Вучић (Рача)
Вучић | |
|---|---|
Вучић | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Рача |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 12′ 00″ С; 20° 59′ 00″ И / 44.2° С; 20.983333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 180 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Вучић је насеље у Србији у општини Рача у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 746 становника (према попису из 2011. било је 836 становника).[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Територија села Вучић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у источном делу територије општине Рача. Смештена је на обе стране Вучићког потоке, притоке реке Раче. Река Рача пролази североисточном страном сеоског атара.[2]
Вучић се на северу граничи са Рачом, на истоку Трском, на југу са Сипићем и западу Мирашевцем. Атар села је 1016 хектара. Налази се на 180 метара надморске висине, око 5 км јужно од Раче, 30 км северно од Крагујевца и око 120 км јужно од Београда.[3] Налази се на обе стране пута Рача – Црни Као – Баточина.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]По легенди селу су име дали Рачани још пре његовог оснивања, јер је на месту насеља овде била густа шума у којој је било много вукова, па су из тог разлога назвали Вучић. Много је извесније да је назив дат по неком Вучићу који се први доселио, међутим о томе нема података. Село је највероватније основано 1806. године. Вучић се први пут помиње тек 1879. године, пошто су те године објављени резултати пописа од 31. децембра 1874. године и у њему је поменут и Вучић. Досељеници су дошли из 5 области, а највише из Старе Србије.
Према попису становништва 1903. године Вучић је имао 1001 становника, а седам година касније 1103 становника. Након Првог светског рата Вучић је бројао 1044. становника, а тај пад може се приписати великом страдању Срба у рату. Након Другог светког рата број становника у пописима је варирао, док је на последња три приметан пад у броју становника.
У Вучићу постоји четворогодишња основна школа „Карађорђе", које је истурено матично одељење школе у Рачи. Школу похађа око 25 ученика, због малог броја деце вртић је укинут. Село има цркву, а сеоска заветина су Младенци.[5]
Пољопривреда
[уреди | уреди извор]Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.[5] Највише се гаје кукуруз и пшеница.
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Вучићу и свим околним селима у Шумадији и Поморављу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Вучићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.[6]
Спорт
[уреди | уреди извор]У Вучићу постоји фудбалски клуб Карађорђе који се тренутно такмичи у Међуопштинској лиги Рача–Баточина–Кнић, шестом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1946. године и редован је учесник поменуте лиге.[7]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Вучић живи 734 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 260 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
![]() |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 236 | 239 | 252 | 251 | 255 | 251 | 260 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 51 | 48 | 45 | 40 | 34 | 28 | 12 | 0 | 0 | 2 | 3,40 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 372 | 103 | 240 | 18 | 10 | 1 |
| Женски | 388 | 57 | 246 | 73 | 7 | 5 |
| УКУПНО | 760 | 160 | 486 | 91 | 17 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 204 | 99 | 0 | 1 | 46 |
| Женски | 132 | 54 | 0 | 0 | 44 |
| Укупно | 336 | 153 | 0 | 1 | 90 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 13 | 14 | 2 | 3 |
| Женски | 1 | 0 | 8 | 6 | 1 |
| Укупно | 5 | 13 | 22 | 8 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 8 | 5 | 2 |
| Женски | 1 | 0 | 5 | 4 | 6 |
| Укупно | 1 | 0 | 13 | 9 | 8 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 6 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 2 | 0 | 0 | 7 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Тодор Радивојевић, Лепеница, насеља порекло становништва, обичаји, приредио Борислав Челиковић, Београд 2010. стр 458-460.
- ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
- ^ Пут Рача- Баточина
- ^ а б Како се живи у Вучићу
- ^ Стратегија одрживог развоја Шумадије и Поморавља Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. март 2016), 2011. стр. 78–96
- ^ Резултати Карађорђа на сајту www.srbijasport.net/
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
