Горан Живаљевић

С Википедије, слободне енциклопедије
горан живаљевић
Лични подаци
Датум рођења(1965-00-{{{day}}})1965.(58/59 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијаобавештајац
Породица
СупружникОливера Живаљевић
Деловање
СлужбаСлужба државне безбедности
Ресор државне безбедности
Безбедносно-информативна агенција
19882018.
Заменик директора БИА
Период20032004.

Горан Живаљевић (Београд, 1965) је српски обавештајац и припадник Безбедносно-информативне агенције (БИА). У служби је провео пуних 30 година, а прикључио се 1988. године, у време док је то још била Служба државне безбедности (СДБ) Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије (РСУП). У периоду између 2003. и 2004. године био је на функцији заменика директора БИА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1965. године у Београду. Након основне и средње школе, завршио је Вишу школу унутрашњих послова (данас Криминалистичко-полицијски универзитет) у Земуну, а потом је дипломирао на Факултету за безбедност у Скопљу, 1992. године.[1]

Године 1988. ступио је на рад у Службу државне безбедности (СДБ) Републичког секретаријата за унутрашње послове СР Србије (РСУП). Након што је СДБ расформиран, Живаљевић прелази на рад у новостворени Ресор државне безбедности (РДБ) Министарства унутрашњих послова Србије (МУП) и био је ангажован на контраобавештајним пословима. До краја деведесетих година је радио у контраобавештајном сектору београдског центра РДБ.

Од јануара 2003. до марта 2004. године налазио се на месту заменика директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), Мише Милићевића.

Од 2005. до 2006. и потом од 2009. до 2017. године, Живаљевић је био ангажован на раду у иностранству, најпре Хрватској, потом и Северној Македонији. Након напуштања БИА, био је на позицији саветника при Амбасади Републике Србије у Босни и Херцеговини, од 2018. до 2019. године.[1][2]

Књиге[уреди | уреди извор]

О свом раду у органима безбедности, Живаљевић је написао две књиге:

  • Служба: Анатомија српске тајне службе у последњих 30 година”, Београд, 2020.
  • Служба 2: О догађајима из невидљиве стварности”, Београд, 2022.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]