Вук Врчевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вук Врчевић

Vuk Vrčević.jpg

Општи подаци
Датум рођења 26. фебруар 1811.
Место рођења Рисан (Аустријско царство)
Датум смрти 25. август 1882.(1882-08-25)(71 год.)
Место смрти Дубровник (Аустроугарска)
Рад

Вук Врчевић (Рисан, 26. фебруар 1811Дубровник, 13/25. август 1882) је био сакупљач народних лирских пјесама и сарадник Вука Караџића. Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига.

Биографија[уреди]

Вук Врчевић се родио у Рисну 26. фебруара 1811. од оца Стефана и мајке Тоде. Отац Стефан је био писар и учитељ у Рисну, па је прво образовање (италијански језик и математику) Вук Врчевић добио је од свог оца. Као дјечак је радио и помогао свом оцу у општинској писарници. Послије једне свађе са оцем, прешао је у Будву. Ту је почео да се бави трговином и научио је њемачки језик.

Нови црногорски владика Петар II Петровић Његош му је понудио посао владичиног писара на Цетињу, али Врчевићу родитељи нису дозволили да ступи у владичину службу.

Упознао се са Вуком Караџићем 1835. приликом Караџићеве посјете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Караџићем на сакупљану народних лирских пјесама. Био је трговац, општински писар и учитељ у Будви, Грбљу, родном Рисну и Котору. Године 1836. Вук Врчевић на позив владике Његоша дошао у манастир Маине гдје је преписивао дјело Његошево „Слободијаду“ које је Његош намјеравао посветити руском престолонаслиједнику Александру.

Своје прво дјело Вук Врчевић је штампао 1839. године у Српско-далматинском магазину. Године 1852. Вук Врчевић на Цетињу је поста секретар кнезу Данилу Петровићу. Поред секретарског посла кнез Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик.

Врчевић је од 1855. до 1861. радио у Задру код гувернера Лазара Мамуле. Од 1861. године постављен је за аустријског вицеконзула у Требињу. Сарађивао је са Луком Вукаловићем за вријеме буна у Херцеговини. Био је сарадник новина Црногорац и Глас Црногорца. Послије аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у Дубровник до краја живота. Умро је 13/25. августа 1882. године у Дубровнику.

Врчевић је био почасни члан Српског ученог друштва од 16. фебруара 1868. године, витез црногорског ордена књаза Данила I и ордена аустријскога Фрање Јосифа.

Дјела[уреди]

  1. Мале женске херцеговачке пјесме, с додатком на крају „херцеговачке напијалице"
  2. Народне приповијетке,
  3. Народне свакојаке игре,
  4. Читава књига одговора на 347 питања Загребачке Академије о правним обичајима народним
  5. Народне пословице (3700)
  6. Народне загонетке (800)
  7. Три књиге народних јуначких пјесама
  8. Пјесме које само Турци Херцеговачки пјевају
  9. Народно сујеверје и тумачење снова
  10. Друга књига народних приповиједака
  11. Друга књига народних игара
  12. Цркве и манастири у Херцеговини
  13. Главни догађаји за владе Кнеза Данила
  14. Живот Владике Рада Петра Петровића II

Литература[уреди]

  • Милићевић, Милан Ђ. (1888). Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба. Београд. 
  • Гавриловић, Андра (2008). Знаменити Срби XIX вијека. Београд: Научна КМД. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката: