Ново Село (Маврово и Ростуша)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ново Село
мкд. Ново Село
Sv. Jovan Krstitel - Novo Selo (4).jpg
Црква Светог Јована Крститеља у Новом Селу
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаМаврово и Ростуша
Становништво
 — (2002)33
Географске карактеристике
Координате41°44′00″ СГШ; 20°49′48″ ИГД / 41.7333° СГШ; 20.83° ИГД / 41.7333; 20.83Координате: 41°44′00″ СГШ; 20°49′48″ ИГД / 41.7333° СГШ; 20.83° ИГД / 41.7333; 20.83
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина900 м
Ново Село на мапи Северне Македоније
Ново Село
Ново Село
Ново Село на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1256
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаGV

Ново Село (мкд. Ново Село) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Ново Село припада општини Маврово и Ростуша.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Насеље Ново Село је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 14 km јужно.

Церово се налази у оквиру вишем делу Полога. Насеље је положено на североисточним падинама планине Бистре. Југоисточно се издиже планина Буковик. Надморска висина насеља је приближно 870 метара. Насеље је окружено густим листопадним шумама (јасен, буква, кестен, тополе, врбе...).

Клима у насељу је планинска.

Историја[уреди | уреди извор]

После Другог балканског рата 1913. године село је припало Србији. Према подацима Афанасија Селишчева из 1929. године Ново село је било село је имало 25 кућа са 128 становника, све православних Словена.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2002. године Ново Село је имало 33 становника[2].

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Привреда[уреди | уреди извор]

Становништво Новог Села највише се бави пољопривредом (узгајањем лука, ражи оваса и др.) и сточарством (највише се чувају овце и козе, а у мањој мери и краве и свиње), а заступљено је и живинарство (кокошке и гуске) превасходно за домаће потребе. Своје производе сељани најчешће продају на пијаци у Гостивару, а неретко и у Кичеву. Део становништва је запослен у каменолому, који се налази у непосредној близини насеља, а има и дрвосеча.

Знаменитости[уреди | уреди извор]

  • Црква Светог Јована крститеља - саграђена у тридесетих година 20. века.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Селищев, Афанасий. „Полог и его болгарское население. Исторические, этнографические и диалектологические очерки северозападной Македонии“. - София, 1929, стр.26.
  2. ^ Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]