Горња Добриња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горња Добриња
Gornja Dobrinja 023.JPG
Чардак и чесма, задужбина кнеза Милоша Обреновића своме оцу Теодору
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Пожега
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 428
Положај
Координате 43°57′24″ СГШ; 20°04′28″ ИГД / 43.956666° СГШ; 20.074333° ИГД / 43.956666; 20.074333 Координате: 43°57′24″ СГШ; 20°04′28″ ИГД / 43.956666° СГШ; 20.074333° ИГД / 43.956666; 20.074333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 686 m
Горња Добриња на мапи Србије
Горња Добриња
Горња Добриња
Горња Добриња на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31214
Позивни број 031
Регистарска ознака

Горња Добриња је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 428 становника. У селу је рођен српски кнез Милош Обреновић.

Просторно културно-историјске целине[уреди]

Споменик кнезу Милошу Обреновићу у Горњој Добрињи

Споменичку целину у Горњој Добрињи чине црква Светих Петра и Павла, надгробни споменици у порти, чардак са чесмом и белег на месту родне куће кнеза Милоша. Црква је саграђена 1822. на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. Уз саму цркву, крај гроба кнез Милошевог оца обележеног лежећом плочом са натписом, налази се неколико појединачних и два заједничка споменика изгинулим у ратовима за ослобођење Србије. Источно од цркве, над каменом чесмом са две луле, подигнут је 1860. чардак од шашовца у дрвеној конструкцији, једнопросторна зградица са стрмим пирамидалним кровом покривеним шиндром.

Конзерваторско-рестаураторски радови на чардаку изведени су 1967. године. [1]

Демографија[уреди]

У насељу Горња Добриња живи 411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,4 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 891
1953. 890
1961. 820
1971. 753
1981. 664
1991. 595 595
2002. 522 505
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
503 99,60 %
непознато
  
1 0,19 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. САНУ Споменици културе/ Горња Добриња
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]