревска Паланка. Према попису из 2022. има 514 становника (према попису из 2011. било је 610 становника).[1]

Село је настало око 1738, међу насељеницима је био и Карађорђев деда Јован.[2] У Вишевцу је рођен, одрастао и живео вођа Првог српског устанка, Ђорђе Петровић.

У Вишевцу се налазе Споменик Карађорђу и етно-комплекс из доба Карађорђевог живота.[3][4] Кроз село протиче и река Рача која раздваја Вишевац на два дела. Низводно са десне стране реке је „Градиште“ на коме је Карађорђе рођен.[5] Овде се налази Црква Светог Георгија.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Вишевац живи 576 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (43,2 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 211 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.298
1953. 1.361
1961. 1.270
1971. 1.126
1981. 1.002
1991. 850 822
2002. 700 739
2011. 610
2022. 514
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
698 99,71%
Југословени
  
2 0,28%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ "Политика", 4. мај 1938
  3. ^ Карађорђев завичај прекрио заборав („Вечерње новости“, 1. мај 2014)
  4. ^ Карађорђев етно-комплекс неће више пропадати („Вечерње новости“, 2. мај 2014)
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 07. 2021. г. Приступљено 06. 10. 2021. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]