Зачеци јавног превоза у Новом Саду сежу до 1868, када је тадашњим градским властима поднета молба којом се тражила дозвола за превоз путника фијакером по граду. Њихов број је стално растао, па је 1884. године њихова делатност регулисана статутом.
Са развојем Града Новог Сада појавила се и идеја о увођењу електричног трамваја који је тада био задња реч технике. Први трамвај у Новом Саду пуштен је 30. септембра1911.
Када је Нови Сад постао центар Дунавске бановине, 1929. године, територијално се проширивао и број становника се повећавао. Тако је 1930. године градска управа донела одлуку да се за потребе јавног превоза купе три аутобуса. Јавни превоз је био у сталном порасту али је избијањем Другог светског рата и окупацијом дошло до смањења аутобуског саобраћаја. Прекид трамвајског саобраћаја дошао је 1944. услед савезничког бомбардовања када је тешко оштећена електрична централа. Трамвајски превоз је поново заживео 25. маја1945. Решењем народног одбора1946. основано је Градско саобраћајно предузеће. Трамвајски превоз потпуно је укинут 1958.
Ради обезбеђења бољих услова за прихват и отпрему путника у међумесном саобраћају, изграђена је Међумесна аутобуска станица и у рад пуштемна у децембру 1967.
Седамдесет нових аутобуса марке „Волво” пуштено је у саобраћај 1969. од 110 колико их је било у возном парку ГСП-а те године.
Аутобус Необус 405G
Одлуком Скупштине општине града Новог Сада 1991. ГСП проглашен је за јавно предузеће у надлежности Града. Укинут је Раднички савет и формиран Управни одбор у чијем саставу се налазе представници Града и Предузећа.
Дневне градске линије у саобраћају од 04.30 до поноћи, осим линија 8, 11А, 11Б (од 05.00 до поноћи), 13 (од 05.30 до 23.00) и 17 (од 09.30 до 22.30). Линије 18, 18а и 18б, су ноћне и имају четири односно пет полазака између поноћи и 4.00 часова ујутру.
У приградском саобраћају на територији Града Новог Сада постоји пет зона (Ⅰ, Ⅱ, Ⅲ, Ⅳ, Ⅴ), а у међумесном саобраћају ка суседним општинама постоје још четири, тј. укупно девет зона са одговарајућим подзонама (ⅡА, ⅢA, ⅢБ, ⅤA, Ⅵ, Ⅶ, Ⅷ, Ⅸ).
Све приградске линије полазе са терминала код Железничке станице и Међуградске аутобуске станице у Новом Саду (поједини поласци обављају се до терминала у Центру Новог Сада, као и до и од индустријских зона „Север” и „Југ”).
Линије приградском саобраћаја функционишу по принципу турнуса што значи да не постоји тачно одређен интервал полазака, већ аутобуси возе на различитим линијама у току дана (за разлику од градских линија које имају одређени интервал и возило вози само на одређеној линији у току једног дана).
Закључно с октобром 2022, на територији Града Новог Сада постоје следеће линије приградског саобраћаја:[1]
Зглобни аутобуси возе радним данима на појединим или већини полазака линија 22, 23, 24, 31, 32, 33, 41, 42, 43, 52, 53, 54, 55, 56, 61, 62, 64, 71, 72, 78 и 79, а на осталим линијама и поласцима саобраћају искључиво соло аутобуси. Суботом и недељом саобраћају искључиво соло аутобуси осим суботом на одређеним поласцима линија 24, 32, 52, 53, 54, 55 и 56.
18 Центар – Авијатичарско насеље (1. јул 2012 – 30. новембар 2014. године, трасу преузела линија 5)
У ноћном градском саобраћају:
19А Клиса – Центар – Петроварадин (укинута 1. септембра 2017. године)
19Б Петроварадин – Центар – Клиса (укинута 1. септембра 2017. године)
У приградском и међумесном саобраћају:
25 Шајкаш
26 Ђурђево
27 Гардиновци
34 Сириг (Камендин) (укинута 1. марта 2011)
36 Жабаљ
37 Сириг (преко Ченеја)
44 Бачки Петровац
63 Чортановци преко Виноградарске у Ср. Карловцима (укинута 1. априла 2003, 2003 - 2005 је саобраћала за Буковац), 2019. поново уведена до Чортановаца, али не пролази кроз Виноградарску у Ср. Карловцима)
70 Железничка станица - Институт (укинута 1. априла 2012)
86 Железничка станица - Врдник, хотел „Термал” (укинута 2018, враћена 1. 10. 2021. са трасом преко Старог Раковца, Етно Села Врдничка Кула, до аутобуске станице у Врднику)
У возном парку ЈГСП „Нови Сад” тренутно се налази 268 аутобуса (64 зглобних и 196 соло аутобуса) и 8 миди-бусева. Највећи део возног парка чине „Необусови” аутобуси на шасијама које производи шведски „Волво”. Број „Мерцедеса” и „БМЦ” аутобуса је такође значајан. Известан број је и „Икарбусових” аутобуса, док је мањи број аутобуса произвођача „Соларис” и „Ивеко Ирисбус”. Од 2015. до 2018. године купљено је 42 нова аутобуса марке „Икарбус”. Значајна обнова возног парка обавила се 2019. године, када је купљен 71 нови аутобус (43 соло, 20 зглобних и 8 минибуса). Следеће године из кредита Европске банке купљено је још 29 аутобус (24 соло и 5 зглобних). Нови Сад је 2022. године наручио првих 10 соло електричних аутобуса, типа Solaris Urbino 12 Electric.
