Општина Рача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Рача
Карађорђев дом у Рачи 02.jpg
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Округ Шумадијски округ
Седиште Рача
Становништво
Становништво Пад 11503
Географске карактеристике
Површина 216 km2

Serbia Rača.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Драган Стевановић (СНС)

Општина Рача је једна од општина у Шумадијском округу у средишту Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 216 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 17191 ha, а на шумску 3.024 ha).

Седиште општине је насеље Рача. Општина Рача се састоји од 19 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 11503 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -12,3‰, а број запослених у општини износи 1961 људи. У општини се налази 18 основних и 1 средњих школа (средња школа „Ђура Јакшић“ Рача).

Географија[уреди]

Територија општине Рача се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје Лепенице. У општини је најзначајнија река Рача. Рача је административно средиште општине и највеће место у општини.

Општина Рача се граничи на северу општином Великом Планом и Смедеревском Паланком, на истоку општином Лаповом и општином Баточином, југу Градом Крагујевцем и западу општином Тополом.

Рача је удаљена око 30 км североисточно од Крагујевца и око 115 км јужно од Београда.[1] Кроз општину пролази један магистрални и два регионални пута:[2]

Историја[уреди]

Опшина Рача на ђенералштабној карти из 1894.

Први помен Раче датира још од 1489. године када се спомиње као посебна нахија поред Лепенице. Године1818. постаје седиште Лепеничке кнежевине и среза. Развија се у значајно насеље на ивици долине истоимене реке по којој је добила име. 1866. године постајеварошица. Као варош се развија и има доста занатлија и трговаца. Године 1840. основано је занатско удружење које је најстарије у Србији. 1844. године основани су еснафи Грнчарско-папучарски и Ковачко — дрводељски.

Упоредо са трговином развијала се и путна мрежа. У записима, о Цариградском друму помиње се Рачански хан. По доласку у Рачу Ђуре Јакшића, писца и сликара као и Радоја Домановића 1868. године оснива се читаоница, 1895. год. основано је певачко друштво „Вишњић“ Године 1920. основана је нижа гимназија и Рача постаје значајан просветни центар. У 18 веку саграђена је у Рачи једно од најстаријих цркава у овом крају од брвана и покривена шиндром. Црква је обновљена 1826 год. а постоји и легенда даје у њој крштен Ђорђе Петровић познатији као Карађорђе, вођа првог српског устанка, који је рођен у суседном селу Вишевцу 1768. год.

Године 1934. саграђен је у Рачи „Карађорђев дом „ у коме је било смештено сиротиште за децу из целе Југославије а као споменик вођи првог српског устанка. После Другог светског рата у периоду обнове у Рачи је изграђен Дом културе. Обновљена су основна и средња школа, основана је и пољопривредна школа. Било је заступљено занатство. Основане су и Задруге и то: Абачизко-кројачко-прерађивачка задуга „Обнова“ и Опанчарска задруга. Од 01.03.1949. године. Рача је седиште Лепеничког среза а од 1955. године добија статус општине. Мења се структура привреде и поред занатско услужних и угоститељских предузећа стварају се услови за развој индустрије. Године 1961. формирана су 2 предузећа “Металско“и „Патент-Комерц“. Но и поред развоја Рача није могла да оствари већи напредак што је довело до заостајања а и број упослених се врло споро повећавао. То је довело до сврставања у недовољно развијене општине. На тај начин отворене су могућности за коришћење помоћи из Фонда за подстицај развоја неразвијених и недовољно развијених општина у Србији.

Насеља[уреди]

Положај општине Рача у Шумадијском управном округу
Поглед на село Мирашевац

У општини Рача има 19 насеља

Највећа насеља по броју становника су Рача са 2.603, Сараново са 1.037 и Доња Рача са 907 становника. Најмања насеља су Мали Мирашевац са 97, Војиновац са 110 и Доње Јарушице са 213 становника. Мали Мирашевац је настао издвајањем дела из насеља Мирашевац. Промена је установљена током 2007. године, а званично важи од 1. јануара 2008. године.

Демографија[уреди]

Национални састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
11.329 98,49 %
Роми
  
15 0,13 %
Југословени
  
9 0,08 %
Хрвати
  
9 0,08 %
Муслимани
  
8 0,07 %
Македонци
  
7 0,06 %
Црногорци
  
7 0,06 %
Словенци
  
4 0,03 %
Бугари
  
3 0,03 %
Руси
  
2 0,02 %
Горанци
  
1 0,01 %
Остали
  
16 0,14 %
Неизјашњени
  
49 0,43 %
Непознато
  
38 0,33 %
Регионална припадност
  
6 0,05 %
укупно: 11.503

Верски састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Верски састав према попису из 2011.
Православци
  
11.263 97,91 %
Атеисти
  
22 0,19 %
Католици
  
16 0,14 %
Муслимани
  
6 0,05 %
остали
  
2 0,02 %
неизјашњени
  
97 0,84 %
непознато
  
45 0,39 %

Општинска власт[уреди]

Резултати локалних избора 2012.:[4]

Партија Број гласова
Избор за бољи живот (СНС, СДПС) — Борис Тадић 2.026
Уједињени региони СрбијеМлађан Динкић 1713
Покренимо Крагујевац (СНС, НС и ПС) — Томислав Николић 1305
Ивица Дачић (СПС, ПУПС) — Славица Ђукић Дејановић 973
Коалиција „Преокрет“ (ЛДП, СПО и СДУ) — Чедомир Јовановић 410
Демократска странка СрбијеВојислав Коштуница 336
Двери за живот Србије 177
Српска радикална странкаВојислав Шешељ 178
Покрет радника и сељакаСулејман Угљанин 85
Комунистичка партија 22
Социјалдемократски савез 13
Реформистичка странкаМилан Вишњић 9
Савез Војвођанских МађараИштван Пастор 9
Странка демократске акције СанџакаСулејман Угљанин 4
Ниједан од понуђених одговора 1
Црногорска партијаНенад Стевовић 1
Коалиција Албанаца Прешевске долине 1
Све заједно 1

Након локалних избора 2012. године по за градоначелника је изабрана Драгана Живановић из Уједињених региона Србије. међутим, у фебруару 2015. она је разрешена са функције и на њено место је изабран Драган Стевановић из Српске напредне странке.[5]

Председник општине: Драган Стевановић (Српска напредна странка)

Заменик председника: Ненад Савковић (Социјалдемократска странка)

Председник Скупштине општине Рача: Душан Ђоковић (Социјалистичка партија Србије)

Помоћник председика општине: Будимир Миленковић (Српска напредна странка)

Општинска власт 2016[уреди]

Председник општине: Ненад Савковић

Заменик председника: Миладин Милић (Српска напредна странка)

Директор ЈП "Дирекција за изградњу општине Рача": Марко Ж. Милошевић

Председник Скупштине општине Рача: Душан Ђоковић (Социјалистичка партија Србије)

Знаменитости[уреди]

Цела територија града обилује културним и историјским знаменитостима. Карађорђев дом у Рачи саграђен је 1932. године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Грађен је по узору на средњовековне монуметалне дворцие и представља објекат са пет зупчастих кула, на угловима и на средини главне фасаде. Био је један од лепших објеката у тадашњој Краљевини Југославији. У изградњи зграде која је првобитно била намењена смештају сирочади некадашње Дунавске бановине, учествовала је и краљица Марија Карађорђевић.[6]

Црква брвнара у Рачи је саграђена 1826. године. Њену једноставну архитектуру одликује висок кров покривен шиндром са широком стрехом благог нагиба. Архитектонски украс се налази код северних и западних врата и ивице надстрешнице. Посебно је докорисан главни, западни улаз у цркву, издељен на четвртаста поља са резбареним розетама, уз употребу боје. Унутрашњост је скромно осветљена прорезима у брвнима са дрвеним решеткама. Они се налазе близу ниског иконостаса који је у доњем делу био осликан биљним мотивом. Преграда која је обележавала простор припрате накнадно је укинута и сада пространи наос покривен је полуобличастим сводом. Као историјски споменик културе под заштитом је државе.[7]

Капела брвнара у Сепцима је саграђена 1830. године и посвећена је Светој Преподобномученици Параскеви. Црква је служила за венчања, крштења и сечење славских колача. Зна се да је последње венчање обављено 1895. године. Поред саме цркве постоји необично леп храст (запис) који је посадио Лазар Милановић, 1892. године. Распон грана износи читавих 36 метара, а обим стабла је четири метра. Служи за пример какве су биле некадашње храстове шуме које су покривале већи део Шумадије.[8]

У Вишевцу је рођен вођа Првог српског устанка Карађорђе Петровић. У Вишевцу се налази и етно-комплекс из доба Карађорђевог живота.[9][10]

Спорт[уреди]

Фудбал као спортска грана је најзступљенији. У општини тренутно постоји четрнаест активних фудбалских клубова која се такмиче у неком од такмичења у Србији. Омладинац из Доње Раче се такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Једну лигу ниже налази се Карађорђе из Раче и Победа из Сепца. У Међуопштинској лига Рача-Кнић-Баточина, шестом такмичарском нивоу српског фудбала учествују Црвена Звезда из Мирашевца, Карађорђе из Вучића и Младост из Саранова У последњем степену такмичења у Општинској лиги Рача у којој се такмиче клубови из Раче и Баточине налазе се фудбалски клубови: Победа из Ђурђева, Ударник из Трске, Напредак из Малог Крчмара, Младост из Бошњана, Шумадија из Сипића, Карађорђе 2013 из Вишевца, Ветеран из Поповића и Феникс из Раче.

Кошаркашки клуб Зекас 75 је основан 1975. године. Они су за две године прешли два ранга и тренутно се такмичи у Првој српској лиги група Запад, трећем степену такмичења у кошарци.[11][12]

Знаменити Рачани[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]